Dok gradovi i opštine troše milione za plaćanje odšteta za ujede pasa lutalica, brigu o uličnim psima često preuzimaju obični građani.

Među njima je i Ivana Đokić iz Zaječara koja je već godinama volonterka Udruženja za brigu o životinjama Timočke krajine Beta.

Sa ostalim volonterima pokrenula je akciju sterilizacije napuštenih pasa, sakupljanja hrane i troškova za veterinara.

„Mi skupljamo novac da sterilišemo pse, da ih čipujemo i hranimo, a ljudi prijavljuju lažne ujede pasa. Oni tako zarađuju, a država im plaća pritužbe vansudskim poravnanjima.

„Zato, umesto na brigu o napuštenim psima, novac iz gradskih budžeta odlazi – u džepove tih ljudi“, priča Ivana.

• Batajnički psi koji vole vozove – i mladi koji vole pse
• Studenti u Keniji: Pronašli način da žive pored slonova
• Starački dom za životinje

Gradovi i opštine u Srbiji isplatili su za šest godina najmanje 25 miliona evra na ime odštete zbog ujeda pasa lutalica, podaci su Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, NALED.

Ova organizacija navodi i da su 77.500 građana bili žrtve napada.

„Lokalne samouprave imaju problem sa građanima koji lažiraju ujede kako bi naplatili odštetu koja se u proseku kreće od 25.000 do 100.000 dinara“, ocenio je član Upravnog odbora ove organizacije Vladan Vasić.

Prema podacima NALED-a, neki gradovi daju 250 do 300 hiljada evra godišnje za odštete. Godišnje se podnese do 1.000 odštetnih zahteva zbog ujeda pasa.

Grad Zaječar je prošle godine izdvojio oko 32 miliona dinara za rad zoohigijene, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Glas Zaječara.

U udruženju Beta tvrde da petina ovog novca ne ide na potrebe napuštenih pasa, već na odštetu građanima koji prijavljuju ujede.

BBC na srpskom je pokušao da u opštini proveri ove tvrdnje, kao i da dobije informaciju o formiranju registra ljudi koji prijavljuju ujede, ali odgovore na postavljena pitanja nismo dobili.

Problem u skoro svim opštinama Srbije

Sa ovakvim problemima suočavaju se mnoge lokalne samouprave.

Među njima je i grad Vranje čije vlasti izdvajaju osam miliona dinara za brigu o lutalicama i napuštenenim psima.

Kako je prenela agencija Beta, samo polovina te sume troši se za rešavanje pravih problema pasa – uklanjanje sa ulica, čipovanje, sterilizaciju, ishranu u azilu. Druga polovina namenjena je za isplatu odštete građanima zbog ujeda pasa lutalica.

Gradski pravobranilac Vranja, Đurđica Đorđević, izjavila je za Betu da je u 2018. grad tužen zbog ujeda pasa lutalica 243 puta. Još dve tužbe odnose se na ujed mačke i na napad pasa lutalica na kokoške.

„S obzirom da na teritoriji grada Vranja živi oko 80.000 stanovnika, isplata od 4,5 miliona dinara godišnje zbog odštete samo zbog ujeda pasa lutalica je velika cifra“, rekla je Đorđević.

U Beogradu je broj tužbi još i veći.

U 2017. i 2018. godine podneto je više od 1.500 tužbi i zahteva za obeštećenje zbog ujeda pasa lutalica, a odšteta iznosi između 25.000 i 100.000 dinara po slučaju.

Gradska pravobraniteljka Ljiljana Blagojević je za RTS u januaru rekla da sve više dolazi do zloupotrebe tog prava, jer građani tužbe podnose pred nekoliko sudova u Srbiji.

„Na primer, oštećeni podnesu tužbu zbog ujeda pasa u sudu u Beogradu, Nišu, Subotici i Novom Sadu i pred svakim sudom ostvare nadoknadu jer ne postoji jedinstvena baza za takvu vrstu podataka, ne postoji način da se tome stane na put“, rekla je Blagojević.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je da će gradska uprava platiti osiguranje kako bi se gradski budžet zaštitio od neosnovanih zahteva. Osiguravajuća kuća će proveravati svaki slučaj i odlučivati o isplati štete.

„Zvuči bizarno, ali pojedinci imaju vilice pasa koje drže u zamrzivačima“, rekao je Vesić za Blic u januaru.

Više azila, ali više i ujeda

Prema podacima nevladine organizacije za brigu o životinjama ORCA, kao i NALED-a, broj povreda od ujeda pasa u periodu 2010-2015. povećan je 50 odsto, sa 9.867 na 15.024 godišnje.

Brojke pokazuju da je broj azila širom Srbije povećan sa 16 na 59, ali ipak, istraživanja ovih organizacija pokazuju da je 96 odsto opština i gradova u zemlji istaklo da im je potrebna pomoć kako bi rešile problem.

Zbog toga je iz 20 vojvođanskih opština stigla i incijativa o usvajanju zakona koji bi regulisao isplaćivanje odštete.

Za BBC na srpskom iz Ministarstva poljoprivrede kažu da su za ovaj problem nadležne lokalne samouprave.

Kada psi zaista napadnu

• U avgustu 2018. godine na društvenim mrežama pojavio se snimak kako čopor pasa napada dečaka u Tutinu. Video je snimljen sigurnosnim kamerama obližnjeg kafića
• Istog meseca, dvogodišnjeg dečaka u Smederevskoj Palanci napalo je nekoliko pasa lutalica dok se igrao u dvorištu
• U oktobru 2018. godine, mediji su pisali o napadu psa lutalice na trogodišnjeg dečaka u beogradskom naselju Karaburma. Dečaka je pas ujeo za nogu

Šta predlažu aktivisti, a šta država

U organizaciji NALED za BBC objašnjavaju da je neophodno formiranje registra odštetnih zahteva na nivou cele zemlje kako bi se ukrštanjem podataka iz svih gradova i opština utvrdilo koga psi „redovno“ ujedaju.

Dodaju i da postoji inicijativa iz Evropske komisije za formiranje registra, pa se očekuje da stručnjaci iz ove oblasti dođu u Srbiju tokom marta i pomognu da se napravi jedinstvena baze podataka.

Ova organizacija ranije je navela da bi trebalo usaglasiti kako izgledaju lekarski pregledi i šta je od medicinske dokumentacije potrebno podneti uz zahtev za odštetom.

Kako kažu, dešava da lekari navedu da je osobu ujeo pas lutalica, iako je povreda takva da nije moguće utvrditi da li je u pitanju ujed i nije poznato da li je pas lutalica ili ima vlasnika.

U udruženju Beta iz Zaječara kažu da niko ne beleži napad psa na čoveka i eventualne ujede.

„Zato, svako ko hoće, zapravo može da ga lažira. Imali smo slučajeve da jednog istog čoveka ujede pas 20 puta u toku godine. To zvuči nemoguće.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk