Natalitet u „značajnom" padu u polovini zemalja na svetu

Broj dece koji se rađa globalno je u opadanju, kažu istraživači.

U njihovom izveštaju stoji da se u polovini zemalja na svetu rađa manje dece, čime se smanjuje stanovništvo.

Rezultati istraživanja su ih njih „iznenadili".

Društva u kojima „ima više baka i deka nego dece" osetiće posledice.

Situacija u Srbiji

Srbija se takođe suočava s ovim problemom, pošto od 169 opština, samo šest je u 2017. godini imalo pozitivan prirodni priraštaj — Novi Sad, Novi Pazar, Bujanovac, Sjenica, Preševo i Tutin.

Demografski grafikoni upozoravaju i da Srbija ima najniži prirodni priraštaj u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike, objavio je Tanjug.

Prema podacima kojima raspolaže dr Ivan Marković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, svega 32 od 233 države na planeti beleže pad broja stanovnika.

Negativni prirodni priraštaj ima samo 18 zemalja sveta, od kojih je 17 u Evropi. Od tih 18 zemalja koje beleže smanjenje broja stanovnika, njih 13 se suočava sa negativnim prirodnim priraštajem i migracijama, a među njima je i Srbija, upozorava dr Ivan Marinković.

U Srbiji, upozorava on, godišnje umre između 35.000 i 38.000 ljudi više nego što se rodi - zato ne treba da čudi što smo između dva popisa stanovništva „izgubili" između 350.000 i 380.000 stanovnika.

Uz to, zbog emigracije mladog stanovništva, Srbija ima veoma nepovoljnu starosnu strukturu — prosečna starost stanovnika naše zemlje je, kaže, skoro 43 godine.

Koliki je pad zabeležen?

Studija objavljena u časopisu Lanset pratila je trendove u svim zemljama na svetu od 1950. do 2017.

Pedesetih žene su rađale u proseku 4,7 dece tokom svog života. A prošle godine stopa rađanja pala je na 2,4 dece.

Ova brojka ipak skriva velike varijacije između zemalja.

U Nigeru u zapadnoj Africi u proseku se rađa 7,1 dete, a na Kipru žene rađaju samo jedno dete.

„Šer roditeljstvom“ rizikujete da vam deca budu prevarena

Istraživanje: Sačekajte godinu dana pre nove trudnoće

Kako igrice mogu da pomognu deci

Koliki treba da budu prirodni priraštaj?

Kad prosečna cifra rođene dece padne ispod 2,1, stanovništvo će početi da se smanjuje.

Na početku ove studije 1950, nijedna nacija nije bila u ovoj poziciji.

Profesor Kristofer Mari, direktor Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju na Univerzitetu u Vašingtonu izjavio je za BBC: „Došli smo do trenutka u kome polovina zemalja na svetu ima nisku stopu rađanja dece.

Ovo je veoma značajna promena. To je iznenađenje i za ljude kao što sam ja, ideja da pola zemalja na svetu se suočava s ovim problemom."

Koje države će biti najviše pogođene?

Ekonomski razvijene države u Evropi, kao i Amerika, Južna Koreja i Australija imaju nisku stopu rađanja.

To ne znači da broj stanovnika u ovim zemljama opada, zato što na veličinu stanovništva utiču stopa rađanja i umiranja, kao i migracije.

Profesor Mari kaže: „Uskoro ćemo doći u situaciju gde će mnoga društva biti u opadanju."

U polovini zemalja na svetu i dalje se rađa dovoljno beba da bi ta društva rasla. Ali kako zemlje ekonomski napreduju, stopa rađanja biće manja.

Zašto pada stopa rađanja?

Razlog pada stope rađanja nije zbog opadanja broja spermatozoida.

U pitanju su tri ključna razloga:

• Manje dece umire u detinjstvu, zbog čega žene rađaju manje dece
• Više žena ima pristup kontracepciji
• Više žena se školuje i radi

Kad se sagledaju ovi razlozi, pad stope rađanja je ustvari priča o uspehu.

Šta će biti posledica ove činjenice?

Bez migracija, većina zemalja će se suočiti sa sve starijim i smanjenim brojem stanovnika.

Doktor Džordž Lison, direktor Insituta za starenje populacije u Oksfordu kaže to nije nužno loša stvar, dokle god se celokupno stanovništvo prilagodi ovoj velikoj demografskoj promeni.

On je za BBC izjavio: „Demografija utiče na svaki aspekt naših života, samo pogledajte na ulicu videćete ljude, kuće, saobraćaj, potrošnju, na sve to utiče demografija."

„Na naše planove ne utiče samo pad broja stanovnika, već i starosna struktura koja se menja."

To znači da će se promeniti i granica odlaska u penziju.

U izveštaju stoji da zemlje koje su najviše pogođene ovim trendom treba da razmisle o povećanju stope imigranata, što može da stvaro nove probleme ili uvođenju politika kojima se žene ohrabruju da rađaju više dece, što najčešće ne donosi rezultate.

Profesor Mari tvrdi: „Biće jako teško održati društva na globalnom nivou, ako se rađa malo dece, a ima puno ljudi preko 65 godina."

„Razmislite kako će biti društvo u kome ima više baka i deka, nego dece. To je veoma aktuelno u Japanu, a zemlje na Zapadu se nisu još uvek suočile s ovom situacijom, jer je niska stopa rađanja iznivelisana visokom stopom migracije. Ali na globalnom nivou, migracija nije rešenje."