Nauka na korak do GMO beba

Istraživanje etičkih pitanja oko genetske modifikacije ljudskog embriona utvrdilo je da „aspolutno ne postoje razlozi da se proces ne nastavi“.

Ali, pre toga u britansko pravo moraju biti uvedene odgovarajuće mere, navedeno je u izveštaju koji poziva na dalje istraživanje, kako na medicinskom, tako i na društvenom nivou.

Prema rečima profesora Kerena Jenga posledice po društvo bile bi opsežne, duboke i dugoročne.

Izmena gena u embrionima je prema britanskm zakonu dozvoljeno samo u određenim istraživanjima.

Zakon o DNK registru – razočaran i beli medved

Otkrivena tajna „mini-mumije“

Na pomolu lek protiv ćelavosti

Modifikacija ljudskih gena sa sobom privlači kontroverze zbog zabrinutosti da otvara vrata stvaranju – „dizajniranih“ beba.

„Ovo je sramota. Interne zabrane za eugenički genetski inženjering postoje već 30 godina. Ali ova grupa naučnika misli da zna bolje, iako je jasno da nema nikakvih medicinskih benefita od ovog procesa. Ljudi u Britaniji su pre 15 godina rekli da ne žele genetski modifikovanu hranu. Da li mislite da žele genetski modifikovane bebe?“, kaže direktor Hjuman Dženetik Alerta Dejvid King, komentarišući izveštaj o modifikaciji ljudskih gena koji je izdao Nafild Savet.

Nezavisno istraživanje Nafild Saveta zaključuje da bi svaki pronalazak trebalo da se zasniva na dva ključna načela – dobrobiti budućeg pojedinca i dobrobiti društva.

Savet navodi da modifikovanje naslednih gena „ne bi trebalo da poveća nepovoljan položaj, diskriminaciju ili podelu u društvu“.

Kansil poziva na široku društvenu raspravu, kako bi se čulo što više mišljenja.

Kako se radi

KRISPR, biološki sistem za izmene DNK, otkriven je 2012.

Mogu ga koristiti naučnici da prave precizne izmene DNK.

KRISPR skenira gen u potrazi za odgovarajućom lokacijom, a zatim koristi Kas9 protein kao molekularne makaze za DNK.

Naučnici ga koriste u laboratoriji kako bi pronašli i odrezali neispravni geni u ljudskim ćelijama koji izazivaju bolesti.

Proces je efektivan, ali nije savršen i moguće je odseći više DNK nego što treba, smatraju naučnici.

Ova neželjena ili neprecizna modifikacija može, u teoriji, izmeniti ostale bitne gene i tako – izazivati kancer.

U bliskoj budućnosti, možda bi bilo moguće ispraviti DNK embriona koji nosi gen za Huntingtonovu bolest ili cističnu fibrozu.

Savet je takođe predložio da se sprovedu dalja istraživanja „za uspostavljanje standarda kliničke sigurnosti

Poslenja istraživanja naučnika sa Sandžer insituta sugerišu da izmene gena mogu izazvati veća genetska oštećenja u ćelijama nego što se ranije mislilo, te savetuju naučnicima koji se bave genskim terapijama da nastave da rade „sa opreznošću“.

Čak i kada bi bilo legalizovano, uređivanje gena moglo bi da se vrši samo u određenim slučajevima i i pod strogim nadzorom, kažu u Savetu.

„Promene se neće desiti preko noći“ kaže direktor Saveta.

„Ovaj izveštaj nije tačka. Sledi dalja međunarondna diskusija.“