Nobelova nagrada: Naučnice osvojile istorijsko priznanje za „makaze" koje menjaju gene

Naučnice Emanuela Šarpentje i Dženifer Doudna osvojile su Nobelovu nagradu za hemiju jer su izumele alate za modifikaciju DNK.

One su prve dve žene koje su podelile Nobelovu nagradu zbog doprinosa tehnologiji modifikacije gena.

Njihov pronalazak nosi naziv Crispr-Cas9 „genetske makaze", a predstavlja alat pomoću kojeg se može promeniti DNK živih ćelija.

• Nobelova nagrada za otkriće virusa hepatitis C
• Nobelova nagrada za fiziku za prodor u svet crnih rupa
• Čega ima u vakuumu - naučnici uspeli da izmere „ništa"

Njih dve će podeliti nagradu od 10 miliona švedskih kruna (1.100.400 američkih dolara).

„Mogućnost modifikacije DNK predstavlja revoluciju u svetu nauke", ističe biohemičarka Pernila Vitung-Štafšed.

Ne samo da ova tehnologija već unosi značajna unapređenja u oblasti genetskih istraživanja, već takođe može da se koristi za terapiju i čak omogući izlečenje određenih naslednih bolesti.

Profesorka Šarpentje, koja radi na berlinskom Institutu Maks Plank, gde proučava patogene organizme, kaže da je vest o Nobelovoj nagradi doživela vrlo emotivno.

„Kada se tako nešto desi, vrlo ste iznenađeni, jer deluje nestvarno. Ali, očigledno da je stvarno", kaže novopečena Nobelovka.

Komentarišući činjenicu da su ona i koleginica prve dve naučnice koje su podelile nagradu, Šarpentje kaže da se nada kako će „ovo biti pozitivna poruka, naročito za devojčice, da krenu putem naučne karijere i da će im pokazati da ženska istraživanja imaju uticaj u nauci".

„Primećujemo pad interesovanja za nauku, i to ne samo među ženama, što je vrlo zabrinjavajuće", dodaje.

Proučavajući bakteriju Streptococcus pyogenes, Šarpentje je otkrila do tada nepoznati molekul tracrRNA.

Njen dalji rad ukazao je da tracrRNA predstavlja deo imunog sistema ovog patogena i predstavlja neku vrstu „makaza" kojima se bakterija služi u napadu na ćelije.

Alat koji su naučnice izumele po ugledu na bakteriju razoružava patogene odsecanjem delova njihove DNK.

Pošto je 2011. godine objavila prve nalaze, Šarpentje se udružila sa američkom naučnicom Doudnom sa Berkli univerziteta u Kaliforniji.

One su se preko prijatelja upoznale u jednom kafiću u Portoriku, gde su učestvovale na naučnoj konferenciji.

Sledećeg dana, tokom šetnje ulicama portorikanske prestonice San Huan, Šarpentje je predložila da udruže snage.

Nauka i matematika: Šta su fraktali

Udruženim snagama, naučnice su ponovo stvorile genetske makaze bakterije u laboratorijskim uslovima, a takođe su uprostile molekularne komponente, učinivši ih jednostavnijim za upotrebu.

„Makaze" kojima se služi bakterija mogu da razlikuju DNK od virusa. Šarpentje i Doudna uspele su da ih reprogramiraju za sečenje bilo kojeg molekula DNK na zadatom mestu, a svoje nalaze objavile su 2012. godine.

Ovo izuzetno otkriće omogućava modifikaciju DNK.

• Alternativna budućnost - kako bi Srbija i svet izgledali da korona virus potraje pet godina
• Neverovatna priča Dejvida Atenboroa: Od čuvenog susreta sa gorilama do Instagram rekordera

Od kada su izumele „genetske makaze" Crispr-Cas9, naučnici su počeli da ih masovno upotrebljavaju, što je doprinelo mnogim važnim otkrićima u medicinskim istraživanjima, primenjenoj medicini i kliničkim ispitivanjima za nove terapije od raka.

Ova tehnologija donosi i nadu će terapija i potpuno izlečenje naslednih genetskih bolesti biti moguće. Trenutno su u toku istraživanja tepijskog pristupa anemiji, koja pogađa milione ljudi širom sveta.

Međutim, bez zakonske regulative, „genetske makaze" bi mogle da postanu alat za „dizajniranje beba", što pokreće brojne etičke dileme.

Ako bi genetski modifikovana deca odrasla i dobila sopstvenu decu, izmene njihovog DNK bi se prenosile sa kolena na koleno, zauvek menjajući ljudski rod.

Prošle godine, kineski naučnik He Jankui kažnjen je zatvorom u trajanju od tri godine za prvu genetsku modifikaciju beba. Osuđen je za kršenje državne zabrane vršenja eksperimenata nad ljudskim embrionima, a pokušao je da embrione učini otpornim na HIV.

Pandemija korone: Koliko i kako mozak trpi

Emanuela Šarpentje rođena je 1968. godine u Francuskoj. Zvanje doktora nauka stekla je na Institutu Paster u Parizu, a tokom karijere je, pored Francuske, radila u SAD, Austriji, Švedskoj i Nemačkoj.

Dženifer Doudna rođena je 1964. godine u Vašingtonu, a odrasla je na Havajima. Zvanje doktora nauka stekla je na Harvardu.

Nobelovu nagradu osnovao je švedski preduzetnik i hemičar Alfred Nobel, koji je u testamentu, napisanom 1895. godine, ostavio zaveštanje da se osnuje nagrada.

Pratite nas na Fejsbuku iTweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]