NATO i Rusija: Turska pristala da Švedska postane članica zapadne vojne alijanse, Ukrajina mora da čeka

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pristao je da podrži nastojanja Švedske da se pridruži NATO-u, izjavio je šef vojne alijanse Jens Stoltenberg.

Rekao je da će turski lider proslediti kandidaturu Švedske parlamentu u Ankari i „obezbediti ratifikaciju“.

Švedski premijer Ulf Kristerson je rekao da je „veoma srećan“.

„Ovo je dobar dan za Švedsku“, dodao je.

Skandinavska zemlja je više od 200 godina bila vojno neutralna, ali je maja 2022. godine podnela zahtev za članstvo u NATO u želji da, obrazloženo je, poboljša bezbednost i stabilnost u severnoj Evropi posle ruske invazije na Ukrajinu.

Turska je mesecima blokirala kandidaturu Švedske, optužujući je da pruža utočište kurdskim ekstremistima.

Kao jedna od 31 članice NATO-a, Turska ima pravo da uloži veto na zahtev bilo koje nove zemlje koja želi da se pridruži alijansi.

• Šta je NATO i zašto sprema odbrambeni plan od ruskog napada
• Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
• Kontroverzna odluka Amerike: Isporučuje Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta
• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi

Ukrajina na čekanju

Lideri zemalja NATO-a na samitu u Litvaniji najavili su da će Ukrajina u budućnosti postati članica alijanse i da neće morati da ispunjava dugoročni, takozvani „akcioni plan“ kandidata, ali nisu naveli uslove i nisu zvanično pozvali Ukrajinu, kako se Zelenski nadao.

„Niko ne želi svetski rat, što mi razumemo. Mi smo civilizovani ljudi, jasno je da ne možemo da postanemo član NATO-a dok rat traje“, priznao je Zelenski.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a rekao je u utorak da se rok za članstvo Ukrajine skraćuje, ali bez konkretnih datuma.

U saopštenju, NATO navodi da pristupanje Ukrajine treba ubrzati, ali da neće biti omeđeno vremenskim okvirom.

Kijev prihvata da ne može da se pridruži NATO-u dok je u ratu sa Rusijom, ali želi da se pridruži što pre posle završetka borbi.

Neki strahuju da bi gotovo automatsko učlanjenje Ukrajine dalo vetar u leđa Rusiji da pojača agresiju i produži rat.

U znak podrške Kijevu, koalicija od 11 zemalja počeće obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima F-16 u centru koji će biti oformljen u Rumuniji u avgustu, rekli su zvaničnici.

Za članstvo mogu biti potrebne decenije, ali Ukrajina želi mnogo brži vremenski okvir

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je u ponedeljak da bi članstvo Ukrajine u NATO-u imalo „negativne posledice po celokupnu bezbednost Evrope“.

Ukrajinsko članstvo bi „predstavljalo apsolutnu opasnost, pretnju za našu zemlju, što će nas naterati na prilično čvrstu i jasnu reakciju“, rekao je Peskov.

Reagujući na vest o odluci Turkske u vezi sa kandidaturom Švedske, američki predsednik Džozef Bajden rekao je da pozdravlja odluku Erdogana da obezbedi „brzu ratifikaciju“.

„Spreman sam da radim sa predsednikom Erdoganom i Turskom na jačanju odbrane i odvraćanja u evroatlantskoj oblasti.

„Radujem se što ću dočekati premijera Kristersona i Švedsku kao našeg 32. saveznika u NATO-u“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok napisala je na Tviteru: „Sa 32. članice, svi smo bezbedniji zajedno“.

Britanski premijer Riši Sunak rekao je da bi pridruživanje Švedske „sve nas učinilo bezbednijim“.

Stoltenberg je sporazum saopštio u ponedeljak kasno uveče posle razgovora turskog i švedskog lidera u litvanskoj prestonici Vilnjusu.

Šef NATO-a je to opisao kao „istorijski korak“, ali je naglasio da se ne može dati „jasan datum“ kada će se Švedska pridružiti vojnom savezu, jer to zavisi od turskog parlamenta.

Švedska i njen istočni sused Finska – obe zemlje sa dugom istorijom ratne neutralnosti – objavile su kandidature da se pridruže NATO-u u maju prošle godine, nekoliko meseci nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Finska se formalno pridružila u aprilu.

Stoltenberg je rekao da su se Turska i Švedska pozabavile „legitimnim bezbednosnim zabrinutostima Turske“ i kao rezultat toga Švedska je izmenila ustav, promenila zakone, proširila protivterorističku operaciju protiv PKK (Kurdistanska radnička partija) i nastavila izvoz oružja u Tursku.

Turska i Mađarska su trenutno jedine dve članice NATO-a koje još nisu ratifikovale zahtev Švedske za članstvo.

Upitan o protivljenju Budimpešte, Stoltenberg je rekao da je „Mađarska jasno stavila do znanja da neće biti poslednja koja će ratifikovati“.

„Mislim da će taj problem biti rešen“, dodao je on.

Najnovija odluka Turske je obrt.

Ranije istog dana Erdogan je uslovio tursku podršku kandidaturi Švedske o ulasku u NATO ponovnim otvaranjem pregovora o Turske u Evropskoj uniji.

Zvaničnici EU su brzo odbili zahtev, rekavši da su to dva odvojena pitanja.

Ali u saopštenju nakon što je sporazum objavljen, NATO je rekao da će Švedska aktivno podržati napore da se „oživi proces pridruživanja Turske EU“, što će podrazumevati „modernizaciju carinske unije EU-Turska i liberalizaciju viznog režima“.

• Redžep Tajip Erdogan: Prodavac đevreka koji je promenio Tursku
• Zašto je Erdoganova pobeda u Turskoj važna za Zapad
• Erdogan poručio Švedskoj: „Ako hoćete u NATO, predajte nam teroriste“

Turska je prvi put podnela zahtev za pridruživanje EU još 1987. godine, ali je njeno skretanje ka autoritarizmu pod predsednikom Erdoganom dovelo do zaustavljanja procesa pridruživanja.

Međutim, od ruske invazije na Ukrajinu, Erdogan je odigrao ulogu jedinog lidera NATO-a sa kakvim-takvim uticajem u Moskvi.

Kao posrednik je pomogao sporazumu Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda iz crnomorskih luka gde kontrolu imaju ruske snage.

Turska je pomogla da se sporazum održi, uprkos čestim pretnjama Rusije da će se povući.

Ali Turska je i naljutila Kremlj snabdevanjem borbenih dronova Ukrajini, ali i odlukom da dozvoli petorici komandanata bataljona Azov da se vrate u Ukrajinu.

Ruski zvaničnici su bili besni proteklog vikenda kada je Turska, iznenađujućim potezom, dozvolila petorici bivših komandanata ukrajinskog bataljona Azov koji su zarobljeni u bici za Marijupolj prošle godine da se vrate u Ukrajinu na kraju posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Turskoj.

Prema uslovima prošlogodišnje razmene zarobljenika, Rusija je očekivala da će oni ostati u Turskoj do kraja rata.

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk