Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultra-prerađena hrana

Tekst je ažuriran 19. marta 2024.

Umete li da razlikujete minimalno prerađenu od ultra-prerađene hrane? I da li je to važno?

„Prerađenu hranu“ prati loša reputacija u poslednje vreme, nakon što su dve nove studije sprovedene u Francuskoj i Španiji povezale ovu hranu sa lošim zdravljem, pa čak i preranom smrću.

Istraživanje je pokazalo da ljudi koji u periodu od deset godina jedu više od četiri porcije prerađene hrane dnevno, imaju 62 odsto veće šanse da umru ranije nego oni koji su jeli jednu porciju dnevno ili nisu jeli ultra-prerađenu hranu.

• Uvodi li Srbija GM hranu
• Šta sadrži hrana u Srbiji
• Koliko jaja smemo da pojedemo

Oni koji jedu ultra-prerađenu hranu imaju veće šanse da dožive srčani ili moždani udar.

Ipak, u nekim zemljama, kao što je Velika Britanija, ljudi više od polovine kalorija unose preko ultra-prerađene hrane.

Kako da prepoznamo najopasnije namirnice i popravimo našu ishranu?

Šta je ultra-obrađena hrana?

Ne postoji jedinstvena definicija ultra-prerađene hrane, ali generalno one sadrže sastojke koji se ne koriste u domaćinstvima.

Mnoge od njih su hemikalije, boje i zaslađivači koji se koriste za poboljšanje izgleda, ukusa ili teksture hrane.

Gazirana pića, slatkiši i pileći kroketi su neki od primera takve hrane.

Međutim, mogu da se odnose i na hleb, žitarice i jogurte.

Kako se ultra-prerađena hrana razlikuje od prerađene hrane?

Da bi se pomoglo ljudima da identifikuju različite vrste hrane, često se koristi sistem koji ih deli u četiri grupe.

To su neprerađena i minimalno obrađena hrana; prerađeni sastojci; prerađena hrana i ultra-prerađena hranu.

Prva grupa: Neprerađena i minimalno prerađena hrana

Ovo je hrana koja nije prerađena ili je minimalno prerađena pre nego što je unesena i koja je bogata hranljivim sastojcima kao što su vlakna, vitamini i minerali.

U ovu kategoriju spadaju sveže voće, povrće, orašasti plodovi, semenje, žitarice, mahunarke, jestive semenke i prirodne životinjske namirnice kao što su jaja, riba i mleko.

• Superhrana koja produžava život
• Ručak za radnim stolom da ili ne
• Da li je zdravije biti vegan

Minimalno prerađena hrana može biti sušena, mlevena, pečena, smrznuta, kuvana ili pasterizovana, ali ne sadrži dodate sastojke.

Tu spada i smrznuto voće i povrće, smrznuta riba, pasterizovano mleko, stopostotni voćni sok, jogurt bez dodatog šećera, začini i sušeno bilje.

Druga grupa: Prerađeni kulinarski sastojci

Prerađeni kulinarski sastojci su ulja, masti kao što je puter, sirće, šećeri i so.

Ova hrana ne treba da se jede sama ili u velikim količinama, već obično sa hranom iz prve grupe.

Treća grupa: Prerađevine

Prerađena hrana sastoji se od proizvoda obično napravljenih mešavinom sastojaka iz prve i druge grupe.

Među njih spadaju dimljena i usoljena mesa, sirevi, svež hleb, slanina, zasoljeni ili zašećereni orašasti plodovi, konzervirano voće u sirupu, pivo i vino.

Glavni cilj prerade je produžetak trajanja hrane ili poboljšanje njenog ukusa.

Četvrta grupa: Ultra-prerađevine

Ultra-prerađena hrana obično sadrži sastojke koje ne biste dodavali kad kuvate hranu u domaćoj radinosti.

Možda nećete prepoznati imena ovih sastojaka budući da su mahom hemikalije, veštačke boje, zaslađivači i konzervansi.

• Doručak „glavu čuva“, kaže nauka
• Da li hrana može da poboljša vaš seksualni život
• Vegetarijancima i veganima češće preti moždani udar

Najčešće konzumirana ultra-prerađena hrana u uobičajenoj ishrani ljudi koji žive u razvijenom svetu su:

• industrijski proizveden hleb
• gotova hrana
• žitarice za doručak
• kobasice i druge mesne prerađevine
• konditorski proizvodi
• keks
• peciva, zemičke i torte
• industrijski proizveden pomfrit
• gazirana pića, sokovi od voća i đusevi
• slane grickalice (uključujući čipseve)
• sosovi, dresinzi i moča
• konzervirana hrana kao što su kuvani pasulj i supe
• alternative mesu
• sojini derivati
• zamene za mlečne proizvode

Ume da bude nezgodno prepoznati hranu koja je ultra-prerađena. U nekim slučajevima ista vrsta hrane može biti minimalno prerađena, prerađena ili ultra-prerađena – u zavisnosti od toga kako je pravljena.

Na primer:

1. Hleb pravljen od pšeničnog brašna, vode, soli i kvasca je prerađen – ali dodajte emulgatore ili veštačke boje i on postaje ultra-prerađen.
2. Obična ovsena kaša, kornflejks i pšenične pahuljice su minimalno prerađene, ali kad proizvođač doda šećer, veštačke ukuse ili boje, postaju ultra-prerađene.
3. Običan jogurt je minimalno prerađen, ali dodajte zaslađivače, konzervanse, stabilizatore ili veštačku boju i on postaje ultra-prerađen.

