Mračna nacistička prošlost druge najbogatije nemačke porodice

Porodica Rajman, koja je suvlasnik više velikih svetskih robnih marki, priznala je da je u vreme nacizima bilo surovog postupanja prema logorašima na prinudnom radu u fabrikama.

Portparol kompanije JAB Peter Harf rekao je da je porodica bila šokirana kada su je u tekstu u nedeljnom izdanju Bilda povezali sa nacističkim zločinima.

„(Albert) Rajman stariji i mlađi su krivi... Njima je bilo mestu u zatvoru", rekao je Harf.

Porodica će pokloniti deset miliona evra „odgovarajućoj organizaciji".

• Hitlerovi akvareli na aukciji u Berlinu
• Tatu majstor Aušvica – i njegova tajna ljubav

Bild je naveo da su u poslovnim prostorijama porodice Rajman u Ludvigshafenu zarobljenice iz istočne Evrope, inače smatrane za bića niže rase, često dobijale batine i bile seksualno zlostavljane.

Među njima je bila i kućna pomoćnica iz Rusije.

Porodično bogatstvo Rajmanovih trenutno je procenjeno na 33 milijarde evra. Oni su druga najbogatija porodica u Nemačkoj.

Investiciona kompanija JAB Holding, ima većinski udeo u vlasništvu nekoliko robnih marki: Keurig Dr Pepper, Coty Inc, Jacobs Douwe Egberts i lancu prodavnica sendviča Pret A Manger.

Albert Rajman stariji preminuo je 1954, a njegov sin 30 godina kasnije. Ispostavilo se da su obojica bila iskreni nacisti i da su koristili zarobljenike i logoraše za prinudni rad.

Ali, bilo je potrebno više od 70 godina da se sazna za te mračne veze porodice Rajman i nacista.

Milioni Slovena su bili primorani da tokom Drugog svetskog rata rade u najgorim uslovima na imanjima ili u fabrikama.

Za to su bili plaćeni minimalno, a najčešće nisu dobijali nikakvu naknadu.

Nacisti su na taj način izrabljivali i Jevreje logoraše, mada su ih najčešće ubijale SS jedinice.

Harf je, prenosi Bild, rekao da su članovi porodice Rajhman angažovali istoričara, profesora Pola Erkera da istraži porodičnu istoriju iz vremena nacista.

On im je dostavio izveštaj i „ostali su bez teksta", naveo je Harf.

„Bilo nas je sramota, lica su nam prebledela. I ništa od toga što se dešavalo ne može da se ušminka da bude lepše. To su bili užasni zločini", preneo je Harf stav porodice Rajhman.

Drugi istoričar koji je video dokumenta o toj porodici, profesor Kristofer Koper, zaključio je da „otac i sin nisu bili politički oportunisti, već ubeđeni nacional-socijalisti".

Preživeli i rođaci žrtava su 90-tih godina prošlog veka počeli da podižu tužbe protiv poznatih nemačkih kompanija jer su navodno stvarale profit zahvaljujući tome što su logoraši i zarobljenici bili prisiljeni da rade.

Među njima je Folksvagen, osnovan 1937. godine kao deo Hitlerovog plana da omogući nemačkim porodicama da kupe sopstveni automobil.

Tokom Drugog svetskog rata kompanija sa sedištem u Volfzburgu proizvodila je vozila za nemačku vojsku. A za to je koristila više od 15.000 zarobljenika iz obližnjih koncentracionih logora.