Mjanmar i Amerika: Sankcije vođama vojnog puča, Bajdenove oštre poruke

Američki predsednik Džo Bajden odobrio je uvođenje sankcija vođama vojnog puča u Mjanmaru 1. februara kada je svrgnuta, a potom i uhapšena izabrana politička liderka zemlje Aung San Su Ći.

Generali vojske organizovali su puč navodeći kao razlog navodne nepravilnosti tokom izbora na kojim je stranka Aung San Su Ći osvojila ogromnu većinu poslaničkih mesta.

Mere Amerike će biti usredsređene na vojne vođe, članove njihovih porodica i preduzeća povezana s njima.

Preduzimaju se i koraci da se vojsci blokira pristup vladinim fondovima od milijardu dolara (820 miliona evra) koji se drže u SAD.

Odluka o sankcijama doneta je dok se jedna devojka, pogođena metkom u glavu tokom protesta protiv puča, bori za život u bolnici u glavnom gradu Nei Pi To.

• Suđenja za genocid i pomirenje – tri priče: Mjanmar, Jugoslavija i Ruanda
• Ko je Aung San Su Ći
• Aung San Su Ći ostala bez prestižne nagrade

Vojska Mjanmara preuzela je vlast u zemlji posle puča 1. februara.

Su Ći i visoki lideri njene stranke Nacionalna liga za demokratiju (NLD), uključujući predsednika Vin Miinta, stavljeni su u kućni pritvor.

Vojska je iznela tvrdnje, koje do sada nisu potkrepljene dokazima, da su raniji izbori bili lažni.

Proglašeno je jednogodišnje vanredno stanje u Mjanmaru, poznatom i kao Burma, a vlast je predata vrhovnoj komandantu Min Aung Hlaing.

Policija u Mjanmaru podnela je krivične prijave protiv Aung San Su Ći, liderke zemlje, koja je pritvorena posle puča.

Među delima koja joj se stavljaju na teret su kršenje zakona o uvozu i izvozu i posedovanje nedozvoljenih sredstava komunikacije.

Ona će ostati u pritvoru do 15. februara, pokazuju policijski dokumenti.

Lideri puča su formirali vrhovno veće koje je iznad vlade.

Pogledajte video: Lekari ustali protiv hunte

Protesti, štrajkovi i borba za život ranjene devojke

Znaci otpora i građanske neposlušnosti rastu u Mjanmaru odmah posle puča.

Organizovani su i ulični protesti, najveći u toj zemlji u više od decenije.

Na protestima u nekoliko gradova Mjanmara policije je koristila je vodene topove, gumene, ali i prave metke protiv demonstranata, a devojka, koja danas puni 20 godina, teško je ranjena u utorak, 9. februara kada je policija otvorila vatru.

Sestra ranjene devojke, koja je takođe bila na protestima, kaže da su male šanse da ona preživi.

Na ulice su izašli zaposleni u raznim oblastima – učitelji, advokati, bankari i državni službenici.

Lekari i medicinsko osoblje u desetinama bolnica širom zemlje zaustavili su rad u znak protesta i traže puštanje Su Ći.

Protestima su se pridružili i pripadnici etničkih manjinskih grupa, koje su u prošlosti trpele represiju vojske.

Ona nije viđena u javnosti otkako ju je vojska privela.

General strike called today in Yangon #Myanmar. Large street protests converging downtown. Many onlookers cheering. pic.twitter.com/TB2X6z4LsA

— Richard Horsey (@rshorsey) February 8, 2021

NayPyiTaw က သပိတ်စစ်ကြောင်းပါတဲ့

GIVE BACK DEMOCRACY#WhatsHappeningInMyanmar #Feb8Coup pic.twitter.com/1TeO1YX26V

— SuHunn (@coral_hunnie) February 8, 2021

U Nei Pi Tou policija je koristila vodenene topove u pokušaju da rastera demonstrante, a bilo je izveštaja o nekoliko povređenih.

Now in #Naypyidaw. Police use water canons against protesters. A guy goes down bleeding at the end of the clip. Such use of force and proximity of the water cannon to civilians is cause for serious concern. #WhatsHappeningInMyanmar #Myanmarcoup #CivilDesobedienceMovement pic.twitter.com/i1bz0MwiPt

— Rin Fujimatsu (@rinfujimatsu) February 8, 2021

Mjanmar ima dugu istoriju vojne vladavine i mnogi ljudi se još sećaju terora tokom prethodnih pučeva.

Dan posle puča, na ulicama Jangona mogli su se čuti sirene automobila i lupanje u šerpe u znak protesta.

Protesti su osamovljeni tokom vikenda.

Dopisnik BBC-ija za Jugoistočnu Aziju Džonatan Hed kaže da su masovni skupovi tokom vikenda dali novi zamah onima koji se protive prošlonedeljnom puču, iako još nema jasno profilisanih vođa – za sada je to spontano iskazivanje protivljenja prkosa.

Aktivističke grupe pozvale su na građansku neposlušnosti, a na Fejsbuku je napravljena grupa radi bolje organizacije.

Međutim, nekoliko dana pošto je vojska zbacila izabranu vlast u oružanom puču. onemogućila je stanovnicima te zemlje pristup Fejsbuku.

Zvaničnici kažu da ta društvena mreža – koja je za mnoge u Mjanmaru jedino čemu mogu da pristupe na internetu – blokirana radi održanja stabilnosti.

Fejsbuk je postao ključna platforma za protivnike prevrata izvedenog 1. februara.

U 70 bolnica i drugih zdravstvenih ustanova širom zemlje, medicinari su u znak protesta zbog puča obustavili rad u svim slučajevima koji nisu hitni.

Stotine zdravstvenih radnika stavili su crvene trake na odeću da pokažu da su protiv puča.

Na Fejsbuku su mnogi zamenili profilne fotografije crvenom bojom, simbolom protesta zbog vojnog puča.

Lokalci kažu da je njihova teška bitka za demokratiju izgubljena.

„Probuditi se i shvatiti da se sve promenilo preko noći nije nov osećaj, ali jeste nešto što sam mislio da smo prevazišli, što sam mislio da nikada više neću morati da osetim“, rekao je za BBC jedan dvadesetpetogodišnji mladić koji je tražio da ne bude imenovan.

Šta se desilo i šta je povod?

Vojska je preko televizije saopštila da je proglašeno vanredno stanje na godinu dana.

Puč je kulminacija tenzija između vojske i vlasti, koje su porasle kada je na izborima izgubio opozicioni kandidat, kojeg je podržavala vojska.

Mjanmarom, koji se ranije zvao Burma, vladala je armija do demokratskih reformi 2011. godine, koje je povela Aung San Su Ći.

Vojska je navela da je moć prešla u ruke komandanta generalštaba Min Aung Hlainga.

Zamenjeno je jedanaest ministara i zamenika, među kojima su ministri finansija, zdravlja, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova.

Na prvom sastanku kabineta u utorak, 2. februara Min Aung Hlaing je ponovio da je preuzimanje vlasti bilo „neizbežno“.

Šta se desilo na izborima?

Nacionalna liga za demokratiju osvojila je 83 odsto mesta u parlamentu na izborima 8. novembra koji su doživljeni kao referendum o vladavini Su Ći.

To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011. godine.

Ali vojska je osporila rezultat i poslala žalbe Vrhovnom sudu protiv predsednika i izborne komisije.

Vojska je pretila da će „preduzeti korake“, što je narednih dana povećalo strah od državnog udara, dok izborna komisija odbacuje sve optužbe o nameštanju.

Pogledajte video: Fitnes instruktorka vežbala, iza nje vojni puč

Ko je Aung San Su Ći?

Ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen nedugo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine 1948.

Su Ći je nekada smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.

Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.

U novembru 2015. dovela je Nacionalnu ligu za demokratiju do ubedljive pobede na prvim slobodnim izborima u Mjanmaru u prethodnih 25 godina.

Po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali Su Ći se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara.

Poslednjih godina kritikovana je zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohindža.

Stotine hiljada Rohindža je 2017. godine pobeglo u susedni Bangladeš pod naletima vojske Mjanmara.

Međunarodni akteri koji su ranije podržali Aung San Su Ći tada su je optužili da ne čini ništa da zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.

Međutim njena popularnost ostala je velika u zemlji sa većinskim budističkim stanovništvom, koje ne mari mnogo za Rohindže.

Gde je Aung San Su Ći?

Neimenovani izvori iz NLD-a rekli su da su i ona i predsednik Vin Mjin bili u kućnom pritvoru.

„Obavešteni smo da ne brinemo. Međutim, brinemo. Bilo bi olakšanje kad bismo mogli da vidimo njihove fotografije kako su kod kuće“, rekao je poslanik novinskoj agenciji AFP, pod uslovom da ostane anoniman.

Mnogi od ostalih pritvorenih poslanika su i dalje u svojim vladinim stambenim objektima, dok je jedan član NLD-a to opisao kao „pritvorni centar na otvorenom“.

Su Ći – koja je provela skoro 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine – pozvala je pristalice da „protestuju protiv puča“ u pismu napisanom pre nego što je pritvorena.

Upozorila je da će akcije vojske vratiti zemlju pod diktaturu.

Bajdenove prve međunarodne sankcije

Američki predsednik Džo Bajden je još prošle nedelje zapretio da će ponovo uvesti sankcije Mjanmaru, rekavši da „vojska ne bi smela da nadvlada volju naroda“.

Sankcije su tek nedavno ublažene, nakon što je zemlja počela da izlazi iz višedecenijske vojne diktature.

Objavljujući uvođenje sankcija prema vožama puča, Bajden je 11. februara pozvao na oslobađanje civilnih lidera, pre svih Su Ći.

„Glas naroda Burme se čuje i svet to posmatra“, rekao je on, zapretivši preduzimanjem daljih akcija ako bude potrebno.

„Kako protesti rastu, nasilje nad onima koji ostvaruju svoja demokratska prava je neprihvatljivo i nastavićemo da vršimo pritisak“, dodao je on.

Rekao je da će njegova administracija odrediti prvu rundu ciljeva sankcija ove sedmice, iako su neki vojni lideri Mjanmara već stavljeni na crnu listu zbog zločina nad muslimanima Rohindža.

„Nametnućemo snažnu kontrolu izvoza. Zamrzavamo imovinu koja donosi korist burmanskoj vladi, ali ćemo istovremeno nastaviti da pružamo podršku zdravstvu, grupama civilnog društva i drugim oblastima koje direktno donose korist ljudima Burme“, rekao je američki predsednik.

Ovo je prvi put da je Bajden odobrio uvođenje sankcija od kada je preuzeo dužnost prošlog meseca.

Telo UN se sastalo prošle nedelje, ali njegove članice nisu uspele se dogovori o zajedničkoj izjavi, jer se Kina usprotivila.

Kina ima moć veta kao jedan od pet stalnih članova Saveta bezbednosti.

Uoči sednice, specijalna izaslanica UN za Mjanmar Kristina Šraner najoštrije je osudila vojni puč, koji je organizovan posle odbijanja vojske da prihvati ishod izbora.

Ona je rekla da je jasno da je „nedavni ishod izbora bila snažna pobeda“ stranke Su Ći.

U daljoj kritici, Grupa sedam glavnih ekonomskih sila saopštila je da je „duboko zabrinuta“ i pozvala na povratak demokratije.

„Pozivamo vojsku da odmah okonča vanredno stanje, povrati vlast demokratski izabranoj vladi, da oslobodi sve nepravedno pritvorene i poštuje ljudska prava i vladavinu zakona“, navodi se u saopštenju objavljenom u Londonu.

G7 čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD.

Kina je od puča upozoravala da bi sankcije ili međunarodni pritisak samo pogoršali stvari u Mjanmaru.

Peking već dugo ima zaštitničku ulogu prema Mjanmaru, jer ga vidi kao ekonomski važnu.

Zajedno sa Rusijom, ona je više puta zaštitila Mjanmar od kritika u UN zbog vojnih akcija protiv muslimanske manjine Rohindža.

„Stav Pekinga o situaciji u Mjanmaru u skladu je sa njegovom sveukupnom sumnjom prema međunarodnoj intervenciji“, rekao je Sebastijan Stranđo, autor i urednik za jugoistočnu Aziju u Diplomatu, za BBC.

Iako Kina zaista ima stratešku korist od otklona Mjanmara prema zapadu, to ne znači da je Peking zadovoljan pučem, kaže on.

„Imali su prilično dobru saradnju sa Nacionalnom ligom za demokratiju i mnogo su uložili u izgradnju odnosa sa Aung San Su Ći.

„Povratak vojske na vlast zapravo znači da Kina sada mora da se pozabavi situacijom u Mjanmaru koji je u prošlosti bio sumnjičav prema kineskim namerama“.

Tekst je ažuriran 11. februara 2021.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk