Nasilje nad LGBT ljudima u Srbiji: Između statistike i stvarnosti

Već deset godina sa partnerkom i partnerkinom ćerkom živi u malom mestu na severu Srbije i radi kao učiteljica u školi.

Jednog dana, u školskom toaletu za osoblje, prišao joj je kolega.

„Nasrnuo je na mene i povredio me u predelu stomaka i vrata. Pretio je da će me prijaviti inspekciji zato što širim štetni uticaj na decu. Živim u strahu da će me ponovo napasti. Strah me je da ga prijavim, budući da je deo vlasti, a ne bih mogla zbog sina, na koga bi to ostavilo velike posledice", napisala je ova učiteljica beogradskoj organizacije koji beleži napade na pripadnike LGBT populacije Da se zna.

• SOS linije: Čemu to služi, a često i ne radi
• Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić

Seksualna orijentacija i rodni identitet bili su motiv za 42 slučaja nasilja i diskriminacije koja je ova organizacija zabeležila u 2018. godini. Broj napada koji je prijavljen ovoj organizaciji trideset odsto je viši nego godinu dana ranije.

„Možda smo ohrabrili veći broj ljudi da prijave nasilje, ali siguran sam da je broj neprijavljenih slučajeva i dalje visok i crn", kaže za BBC na srpskom Miloš Kovačević, autor istraživanja koje beleži protivpravna postupanja protiv članova LGBT populacije.

Od 42 slučaja protivpravnog postupanja motivisanog seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom zabeležena su:

• 33 krivična dela
• 5 slučajeva diskriminacije
• 3 krivična dela i diskriminacija
• 1 govor mržnje

Brojevi i strah

Najviše napada u 2018. godini zabeleženo je u Beogradu, ali i u četiri druga grada u Srbiji, kao i u još šest manjih mesta.

„Ove godine smo zabeležili slučajeve u mestima van Beograda, što nam pomaže da vidimo kako život izgleda u malim sredinama".

Napad na učiteljicu na koju je u školi nasrnuo kolega niko nije video, ali Kovačević kaže da ovaj slučaj pokazuje da je crna brojka izvan Beograda veća.

„Meni je jako žao - ovaj slučaj je poslat ali nije ostavljen kontakt. Tako ne možemo ni na koji način da pomognemo", kaže Kovačević.

• Prva presuda za zločin iz mržnje u Srbiji
• „Kad se setim udaraca, navučem patike i samo trčim“

Život LGBT ljudi u Srbiji, a pogotovo u malim sredinama, on opisuje jednom rečju - strah.

„Ljudi se plaše reakcije okoline, ali i tretmana koji će dobiti u nadležnim institucijama ukoliko prijave nasilje", kaže Kovačević.

Nepoverenje u institucije

Ista organizacija i ove, kao i prošle godine, zabeležila je jedan od slučajeva u policijskoj stanici.

Slučaj je prijavio slučajni prolaznik koji je u pismu naveo da je video kako policajci izbacuju trans osobu romske nacionalnosti iz policijske stanice u ulici Majke Jevrosime u Beogradu.

„Ućuti trandžo!" i „Ti nisi žena, ti si trandža" bile su neke od uvreda koje su policajci uzvikivali, napisao je slučajni prolaznik.

„Za mene, to je poražavajuće. Policijska stanica bi trebalo da služi kao primer", kaže Kovačević.

On dodaje da zbog toga što je iskustvo koje ima pokazalo da državne institucije uglavnom nisu primer, veliki broj slučajeva slučajeva zabeleženih ove godine, nije prijavljen nadležnima.

Prošle godine prijavljeno je više od 70 odsto slučajeva, a ove godine 19 odsto.

„Podaci iz 2017. godine prokazuju da je više od dve trećine osoba koje su prijavile zločin iz mržnje tretman u državnim institucijama ocenilo kao negativan, neadekvatan i ponižavajući", kaže Kovačević.

On ističe da u istraživanju koje su sproveli, podatke nisu dobili ni od jedne nadležne institucije i podseća da je, iako su, izmenama Krivičnog zakona iz 2012. godine, uvedene strože kazne za zločin iz mržnje, do danas doneta samo jedna presuda.

Zločin je bio motivisan seksualnom orijentacijom.

Statistika i stvarnost

Ipak, iz organizacije Da se zna kažu da ovogodišnji izveštaj pokazuje pozitivnu promenu - raste broj ljudi koji su prijavili slučajeve u kojima nisu žrtve, već slučajni prolaznici.

„Imamo nekoliko slučajeva koje su prijavili svedoci - što je dobro, ohrabrili su se da prijavljuju, čime se smanjuje broj nemih posmatrača", kaže.

Ipak, Kovačević ističe da je statistika samo brojčani prikaz.

„To su samo podaci, koji mogu da se tumače na različite načine".

„Svako može da reaguje u onoj meri koliko im situacija u kojoj su dozvoljava. Mi ne primoravamo žrtve da prijave nasilje zato što znamo kakve su institucije - nisu savršene", dodaje Kovačević.

Besplatnu pravnu i psihološku pomoć možete potražiti ovde.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]