Muzika, Jugoslavija i Italija: O čemu italijanska grupa Koma Koze peva u pesmi „Jugoslavija"

Trideset hiljada ljudi, zbijeni jedni uz druge, njišu se na trgu San Đovani u Rimu i pevaju pesmu „Jugoslavija".

Bio je 1. maj 2019. godine.

Italijanska grupa Koma Koze (Coma Cose), koja je popularnost stekla pesmom koja nosi naziv nekadašnje balkanske države, poslednji put je tada nastupala pred publikom, pre izbijanja pandemije.

Rimskim trgom orili su se stihovi „Jugoslavije": „Dolazim niotkuda, želim sve".

• „Hej Sloveni", pesma koja je bila više od jugoslovenske himne
• Hej(t) Sloveni: Kako je himna Jugoslavije inspirisala borbu protiv govora mržnje
• Kako je Jugoslavija slušala rokenrol

Tema koncerta na Međunarodni praznik rada bila je „Posao, ljudska prava, socijalni status. Naša Evropa".

Italijanski duo, partneri u životu, ali i u poslu, Fausto Zarandeli i Frančeska Mezijano, za tu priliku izabrali su jedan od prvih singlova koji im je doneo popularnost - pesmu koja nosi naziv zemlje koja više ne postoji.

Snovi, muzika i jugoslovenski imigranti

Frančeska, poznatija pod pseudonimom Kalifornija, rođena je u mestu Pordenone koje se nalazi na granici dve italijanske regije, Veneto i Fruli Venecija Đulija.

„Ja sam rođena kada je rat u Jugoslaviji počeo.

„U školi sam imala drugove koji su poreklom iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i sa Kosova.

„Moj prvi momak je bio iz Hrvatske", priseća se Frančeska.

U mesto u kome je rođena, kao i u ceo region, doseljavali su se imigranti iz Jugoslavije.

Bilo ih je sve više kada je počeo rat i raspad Jugoslavije početkom devedesetih godina dvadesetog veka.

„Kada sam postala punoletna, sa društvom smo odlazili u mesto Izola u Sloveniji, na vikend, u provod.

„To je dva sata vožnje od mog grada."

Kada je odlučila da nešto uradi u svom životu, Frančeska se preselila u Milano i 2016. godine upoznala je Fausta na poslu.

Fausto, poznatiji kao Fausto Lama ili Edipo, ima četrdeset dve godine i poreklom je iz malog grada Salo, smeštenog na jezeru Garda, nedaleko od Milana.

Ovaj gradić poznat je kao utočište fašističkog režima tokom Drugog svetskog rata i po rezidenciji Benita Musolinija.

Fašistički diktator je i dan danas počasni građanin ovog grada, iako je do sada bilo više pokušaja da mu se takva počast oduzme.

Odrastanje u takvom okruženju uticalo je na životne izbore frontmena grupe Koma Koze, koji iz male italijanske provincije odlazi u veliki grad, Milano, kako bi se bavio muzikom.

Pogledajte i video: Kako od vojnog otpada nastaju muzički instrumenti:

Međutim, na samom početku nije išlo sve tako glatko, priča.

Frančesku upoznaje kada se zaposlio kao radnik u jednom magacinu torbi na periferiji Milana.

„Magacin u kojem smo Frančeska i ja radili nalazio se u industrijskoj zoni Milana.

„Naš radni dan i način života kojim smo tada živeli podsećao me je na ono kako sam ja zamišljao strogost komunističkog režima u Jugoslaviji", priča Fausto.

Godinu dana kasnije nastaje i pesma „Jugoslavija", sa kojom dvoje umetnika danas porede tadašnji period u životu, kao i početak karijere, koji, kako naglašavaju, nije bio nimalo lak.

• Evrovizija ili rokenrol obračun
• Zdravko Čolić - balkanski Tom Džons koji ruši granice

Pesma Jugoslavija kao metafora za borbu i preporod

Stihovi pesme „Jugoslavija" opisuju život na periferiji Milana i degradaciju, kažu Frančeska i Gausto.

Dešavanja u Milanu upoređuju sa životom kakav zamišljaju da su vodili ljudi na periferijama velikih gradova poput Beograda ili Sarajeva.

Pesma je inspirisana ličnim iskustvom, ali i maštom o onome šta je za ovo dvoje umetnika bila država Jugoslavija.

Pošli su od arhitekture koju karakteriše brutalizam, zatim države koja se zasnivala na bratstvu i jedinstvu, a onda i dešavanjima koja su sledila i dovela do njenog raspada.

„Obišao sam neke od zemalja koje su bile deo Jugoslavije.

„Putovanje je bilo kratko i nisam mnogo toga video, niti doživeo, ali zapazio sam dominantnu arhitekturu iz doba komunizma", priča Fausto.

Jugoslavija koja više ne postoji za ovaj duo predstavlja i utopističku viziju, zemlju bez granica, koja se zbog određenih ideala, te sukoba i rata i raspala.

„Italija je ujedinjena više od sto pedeset godina i za nas Italijane je nezamislivo da se neka italijanska regija odvoji ili čitava država raspadne, kao što je to bio slučaj sa Jugoslavijom, zemljom koja nam je geografski, a i kulturološki, bila veoma blizu", naglašava Frančeska.

O Jugoslaviji je još kao mala naučila mnogo.

„Rat koji se tamo dogodio, politički problemi, sve te izbeglice, o svemu tome smo učili u školi, slušali u medijima.

„U Italiji se mnogo govorilo o tom ratu. I dan danas se govori", priča.

Inspiraciju za pesmu „Jugoslavija" nije bilo teško naći, dodaje.

„Na neki način smo identifikovali jedan deo života, a koji je za nas bio težak, sa dešavanjima u toj zemlji", kaže Frančeska.

Selidba u veliki grad, potraga za poslom i novim ja, podstakli su Frančesku i Fausta da se okrenu muzici.

„Bili smo razočarani onim što smo imali. Živeli smo u jednoj sobi u iznajmljenom stanu, nismo imali dovoljno novca, radili smo posao koji ne volimo", seća se Frančeska.

Skupili su hrabrosti da, iako bez novca, daju otkaze i krenu dalje.

„Rešili smo da damo otkaze, da se žrtvujemo i da probamo da se bavimo samo muzikom", naglašava Frančeska.

Ubrzo posle toga nastaje pesma „Jugoslavija".

Njome počinju sve koncerte, ne samo u Italiji, već i na mnogobrojnim festivalima u inostranstvu.

• Predmeti iz Jugoslavije i sećanje na „neki bezbrižni, izmišljeni život”
• Jugoslavija na četiri točka
• Sinan Sakić - od omraženog do obožavanog, od rokera do folkera

Ujedinjene zastave bivših jugoslovenskih republika na posterima

Posle singla „Jugoslavija", objavljuju i prvi album, Jesen u Tićinu.

Za promociju albuma, produkcijska kuća osmislila je grafički identitet - pokrenuli su aplikaciju na kojoj je bilo moguće napraviti sopstvenu sličicu, odnosno „figurinu" sa motivima nekadašnjih republika Jugoslavije.

„Korisnici su najviše koristili zastave bivših zemalja", kaže za BBC na srpskom producentkinja Elena Majorani.

„Imali smo veliki odziv fanova kojima su se ove sličice dopale.

„Od sličica smo napravili i kolaž poster za promociju jednog od naših koncerata u Milanu.

„Simbol je postao naš pas Blanka, na čijoj su se sličici našle zastave tri zemlje, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, i to ujedinjene u jednu zastavu", dodaje Fausto.

• Bela ćao - priča o pesmi čiji (samo) refren svi znamo

„Nostralgija" na San Remu

Koma Koze do sada su izdali tri albuma, a poslednji nosi naziv Nostralgija i izašao je početkom 2021. godine.

Kovanica „nostralgija" je igra reči - nastala od reči nostalgija i prisvojne zamenice „naš", koja se na italijanskom kaže „nostro".

Pesma sa ovog albuma „Vatra u očima" dobila je najbolju ocenu publike na ovogodišnjem muzičkom festivalu San Remo.

Proglašena je za Zlatni singl godine godine i prodata u više od sedamdeset hiljada primeraka.

„Nostalgija pripada našoj prošlosti. Međutim, u godini za nama hteli smo da koncept nostalgije pretvorimo u kolektivni, naš zajednički.

„Koncept koji se tiče naše adolescencije, našeg muzičkog odrastanja", kažu Fausto i Frančeska.

Dodatnu inspiraciju pronašli su u godini koju je pojela pandemija.

„Kada pišemo pesme, želimo da damo poetsku notu stvarnosti.

„Tražimo uvek lepotu tamo gde je nema", zaključuju umetnici.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]