Kad je hrana prerađena, studije pokazuju da može da ima malu hranljivu vrednost kad stigne do stomaka, ali može da utiče na to kako telo kontroliše sitost – kapacitet za regulisanje osećanja gladi – i čak ima negativan efekat na nivoe šećera u krvi.

To je zato što su svojstva biljaka ili životinjskih ćelija originalnih namirnica izmenjena.

Problemi nastaju kad ultra-prerađena hrana počne u vašoj ishrani da zamenjuje neprerađenu ili minimalno prerađenu hranu koje sadrže vitalne hranljive sastojke.

Na primer, u Velikoj Britaniji, neverovatnih 56 odsto kalorija koje pojede prosečna osoba potiče od ultra-prerađene hrane.

Pet načina da prepoznate ultra-prerađenu hranu

1. Uvek pročitajte etiketu: dug spisak sastojaka, naročito ako sadrži stvari koje se koriste samo kod hrane proizvedene u fabrici, može da ukaže na to da hrana bude ultra-prerađena. Ona može da sadrži proizvode sa više od pet sastojaka, prema profesorki Majri Bes-Rostrolo, koautorki španske studije pomenute na početku.
2. Neprepoznatljivi sastojci mogu da budu aditivi. Većina je bezbedna, ali obratite pažnju jer se za neke od njih tvrdi da mogu da imaju negativne posledice.
3. Obratite pažnju na ‘semaforske’ etikete koje ukazuju na to kolika proporcija proizvoda je pravljena od zasićenih masti, šećera i soli: visoka (crvena), srednja (žuta) i niska (zelena).
4. ‘Sveža hrana’ sa dugim rokom trajanja može da ukaže na prisustvo konzervansa. Neka hrana koja sadrži konzervanse, kao što je slanina (so i nitrati), nije ‘ultra-prerađena’. Međutim, slanina nije zdravija alternativa salami – koja je klasifikovana kao ‘ultra-prerađena’ zato što ima više dodatih sastojaka i dodatno je bila prerađivana u fabrici. Tu ne spada ni dugotrajno mleko, koje je pasterizovano na ultra-visokoj temperaturi i ne sadrži konzervanse i stoga se ne klasifikuje kao ultra-prerađena, već minimalno prerađena hrana. Čuvajte se na etiketi konzervansa kao što su natrijum-benzoat, nitrat i sulfit, BHA i BHT.
5. Obratite pažnju na agresivni marketing i brendiranje. „Jeste li ikad videli marketinške kampanje visokog profila za jabuke i kruške? Ne bih rekla“, kaže profesorka Majra Bes-Rastrolo.

Kako se ultra-prerađena hrana proširila po sveta?

Ljudi u Velikoj Britaniji i SAD najviše jedu ultra-prerađenu hranu.

Tokom 2023. godine, ova hrana činila je 58 odsto prosečnog unosa kalorija odrasle osobe u SAD i 66 odsto kod deteta.

Da li je jedenje ultra-obrađene hrane loše po zdravlje?

Ne postoje definitivni dokazi o uticaju konzumiranja ultra-obrađene hrane na zdravlje.

Međutim, nedavna studija u Britanskom medicinskom žurnalu, zasnovana na anketi među 9,9 miliona ljudi širom sveta, povezuje takvu hranu sa:

• većim rizikom od smrti od kardiovaskularnih bolesti (kao što su srčani udar i moždani udar)
• gojaznošću
• dijabetesom tipa 2
• problemima sa spavanjem
• anksioznošću i depresijom

Međutim, studija nije mogla da dokaže da je prerada hrane izazvala bolesti.

Gojaznost

„Dobijanje na težini je prvi i najočigledniji efekat jedenja ultra-obrađene hrane“, kaže Kris van Tuleken, imunolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je takođe pisao o ishrani.

Ova hrana je već bogata mastima, soli i šećerom, kaže on.

Studija Imperijal koledža u Londonu sugeriše da više od milijardu ljudi širom sveta – jedan čovek na osam – sada ima problema sa gojaznošću.

U njemu se ističe da se između 1992. i 2022. godine stopa gojaznosti više nego udvostručila među odraslim ženama, skoro utrostručila među odraslim muškarcima i povećala pet puta među decom i adolescentima

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Globalne zdravstvene opservatorije iz 2016, više od 28 odsto odraslih u Americi sada je gojazno, kao i 26 odsto u Evropi, 19 odsto u istočnom Mediteranu i devet odsto u Africi.

Dijabetes

Više ljudi širom sveta sada ima dijabetes tipa 2, prema Međunarodnoj federaciji za dijabetes.

„Šećer, so i mast u ultra-prerađenoj hrani su faktori rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 – kao i ishrana bogata kalorijama i malo hranljivih materija“, kaže Jako Tumilehto, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu u Helsinkiju.

Bliski istok i severna Afrika su zabeležili posebno visok porast broja ljudi sa dijabetesom tipa 2.

„Mnoge od ovih zemalja proizvode same hranu“, kaže profesor Toumilehto.

„Ultraprerađena hrana je laka za transport i skladištenje i zato je prehrambene kompanije najviše šalju.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk