Migranti, izbori, vakcine, korona virus: Nedeljni pregled dezinformacija, manipulacija činjenicama i lažnih vesti u Srbiji i regionu
Fotografije, video klipovi, vesti i druge objave na društvenim mrežama sa netačnim ili manipulativnim informacijama o vakcinama, korona virusu, migrantima i drugim temama šire se intenzivnije nego pre pandemije.
Znate li kako da ih prepoznate i proverite? Ako niste sigurni, mi smo uradili to za vas - ovo su neke od dezinformacija, manipulacija činjenicama i lažnih vesti koje su se posebno istakle u prethodnoj nedelji u Srbiji i regionu.
- „Probni rad" 5G stanica u Petrovcu na Mlavi i priča iza fotografije deteta „povređenog" na protestu u Nikšiću
- Ko širi lažne vesti
- Zašto pametni ljudi veruju u mitove o korona virusu
Migranti ne dobijaju kuće u Alibunaru od države
Prošle nedelje društvenim mrežama se raširila vest pod naslovom „Država kupuje kuće migrantima u opštini Alubunar", koju je najpre objavio sajt Mediagrup, a zatim je prenelo još tri sajta koji su i ranije objavljivali sličan sadržaj.
U tekstu se navodi da Komesarijat za izbeglice Srbije kupuje petnaestak starih, napuštenih kuća za migrante, a sagovornici su neimenovani meštani koji „potvrđuju" da su „videli" kupoprodajne ugovore.
Analiza alatom Kraudtengl pokazuje da je ova vest na društvenim mrežama do sada ukupno imala više od 15.000 interakcija.
Linkovi sa ovih sajtova podeljeni su oko 1.500 puta, mahom u anti-migrantskim i nacionalističkim Fejsbuk grupama i stranicama.
Mnoge od njih imaju više desetina hiljada članova.
Međutim, nijedna kuća za migrante u opštini Alibunar nije kupljena, potvrdili su za BBC iz Komesarijata za izbeglice i migracije.
„U Alibinaru su kupljene kuće za naše izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske i to kroz Regionalni stambeni program tokom 2017. i 2018. godine 13 kuća, prošle godine dve, a ove jedna iz tog istog programa, koji je donatorski", navodi Komesarijat.
Iz budžeta Republike Srbije prošle godine je kupljena jedna kuća srpskim izbeglicama, a u toku je kupovina dve kuće interno raseljenim licima sa Kosova.
Kao što je BBC i ranije izveštavao, vesti i aktivnosti o izbeglicama i interno raseljenim licima sa Kosova, kao i izbeglicama iz Bosne i Hrvatske, predstavljaju se kao vesti o migrantima i tražiocima azila sa Bliskog istoka i Afrike.
Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, formiran 1992. godine, brine i o jednima i o drugima.
U Srbiji je 26.164 ljudi iz Hrvatske i BiH imalo status izbeglice, prema podacima iz 2019. godine
Ne gradi se „Kamp Valjevo" za 5.000 migranta
Na novom portalu bez impresuma i imena autora Provereno.rs pojavila se vest o planu Komesarijata i vrha lokalnog SNS-a da u tom gradu izgrade „Kamp Valjevo" za 5.000 migranata, ukoliko ta Srpska napredna stranka pobedi na predstojećim izborima.
U tekstu je na mapi prikazana i predviđena „lokacija".
Neimenovani izvor iz SNS-a „otkriva" da će troškove izgradnje snositi Austrija, prema tajnom ugovoru o vraćanju odbijenih azilanata u Srbiju koje su ove dve zemlje navodno potpisale, a da će SNS uzeti novac za sebe, i stanovnicima Valjeva „ostaviti migrante".
U pitanju je potpuna neistina, navodi Komesarijat za BBC.
Dva dana kasnije, na istom sajtu pojavljuje i vest da je „SNS objavio dobrodošlicu migrantima na FB", te da je ova stranka napravila Fejsbuk stranicu „Migranti, dobrodošli u Valjevo".
U tekstu se kaže da se na njoj „vidi slika veće grupe ljudi sa Bliskog istoka koji pokazuju tri prsta uz zastavu SNS", a da u opisu piše: „Mi koji podržavamo migrantsku politiku predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke podržavamo dolazak migranata u Valjevu, jer volimo sve ljude i upućujemo im najsrdačniju dobrodošlicu u naš grad!"
Pretragom na Guglu dolazi se do originalne fotografije na kojoj se nalazi grupa ljudi na Maršu tolerancije u Dubaiju 2017.
Pretragom imena pomenute Fejsbuk stranice dolazi se do rezultata koji je sačuvao Gugl - strancu je odista neko napravio, ali i uklonio - klikom na link otvara se obaveštenje da sadržaj nije dostupan.
— Psiho Tronik (@helmutdukadam86)— Psiho Tronik (@helmutdukadam86) May 23, 2020
Ko stoji iza ovog sajta - nije bilo moguće utvrditi dostupnim alatima. Domen je registrovan 16. maja, vlasnik je fizičko lice, ali nije omogućio da informacije o njemu budu javne.
Poznato je samo da je domen registrovan preko firme za veb hosting iz Petrovca na Mlavi, pokazuju podaci Registra nacionalnog domena Srbije.
Međutim, 22. maja na lokalnim portalima Vamedia i Kolubarske, kao i u na sajtu Blica, osvanula je vest da je policija uhapsila 28-godišnjeg Valjevca jer je „iznošenjem lažnih podataka izazvao paniku među građanima Valjeva, izazivajući na taj način i nacionalnu, rasnu i versku mržnju prema migrantima".
Njihovi izvori navode da privedeni mladić nije autor tekstova, već programer i kojeg je neko drugi angažovao da napravi sajt.
Ono što se zaista desilo ovog vikenda u Valjevu, a ima veze sa Komesarijatom za izbeglice i migracije je da su 20 novih stanova dobile izbegličke porodice - iz Bosne i Hrvatske.
U Valjevu su danas 24.5.2020.godine dodeljeni ključevi 20 novih stanova izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, sagrađene u okviru Regionalnog stambenog programa. #RHP pic.twitter.com/UTewcIEBGP
— KIRS Srbija (@KIRS_SRBIJA)U Valjevu su danas 24.5.2020.godine dodeljeni ključevi 20 novih stanova izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, sagrađene u okviru Regionalnog stambenog programa. #RHP pic.twitter.com/UTewcIEBGP
— KIRS Srbija (@KIRS_SRBIJA) May 24, 2020
Vakcina protiv Kovid-19 još uvek ne postoji i ovo nije njen sastav
Tekst sa sastavom navodne vakcine protiv Kovida-19 koju je „Italija povukla iz upotrebe posle smrti 13 Italijana" protekle nedelje je podeljen više od 773 puta na Fejsbuk stranici Pravo na slobodu, koju prati više od 85.000 ljudi.
Pozivaju se pratioci da „sami zaključe" da li je Srbija sada navodno dobila te vakcine i da li će iste „silom biti ubrizgane srpskoj deci i narodu".
Dalje se navodi da je švajcarska firma Novartis koja ih je proizevla preuzela Institut Torlak, te da se Srbima „loše piše".
U nastavku je pobrojan sastav vakcine, među kojima su različita jedinjenja poput žive, formaldehida, aluminijuma i njihova opasna dejstva. Na listi su i ćelije „bubrega majmuna" i „abortiranih fetusa".
Odakle početi?
Hipotetička vakcina protiv korona virusa još uvek ne postoji, govore dostupni podaci - od Svetske zdravstvene organizacije do drugih zdravstvenih institucija.
Oko 80 timova naučnika u laboratorijama širom sveta rade na istraživanju, njih 10 je u fazi kliničkih ispitivanja, a informacije o njima mogu se naći na sajtu SZO.
Neki timovi, poput Oksford univerziteta su počeli i sa kliničkim testiranjem na volonterima. SZO procenjuje da bi mogla da bude dostupna za najranije za 18 meseci, ali je potrebno da prethodno prođe sva bezbednosna i medicinska testiranja i procedure.
Ipak, nema garancija da će bilo koja od njih zaista biti efektivna i proizvedena.
Kada je reč „vakcinama koje je kompanija Novartis povukla", ova tvrdnja potiče iz šest godina stare vesti o vakcinama protiv gripa pomenute kompanije.
Nakon spekulacija da je smrt nekoliko Italijana starijih od 65 godina dovedena u vezu sa vakcinama Fluad 2014. godine, dve serije vakcina su privremeno povučene iz upotrebe. Posle istrage, Evropska agencije za lekove je utvrdila da nema dokaza da je Fluad vakcina bila uzrok smrti.
Sajt za proveru činjenica Fejknjuz Tragač je u aprilu utvrdio da je vest o prodaji Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak kompaniji Novartis reciklirana iz 2013. godine, a ta kompanija je za ovaj sajt negirala ovu tvrdnju.
Prema poslednjim informacijama Ministarstva zdravlja na ovu temu 2017, Torlak ostaje u državnim rukama jer je pronađen strateški partner koji je spreman da uloži 40 miliona evra, ali njegovo ime nije otkriveno.
Sastav moguće vakcine protiv korona virusa i zablude
Glavni metod pravljenja vakcina protiv raznih bolesti decenijama unazad je korišćenje oslabljene i bezopasne verzije originalnog virusa kako bi se razvila antitela.
Danas naučnici koriste DNK tehnologiju, a neki izvlače male delove genetskog koda korona virusa i stavljaju ga u druge, potpuno bezopasne viruse.
Međutim, pored antigena - supstance koja izaziva stvaranje antitela - sastojci vakcina generalno uključuju i pomoćne supstance - one koji se dodaju da bi se poboljšao odgovor imunog sistema, kao i za sprečavanje kontaminacije tokom procesa proizvodnje, konzervanse i stabilizatore.
Ovi sastojci i nerazumevanje njihove količine, funkcije, delovanja sa drugim sastojcima, kao i način korišćenja u istraživanjau i proizvodnji vakcina česte su brige za roditelje i pacijente.
Nabrojani van konteksta, nalaze se i na listi objave o sastavu nepostojeće vakcine protiv Kovida-19 koja kruži Fejsbukom.
Sastojci vakcina koji izazivaju strah i pogrešna tumačenja: aluminijum, formaldehid i „ćelije abortiranih ljudskih fetusa"
U vestima i objavama koje tvrde da su sastojci vakcina opasni, Iako je logično da upotreba potencijalno otrovnih jedinjenja može biti izuzetno opasna, važno je znati da svaka moguća opasnost zavisi od količine i uloge u procesu proizvodnje.
Dokazano je da dugo izlaganje formaldehidu može da izazove rak. U proizvodnji nekih vakcina se koristi za inaktiviranje toksina iz bakterija i virusa.
Međutim, ovo jedinjenje u malim tragovima uvek prisutno u ljudskom telu, koje ga stalno proizvodi. U novorođenčetu prirodno postoji 50 do 70 puta više formaldehida nego u prosečnoj dozi vakcine, pokazuju i podaci američke Uprave za hranu i lekove (FDA).
Slično je i sa aluminijumom, koji je posle silikona i kiseonika treći prirodno najzastupljeniji element - nalazi se u biljkama, zemljištu, vazduhu i vodi, a upravo tako ga najčešće i unosimo.
Aluminijum se kao „katalizator" bezbedno koristi u izuzetno malim količinama više od šest decenija u vakcinama, a nijedan naučni dokaz nije nagovestio drugačije, pokazuju podaci Centra za prevenciju i kontrolu bolesti i FDA.
- Kako je nastao antivakcinaški pokret: „Ukinite Zakon o vakcinaciji, usud naše nacije"
- Šta smo naučili od epidemije variole vere
- Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
I najzad - ćelije abotiranih fetusa ljudi ili životinja nisu sastojak vakcine - ukoliko bismo uneli takvo strano telo umrli bismo - zato je i potrebno da davaoci krvi, koštane srži i organa budu kompatibilni.
Neke virusne bolesti mogu dobiti samo ljudi, pa se za pravljenje oslabljenih verzija tog virusa, istraživanje i proizvodnju vakcina oni moraju uzgajati u kulturi ljudskih ćelija.
Za to se koriste ćelije koje se laboratorijski umnožavaju iz posebnih ćelijskih linija - i sve ćelije su genetički iste kako bi rezultati uvek bili uniformni. To je od presudne važnosti za mnoga istraživanja u medicini.
Dve ćelijske linije koje su zaslužne za spašavanje milijardi života vakcinama za MMR i druge bolesti i istraživanja u poslednjih nekoliko decenija su WI-38 razvijena 1962. i MRC-5 razvijena 1966. godine.
Obe linije su uzgojene iz tkiva dva abortirana fetusa koje su naučnici proučavali. Važno je naglasiti da ni jedan od ova dva fetusa nije abortiran sa ciljem istraživanja ili pravljenja vakcine, niti se danas za potrebe ovih istih vakcina koriste ćelije iz novih fetusa.
Naučnik Leonard Hejflik sa Visar Instituta je razvio prvu licenciranu ljudsku ćelijsku liniju WI-38, nakon što je otkrio da normalne ljudske ćelije pamte nivo umnožavanja na kojem su zamrznute i kada se obnove, umnožavaju se 40-50 puta.
To je postalo poznato kao Hejflikov limit - do tog broja će se u normalnim uslovima ćelija deliti, a onda umreti. Umnožavanjem je napravio oko malih 800 bočica ovih ćelija, a svaka je imala u sebi par miliona istih ćelija i potencijal da se umnoži do 50 puta.
Oko 500 mililitara ovih ćelija može da proizvede 20 miliona tona ćelija. Rezultat je da je snabdevanje ovom ćelijskom linijom beskonačno i ona je i dan danas najrasprostranjenija u razvijanju vakcina, raznim molekularnim i drugim istraživanjima, posebno o starenju ćelija.
I najzad, pra-pra-pra ćelije nastale iz pomenutih linija se ne nalazi u vakcinama, jer krajnji materijal vakcina mora da bude pročišćen. Ipak, s obzirom da je moguće da postoje ostaci DNK ovih ćelija u tragovima, oni se, kao i bilo koja druga supstanca, moraju navesti u deklaraciji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac