Nauka i LGBT: Istraživanja pokazuju da ne postoji „gej gen“

Genetička analiza koja je obuhvatila oko pola miliona ljudi pokazala je da ne postoji „gej gen“.

Studija je objavljena u časopisu Nauka (Science), a urađena je na osnovu podataka biobanke Ujedinjenog Kraljevstva i biotehnološke kompanije 23endMi.

Analiza je pokazala da neke varijacije gena jesu povezane sa istopolnim vezama, ali su geni uticali na najviše 25 odsto ponašanja gej osoba.

Iz nevladine organizacije za praćenje medija koji izveštavaju o LGBT osobama GLAAD saopšteno je da studija potvrđuje da „ne postoji jasan dokaz da priroda ili vaspitanje utiču na ponašanje gej muškaraca ili lezbejki“.

• LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode
• „Zašto sam dala oglas da se ne odričem gej ćerke“
• Gej pingvini u Berlinu usvojili napušteno jaje

Istraživači su skenirali genome – čitav genetski sastav – 409.000 ljudi koji učestvuju u projektu biobanke Velike Britanije, kao i 68.500 osoba koji su registrovani pri kompaniji 23andMe.

Učesnicima je postavljano pitanje da li imaju isključivo istopolne partnere ili su imali veze i sa suprotnim polom.

Naučnici sa Harvarda i MIT-a zaključili su da genetika može da ima uticaj na osam do 25 odsto stvari kada su u pitanju istopolna partnerstva u celokupnoj populaciji.

Oni su otkrili pet specifičnih genetičkih varijanti koje su povezane sa ponašanjem gej osoba – jedna je povezana sa biološkim čulom mirisa, dok su druge povezane sa seksualnim hormonima.

Ali zajedno su činile manje od jedan odsto ponašanja gej osoba.

„Nemoguće je predvideti“

Profesor odseka za genetičku analizu u bolnici u Masačusetsu, Ben Nijl koji je radio na studiji, kaže da „genetika utiče na seksualno ponašanje ispod 50 odsto, ali je i dalje veoma važan faktor.“

„Ne postoji gej gen i genetički testovi koji mogu da utvrde da li ćete imati istopolne veze, nemaju smisla.“

„Prosto je nemoguće predvideti nečije seksualno ponašanje na osnovu genoma.“

Fah Satirapongsasuti, naučnik u kompaniji 23endMi, dodao su genetičke varijacije prirodne.

„To je prirodan i normalan deo genetičkih varijacija u našoj vrsti i zato ih ne bi trebalo `lečiti`. To nije ni u čijem interesu“.

Dejvid Kurtis, honorarni profesor na Institutu za genetiku Univerziteta u Londonu je rekao da „ova studija pokazuje da ne postoji nešto što se može nazvati gej gen.“

„U populaciji ne postoji oblik gena koji ima suštinski uticaj na seksualnu orjentaciju.“

Umesto toga, kaže, vidi se da postoji veoma veliki broj varijanti koje blago utiču na to.

„Čak i ako homoseksualnost nije određena genima, kao što pokazuje ovo istraživanje, to ne znači da na neki način nije urođeni i neizostavni deo ličnosti pojedinca.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk