Muzika i crkva: Upoznajte čoveka koji je potrošio milijardu dolara na stare hitove

Znate li da je Crkva Engleske suvlasnica pesama Single Ladies Bijonse, Umbrella Rijane i SexyBack Džastina Timberlejka?

Zvuči bizarno - ali crkva je jedna od stotine ulagača u kompaniju po imenu Hipgnosis, koja je, poslednje tri godine, gladno prigrabila prava na hiljade hit pesama.

Do sada je potrošila više od milijardu dolara na muziku Marka Ronsona, Šik, Barija Manilova i Blondi.

Poslednja akvizicija joj je muzički katalog LA Reid, što znači da imaju udeo u pesmama kao što su End Of The Road Boyz II Men, I'm Your Baby Tonight Vitni Hjuston i Don't Be Cruel Bobija Brauna.

• Da li je Prinsov „Sign O’The Times“ najbolji album svih vremena
• Folk muzika na filmu: Komedija ili teška depresija
• Sedam stvari koje možda niste znali o Dženis Džoplin

Kad se te pesme puste na radiju ili pojave u nekom filmu ili TV seriji, Hipgnosis zaradi novac.

A, posredno, isto tako i Crkva Engleske, uz druge ulagače kao što su Aviva, Investek i Aksa.

„Vrednije od zlata"

Prema osnivaču Hipgnosisa Merku Merkuriadisu, muzika koju je kupio „vrednija je od zlata ili nafte".

„Ove sjajne, dokazane pesme veoma su predvidljive i pouzdane u sticanju prihoda", objašnjava on.

„Ukoliko uzmete pesmu Eurythmics Sweet Dreams ili Livin' On A Prayer Bon Džovija, govorimo o tri ili četiri decenije pouzdanih prihoda."

On kaže da su hit pesme stabilna investicija zato što na sticanje prihoda od njih ne utiču fluktuacije u ekonomiji.

„Ukoliko ljudi žive najbolje živote, oni to rade uz saundtrek ovih pesama", objašnjava on.

„Ali, isto tako, ukoliko doživljavaju izazove kakve smo doživljavali u poslednjih šest meseci, oni onda pronalaze utehu i bekstvo u dobrim pesmama."

„Muzika se, dakle, uvek konzumira i uvek donosi prihod."

Štaviše, uz korisnike Spotifaja čiji je broj rastao u mesečnom proseku od 22 odsto između marta i jula, tantijemi od striminga su se zapravo povećali tokom pandemije Kovida-19.

Kao posledica toga, cena deonica Hipgnosisa uglavnom se održala tokom burnog perioda koji je pogodio veći deo ostatka poslovnog sveta.

Merkuriadis, iz Kvebeka u Kanadi, ušao je u muzičku industriju nakon što je zvao ogranak Virdžin rekordsa u Torontu svaki dan mesecima, dok mu nisu dali posao u marketinškom odeljenju.

Tamo je radio sa muzičarima kao što su UB40, The Human League i XTC.

Pogledajte video o graditeljima violina iz Zemuna:

On se 1986. godine pridružio Senkčueri grupi (Sanctuary Group), na kraju postavši njen generalni direktor, gde je bio menadžer Eltona Džona, grupa Iron Maiden, Guns N' Roses, Destiny's Child i Bijonse, a radio je i na ponovnom lansiranju Morisijeve karijere 2004. godine.

Kanje Vest ga je nedavno nazvao jednim od „najmoćnijih i najobaveštenijih ljudi u muzici".

• Led Cepelin konačno oslobođen optužbi - Stairway To Heaven je original
• Šest razloga zbog kojih i dalje volimo Kurta Kobejna
• Pola veka od smrti Džimija Hendriksa: „Muzika električne crkve“ i dalje odzvanja

„Otpušten zato što je govorio istinu"

„Imao sam veliku sreću da radim sa svima sa kojima sam oduvek želeo da radim", kaže Merkuriadis.

On kaže da se uspešnost menadžera bilo koje velike zvezde ogleda u „žestokoj borbi za nju" i „govorenju istine", čak i kad je ona neprijatna.

„Ono što većina ljudi ne shvata je da, ako imate karijeru koja je duga poput Eltonove, bićete najkul muzičar na svetu, pa puta sedam. Isto tako, bićete najnekul muzičar, pa puta sedam."

„Stvaran život kaže: 'Ovde smo sada, ovde želimo da budemo a ovo moramo da uradimo da bismo stigli tamo. Zasucimo rukave, uprljajmo ruke i prionimo na posao'."

On priznaje da je „u prošlosti dobijao otkaz zato što je govorio istinu" - ali odbija da navede imena.

„Dešava se sve vreme", samo kaže.

„Vrlo malo ljudi želi da kaže istinu. Možda još i manje želi da je čuje."

Ideja za Hipgnosis Merkuriadisu se javila 2009. godine, negde u vreme kad je u Velikoj Britaniji pokrenut Spotifaj.

„Video sam da će striming izmeniti lični opis scene i da će ponovo učiniti muzičku industriju veoma uspešnom", kaže on.

On ističe da je tradicionalno merilo uspeha u muzičkoj industriji platinasta ploča - koja, u SAD, predstavlja milionsku prodaju.

To zvuči impresivno, kaže on, sve dok ne shvatite da je hit film kao što je Priča o igračkama 4 prodao 43 miliona karata.

„I tako vam to odmah govori da, iako ogromna većina stanovništva uživa u muzici, vrlo malo njih zavuče ruku u džep, izvadi novčanicu i plati za nju."

• Kako je Lu Rid zauvek promenio rokenrol
• Kad se ukusi razlikuju: 11 muzičkih himni koje Britanci nisu voleli
• Smrt Pitera Grina i Flitvud Mek: „Otišao je jedan od najvećih“

Striming je to izmenio, kaže, zato što su prethodno pasivni korisnici sada postali spremni da plaćaju mesečnu pretplatu.

„Umesto da jedan od 350 ljudi zapravo plaća za muziku, sada je plaćaju svi."

Procenjuje se da je 88 miliona ljudi pretplaćeno na striming servise u SAD, što je više od četvrtine ukupnog stanovništva.

Dečak preboleo smrt majke učeći da svira klavir:

Za razliku od većine muzičkih kompanija, Hipgnosis se ne bavi pronalaženjem „sledećeg velikog hita".

Trećina pesama koje poseduje starije je od 10 godina, a 59 odsto su između tri i 10 godina stare. Manje od 10 odsto su nova izdanja.

„Jedna stvar koju sve one dele je da su kulturološki važne", kaže Merkuriadis.

„Svaka pesma je mali brend"

Ideja o ulaganju u budućnost muzičara nije nova. Dejvid Bouvi je 1997. godine prodao pokrivene hartije od vrednosti, nazvane „Bouvijeve obveznice", koje su ulagačima donosile deo tantijema za pesme kao što su Life On Mars i Heroes.

Loša strana je što je to u suštini kredit. Ukoliko Bouvi ne zaradi onoliko novca koliko je predviđeno, morao bi da se odrekne prava na sopstvene pesme.

• U bekstejdžu sa Dejvidom Bouvijem
• O čemu se radi u pesmi „Hotel California"?
• Madoninih 60: Karijera u fotografijama

Merkuriadis kaže da su njegovi sporazumi „sofisticiraniji", jer se muzičarima unapred isplate tantijemi za narednih 15 godina.

Kad se uzmu u obzir poreske olakšice, mnogi od njih „završe sa novcem za narednih 25 godina u jednom glatkom potezu", kaže on.

Zauzvrat, Hipgnosis postaje trajni vlasnik pesama.

Za muzičare, privlačnost nije samo u novcu, već što Hipgnosis deluje kao „menadžerska kompanija za pesme" umesto da prosto iskoristi hit (kako većina etiketa i izdavača inače radi).

„Suština je da se svaka pesma posmatra kao mali brend za sebe", rekao je Dejv Stjuart iz Eurythmics nakon što je prodao svoj katalog kompaniji prošle godine.

„Ljudi širom sveta koji pevaju 'Sweet dreams are made of this' možda ne znaju ko sam ja ili Eurythmics, ali znaju da otpevaju naredni stih. Merkov pristup se ogleda u tome da uzme te klasične pesme, održi ih u životu i izgradi čitave male svetove oko njih."

„E, pa ja nemam ništa protiv jer… kad izađem i sviram te pesme, želim da ih ljudi znaju. On je veoma proaktivan."

Za kompaniju koja je zasnovala strategiju na budućoj zaradi, Merkuriadis je sigurno svestan kritika na račun stope tantijema koju striming servisi plaćaju muzičarima.

Da li on podržava aktuelne kampanje #BrokenRecord i #FixStreaming, koje traže ravnopravniju stopu povraćaja?

„Da, striming servisi moraju da plaćaju muzičarima više", kaže on.

Ali dodaje: „Mislim da se nesavršenost kampanje #BrokenRecord ogleda u tome što je njihov naglasak na striming servisima, a pravi negativci su velike izdavačke kuće koje uzimaju lavovski deo prihoda."

„Ekonomski model funkcioniše tako što Epl, Amazon i Spotifaj zadrže 30 odsto novca za sebe, a isplate 70 odsto nosiocima prava. Kako stvari trenutno stoje, 58,5 penija od tih preostalih 70 penija ide izdavačkoj kući. Muzičar dobije, u najboljem slučaju, šestinu toga, što znači da 11,5 penija ide za pesmu."

„Mi smatramo da je krajnje vreme da izdavačke kuće malo stisnu petlju i priznaju da postoje pravi disparitet između onoga što se plaća za snimljenu muziku u odnosu na ono što se plaća za pesmu."

Zapravo, kampanja je jednako kritički nastrojena prema striming servisima baš kao i prema muzičkim kompanijama - ali Merkuriadis kaže da bi ljudi prvo trebalo da se usredsrede na povećanje baze globalnih pretplatnika striming servisa sa 450 miliona na dve milijarde do kraja decenije.

„Jer ako to postane realnost, onda će zarada kantautora biti veoma značajna."

Do tada se on nada da će Hipgnosis imati katalog od oko 60.000 pesama, kada će izaći iz posla akvizicije i usredsrediti se na plasiranje njihovih hitova u video igre ili TV serije, angažovanje novih muzičara da ih obrađuju i staranje da se nalaze na istaknutim plejlistama.

„Ove sjajne pesme su energija koja pokreće svet", kaže on.

• Let it Be: 50 godina od poslednjeg albuma Bitlsa
• Pol Makartni snimio „zabavan" album u karantinu
• Magija Bitlsa - album Ebi Roud ponovo na prvom mestu top lista

Pre toga, međutim, postoji li neki katalog pesama kog bi voleo da se dočepa?

„Svi žele Bitlse", smeška se on. „To je najveći set pesama ikad napisan."

„Mislim da ne bih želeo da živim kad Bitsli ne bi bili deo ovog sveta."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]