Nauka i vreme: Zašto se i dalje širom sveta različito meri vreme kad je svuda sada sad

Pitanje računanja vremena odvajkada je delimično stvar astronomije i matematike, a mnogo više društvenog dogovora i istorijskih okolnosti.

Recimo, prema nekim istorijskim zapisima, na današnji dan, 25. avgusta, završen je Prvi vaseljenski sabor u Nikeji. kada su 325. godine hrišćanski episkopi odlučivali o verskim pitanjima, ali i reformisali julijanski kalendar i utvrdili način računanja Uskrsa.

U 16. veku, tačnije 1582. godine, papa Grgur Trinaesti, uveo je novu reformu kalendara, i od tada se koristi takozvani gregorijanski kalendar.

Međutim, Srpska pravoslavna crkva koja vreme i danas računa po julijanskom kalendaru, sećanje na sabor, koji je, veruje se, počeo u maju 325. obeležava klizno – u sedmoj nedelji posle Uskrsa.

Neki katolički dokumenti navode da je skup verskih poglavara počeo u maju, drugi u junu 325.

Enciklopedija Britanika za taj događaj beleži samo godinu.

Pa kada je onda godišnjica Nikejskog sabora?

Slične nedoumice se javljaju za mnoge druge datume.

• Svi srpski kalendari: Od Svetog Save do Milankovića
• Ne, 2019. godina nije kraj decenije
• Zašto pomeramo sat i od kada se to radi

‘Svuda je sad sada‘

Zbog istorijskih razloga, svuda u svetu ljudi koriste različite satove, iako je, očigledno, svuda isto vreme – ono što nazivamo `sad`, opisuje Ričard Kon Henri, profesor fizike i astronomije na Džons Hopkins Univerzitetu.

„Da, negde na kugli zemaljskoj Sunce nije na nebu, negde jeste, ali i dalje je svuda `sada`, zato treba da nam bude isto vreme.

„Ako bismo koristili isti sat, ne bismo propustili avionski let zato što je u drugoj vremenskoj zoni“, kaže Henri u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

I onda, tu je i pitanje kalendara, dodaje.

„Februar koji ima 29 dana… nekad? Ludilo!

„Moj kolega profesor Stiv Hanke i ja smo izradili Hanke-Henri kalendar, koji je svake godine isti, osim što na kraju svake šeste ili sedme godine dobije jednu `dodatnu` nedelju“, opisuje profesor Henri.

Stiv Hanke je istaknuti ekonomista koji je bio savetnik mnogim vladama na Balkanu poslednjih 30 godina.

U kalendaru koji su osmislili Hanke i Henri, godišnja doba ne bi se pomerala kroz mesece, a svaki datum bi svake godine `padao` na isti dan.

Posle dva meseca od 30 dana, dođe jedan od 31 dan.

Ideja je da se pojednostavi računanje vremena , da bi jednom utvrđeni datumi praznika ili događaja ne bi morali da se menjaju.

„Svet bi bio srećnije mesto kad bi se jednom usvojio Hanke-Henri kalendar, što pre to bolje“, ističe Henri.

Ipak, u najvećem delu sveta se i danas primenjuje gregorijanski kalendar.

„U svetu se on odomaćio, jer je savremeno doba donelo je veću mogućnost komunikacija među ljudima, posebno zbog poslovnih kontakata.

„Nacionalni kalendari još postoje, ali se u zvaničnim komunikacijama koristi gregorijanski, slična je situacija kao sa engleskim jezikom“, kaže za BBC Dragan Gajić, profesor astronomije u penziji sa Univerziteta u Nišu.

Koji kalendari još postoje

Ima ih gotovo 50, a bilo ih je kroz istoriju bar 1.500.

Neki kalendari kao osnovu uzimaju mesečeve mene i oni se nazivaju lunarnim.

Takav je, na primer, muslimanski kalendar, koji se koristi za određivanje početka meseca ramazana i drugih verskih praznika.

Njima je hidžretska, odnosno islamska nova godina, prvi dan meseca muharema.

Za početak se uzima 622. godina (nove ere) kada je prorok Muhamed došao iz Meke u Medinu i napravljena prva muslimanska država.

Taj put proroka se naziva hidžra.

Ove godine 1443. hidžretska godina počela je nedavno – druge sedmice avgusta 2021, mada se početak različito računa od zemlje do zemlje.

Ere – ili vreme od kad počinje računanje vremena, takođe se razlikuje u svetu.

Stari Rimljani su računali od početka stvaranja Rima, hrišćanska civilizacija od rođenja Isusa Hrista, a Jevreji od nastanka sveta po verskom spisu Tori.

Prošlog septembra Jevreji širom sveta dočekali su Novu 5781. godinu.

„Kod Jevreja se čeka šta će objaviti rabini kad će biti Nova godina, jer se to na komplikovan način preračunava“, ističe Gajić.

Hebrejski kalendar je lunisolarni, što znači da prati prirodne cikluse i Sunca i Meseca.

Njihova nova godina ili Roš hašana počinje od zalaska sunca.

U Izraelu je ovo zvanični kalendar, zajedno sa gregorijanskim.

Lunisolarni je i kineski kalendar.

Milijardu Kineza svake godine velikim feštama proslavlja Novu godinu, kao najvažniji praznik tokom godine.

Proslavlja se u periodu od 21. januara do 21. februara po gregorijanskom kalendaru koji se i u Kini koristi kao zvanični.

U kineskoj tradiciji svaka godina ima ime jedne životinje koja odgovara kineskom horoskopu – pacov, bik, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, koza, majmun, petao, pas svinja.

Postoji i treći tip – solarni kalendari, gde je kao osnova uzet prividni obilazak Sunca oko Zemlje, iako se Zemlja okreće.

Takav je persijski kalendar.

Oko 300 miliona ljudi širom sveta koji ga poštuju Novu godinu dočekuju početkom proleća.

Tada se obeležava Noruz ili prolećna javnodnevnica, kada Sunce pređe ekvator i dan i noć su iste dužine.

Uglavnom se slavi u Iranu, Avganistanu, kurdskim delovima Iraka i Turske, ako i delovima Indije.

Ovog proleća dočekali su 1400. godinu, jer vreme računaju od dolaska proroka Muhameda u Medinu.

Raskorak u tri godine u odnosu na hidžretske javljaju se zbog toga što persijska godina ima 12 meseci različitih dužina, skoro isto kao gregorijanski kalendar.

Persijski kalendar se smatra jednim od najpreciznijih, jer ima grešku od jednog dana svakih 110.000 godina.

Star je više od tri hiljade godina, piše sajt Tajmendejt.

Drevne Maje i pogrešni kraj sveta

Hiljade ljudi je 21. decembra 2012. čekalo „kraj sveta“, koje je navodno predvideo kalendar drevnih Maja u Južnoj Americi.

Savremene Maje kažu da je takvo tumačenje kalendara pogrešno i da jednostavno predstavlja kraj jednog ciklusa i početak novog, objavio je tad BBC Njuz.

Majanski hram Čičen Ica je piramida sa četiri strane koja simbolizuje majanski kalendar.

Svaka stepenica predstavlja jedan dan u godini, sa svake strane je 91 stepenik, što u zbiru iznosi 364 dana.

Dan koji nedostaje je četvorougaoni vrh piramide.

Tako imaju 365 dana.

„Majanski je kalendar je praktično mrtav, a daleko od toga da je precizan“, napominje Gajić.

Zašto nema savršenog kalendara?

Zbog tropske godine.

To je srednji vremenski razmak između dva uzastopna prolaska Sunca kroz tačku prolećne ravnodnevnice, ili rečeno jednostavnije – vreme između dva početka proleća.

Njena vrednost iznosi 365,242190419 dana (oko 365 dana 5 časova i 50 minuta).

Tropska godina nije konstantna, njeno trajanje odstupa od srednje vrednosti i po nekoliko minuta.

Takođe, ona se stalno smanjuje – tokom jednog ljudskog veka nastane promena na šestoj decimali.

Iako deluje malo i zanemarljivo, to je razlog zbog koga je teško da se napravi apsolutno tačan kalendar.

„Ne postoji samerljivost broja dana i dužine te tropske godine, onda su ljudi zaokruživali i pojavljuje se greška.

„Ta greška se vremenom nagomilavala i otuda postoji razlika između onoga što bismo nazvali kosmički kalendar, što dobijamo na osnovu merenja i građanskih kalendara koje koristimo“, kaže profesor Gajić.

Zato se uvek pravi kompromis između tačnosti i jednostavnosti.

Kalendari koji su najtačniji često su toliko komplikovani da ih je gotovo nemoguće koristiti u savremenom svetu.

Ipak, i on je saglasan da bi neko zajedničko svetsko vreme, moglo da bude korisno.

„U kosmičkim letovima mi ćemo imati potrebu da se koristi univerzalni kalendar, kad se jednog dana uputimo ozbiljnije u svemir“, ističe profesor Dragan Gajić.

Ipak, ne deluje da su moderne države spremne da nešto menjaju u vezi sa svetskim vremenom.

Šta se sve promeni reformom kalendara

Reforma kalendara je izuzetan događaj i u suštini predstavlja pravi društveni potres, piše u naučnom članku „Kalendari“ profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Stevo Šegan.

„Usvajanje kalendara zavisilo je od snaga koje ga uvode i od želje društva da ga prihvati.

„Na primer, prihvatanje gregorijanskog kalendara trajalo je preko tri stoleća i na svetovnom nivou taj proces je dobrim delom okončan.

„Na duhovnom planu, situacija je mnogo složenija“, navodi Šegan.

„Usvajanje ovog kalendara u Engleskoj je bilo praćeno uz puno konfuzija, polemika, pa čak i nasilja.

„To je bio i jak kulturni udar zbog uništavanja tradicionalnih festivala i drugih kalendarskih događaja“, podseća profesor.

Koja je razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara

Julijanski kalendar koji Srpska pravoslavna crkva koristi nosi naziv po rimskom imperatoru Gaju Juliju Cezaru.

On je u prvom veku pre nove ere uvideo je ogromne probleme tadašnjeg lunarnog rimskog kalendara koji je proizvoljno menjan, nekad u skladu sa političkim okolnostima – kada je bilo potrebno da se vladaru produži mandat.

Na njegov poziv u Rim je stigao Sozigen, grčki astronom, koji je trebalo da napravi kalendar zasnovan na astronomskim principima.

Sozigen je napravio novi kalendar, u čast Julija Cezara nazvan julijanski.

Primena je počela 1. januara 45. godine pre nove ere.

Sistem godina koji je uveden u ovaj kalendar nastavio je da važi i do današnjih dana.

Godine su podeljene na proste (traju 365 dana) i prestupne (traju 366 dana).

Pravilo smenjivanja prostih i prestupnih godina je jednostavno – prestupna je svaka četvrta godina.

Na ovaj način prosečna julijanska godina trajala je 365,25 dana, to jest, 11 minuta i 15 sekundi duže od tropske godine.

Ova „mala“ greška značila je odstupanje od 3 dana na svakih 400 godina.

Da bi se to ispravilo, papa Grgur Trinaesti je u 16. veku po računu napuljskog astronoma Luiđija Liloa ponovo reformisao kalendar.

Tako nastaje gregorijanski kalendar, koji je odstupao od tropske godine za samo 26 sekundi.

Osnovna razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara nastala je onog dana kada je kalendar uveden.

Posle četvrtka 4. oktobra 1582. godine nastupio je petak 15. oktobar 1582. godine.

Velika Britanija gregorijanski kalendar nije prihvatila 170 godina

Nekoliko evropskih zemalja ubrzo je usvojilo novi kalendar, dok su druge, posebno one sa pretežno protestantskim stanovništvom, bile manje sklone da prihvate ovaj katolički sistem.

„Ovde u Britaniji julijanski kalendar ostao je u upotrebi još 170 godina.

„Do 1750. godine istaknuti članovi Kraljevskog društva, najprestižnije britanske naučne organizacije, pozivali su na usvajanje gregorijanskog kalendara radi poboljšanja trgovine sa Evropom“, opisuje za BBC na srpskom kustoskinja Kraljevske opservatorije u Griniču Luiz Devoj.

„Podržala ih je trećina članova opservatorije u Griniču i tada je astronom Džejms Bredli sastavio određene astronomske tablice koje su išle u prilog reformi kalendara.

„Uticajni reformatori tako su uspeli da ubede parlament da usvoji neophodne zakone, a gregorijanski kalendar stupio je na snagu u Britaniji u septembru 1752. godine“, kaže Devoj u pisanoj izjavi.

Na balkanskim prostorima gregorijanski kao zvanični državni kalendar uvodi se 1919. godine.

„Ma kolika da je `naučna` savršenost kalendara, oni ostaju deo konvencionalnog stvaralaštva i ne mogu se svrstati u naučna dela“, napominje profesor Stevo Šegan.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk