Nauka i medicina: Novim testovima do brže dijagnoze brže dijagnoze bolesti kod dece, kažu naučnici

Primenom novih testova, lekari bi mogli dvostruko brže da utvrde tip bolesti kod dece, a samim tim i adekvatnu terapiju, kažu naučnici koji su učestvovali u početnim fazama njegovog ispitivanja.

Uzrok groznice, virusa, bakterije ili neke druge infekcije teško je odrediti, a na rezultate se može čekati i danima.

Tim Imperijalnog koledža iz Londona kaže da bi posmatranje genetskih obrazaca u nečijoj krvi moglo da ubrza dijagnostifikovanje oboljenja.

Ako se ispitivanja pokažu uspešnim, a pristup odobri, test krvi mogao bi da umanji prekomernu upotrebu antibiotika, koji se često prepisuju bolesnoj deci, iako samo deluju kod bakterijskih infekcija, ne i kod virusnih oboljenja.

Novim testovima rešio bi se problem otpornosti na antimikrobike koji ubijaju mikroorganizme, kada lekovi više ne mogu da deluju kod infekcija za koje su predviđeni.

• Alchajmerova bolest: Da li bi novi lek mogao da bude prekretnica u lečenju
• Revolucionarno saznanje – prvi put otkriven čitav ljudski genom
• Otkrivene nove bolesti, hiljade dece konačno dobilo dijagnozu

Utvrđivanje obrazaca

Nedavna istraživanja sprovedena kod dece na bolničkom lečenju u devet evropskih zemalja pokazuju da kod 75 odsto pacijenata nije utvrđeno od čega boluju.

Mirsini Kaforou, viši predavač na Imperijal koledžu u Londonu i jedan od istraživača rekao je da otkrivanje osnovnog uzroka groznice može biti „najveći izazov“ čak i uz najbolje dostupne testove.

Na rezultate se može čekati nekoliko sati ili nekoliko nedelja, što može da dovede do kašnjenja prilikom otkrivanja infekcija ili bolesti, potencijalno opasnih po život, poput sepse, tuberkuloze ili pneumonije i utvrđivanja prave terapije.

Istraživači su u ovoj studiji, objavljenoj u časopisu Sel pres med (Cell Press Med) primenjivali drugačiji pristup prilikom identifikovanja oboljenja.

Analizirajući podatke hiljada pacijenata, među kojima je bilo i 1.000 dece, sa 18 infektivnih ili inflamatornih bolesti, uspeli su da utvrde koji ključni geni jesu uključeni, a koji ne kod odgovor na niz bolesti.

Među bolestima koje su analizirali su grip, malarija, ešerihija koli, meningitis i artritis.

Pošto je ljudskom telu potreban isti skup gena za borbu protiv bolesti, istraživači bi to mogli da iskoriste kao osnovu za testiranje.

Ovi „molekularni tragovi“ bolesti su se testirali u grupi od više od 400 dece, primljenih u bolnice sa sepsom ili teškim infekcijama, a potom uporedili sa trenutnim metodama ispitivanja zlatnog standarda.

• Naučnice osvojile Nobelovu nagradu za hemiju za „makaze“ koje menjaju gene
• „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
• Da li je srpski genom mit

‘Sveti gral’

Iako studija pokazuje da je novi pristup više od 90 odsto tačan, istraživački tim upozorava da treba da se uradi još mnogo toga pre nego što počne njegova primena u praksi.

„Budući test zasnovan na ovom pristupu mogao bi da pomogne u prepisivanju prave terapije u pravom trenutku i regulisanju upotrebe antibiotika, čime bi se smanjilo vreme potrebno za uočavanje infekcija“, objasnio je Kaforu.

Novi pristup „mogao bi da promeni zdravstvenu negu“, smatra Majkl Levin, koautor studije i predsedavajući odseka za pedijatriju pri Imperijal koledžu.

Trenutno se testira kod hiljade pacijenata u bolnicima širom Evrope, Afrike i Azije.

Istraživači kažu da će im ispitivanja pomoći u donošenju odluka na klinikama.

Demijan Roland, profesor i dečji lekar hitne pomoći sa Univerzitetske bolnice u Lesteru, kaže da je mogućnost da se otkriju osnovni uzroci groznice ili drugih bolesti kod dece „sveti gral“.

Istraživanje „otvara vrata novim modelima nege“, dodaje, upozoravajući da su ispitivanja ipak u početnoj fazi.

„Dalja istraživanja kako da se izbegnu bilo kakve neželjene posledice dodatno će povećati uticaj ovog otkrića“, dodao je.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk