Nobelova nagrada za ekonomiju 2023. Amerikanki za proučavanje položaja žena na tržištu rada

Amerikanka Klaudija Goldin, profesorka ekonomije sa Harvarda, dobila je Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2023. za proučavanje mesta i uloge žena na tržištu rada, saopštila je Švedska akademija nauka.

Ona je pionirka u oblasti rodne ekonomije i istražuje zašto rodna razlika u platama i dalje postoji.

Pokazala je da rodne razlike neće nužno nestati sa ekonomskim razvojem i da ekonomski rast ne poboljšava uvek rezultate na tržištu rada žena.

„Njeno istraživanje otkriva razloge za ovu promenu uloge i ističe glavne prepreke rodnoj ravnopravnosti“, saopštila je Akademija.

Goldin je tek treća žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju od 1968. godine otkako se dodeljuje ovo priznanje.

• Zašto žena radi 35 dana duže da bi zaradila platu muškarca u Srbiji
• „Ne smem ni da razmišljam o penziji“ – kako u Srbiji žive sezonske radnice
• Kako je biti majka i preduzetnica u Srbiji i za šta su uskraćene

Goldin, 77-godišnja ekonomska istoričarka, predaje istoriju tržišta rada na Harvard univerzitetu.

Ona je „unapredila naše razumevanje razvoja i stanja na tržištu rada za žene“, dodaje se u saopštenju Akademije, pozivajući se na njen rad na proučavanju podataka tokom 200 godina duge istorije radne snage u Americi koji pokazuje kako su se i zašto rodne razlike u zaradama i stopi zapošljavanja menjale.

„Ovogodišnja laureatkinja za ekonomske nauke, Klaudija Goldin, iznela je prvi temeljni prikaz zarada žena i njihovom učešću na tržištu rada tokom vekova“, piše u saopštenju.

Njeno istraživanje pokazuje da su udate žene počele da rade manje kada je nastupio period industrijalizacije tokom 19. veka, ali je stopa zapošljavanja žena ponovo porasla u prvoj deceniji 20. veka, sa porastom uslužne ekonomije.

„Otkrića i zaključci Klaudije Goldin imaju ogromne društvene implikacije“, rekla je Rendi Hjalmarson, član komiteta za dodelu nagrade.

„Pokazala na je da se priroda ovog problema, ili uzrok ovog sveprisutnog rodnog jaza menja kroz istoriju i uz razvoj“, objasnila je Hjalmarson.

Opisavši Goldin kao „detektivku“, profesorka Hjalmarson je rekla da je njen rad obezbedio temelje za dalja istraživanja i stvaraoce ekonomskih politika širom sveta.

Oko 50 odsto žena učestvuje na globalnom tržištu rada, u poređenju sa 80 odsto muškaraca – ali žene zarađuju manje i ređe stižu na vrh karijerne lestvice precizira komitet.

Profesorka Goldin je prva žena koja je dobila stalnu profesuru na ekonomskom fakultetu Univerziteta Harvard, 1989. godine.

U ekonomiji i dalje nema dovoljno žena, rekla je Goldin za BBC 2018. godine.

„Čak i pre nego što studenti upišu fakultet, smatraju da je ekonomija polje više okrenuto ka finansijama i upravljanju, a žene su manje zainteresovane za te oblasti nego muškarci“, rekla je u tom intervjuu.

Ako im objasnimo da se ekonomija bavi i „nejednakostima, zdravljem, stanjem u domaćinstvima, društvu, onda bismo postigli mnogo veću ravnotežu“, dodala je ona.

Na internet strani Goldin objavljuje i priče o njenom psu, zlatnom retriveru Piki.

U kratkom audio snimku postavljenom na internet strani Nobelovog komiteta, Goldin je rekla da je prvo što je suprugu rekla posle saznanja o nagradi – da prošeta psa.

„Rekla sam mu da izvede Piku i skuva čaj, jer ja moram da se spremim za konferenciju za novinare“, rekla je Goldin.

Za razliku od ostalih Nobelovih priznanja – za fiziku, hemiju, fiziologiju, medicinu, književnost i mir, koje je ustanovio Alfred Nobel i prvi put su dodeljene 1901. godine, nagrada za ekonomiju je ustanovljena 1968, i finansira je Centralna banka Švedske.

Dodeljuje je isti komitet, po istim procedurama kao i za ostale oblasti, i uključuje novčanu nagradu od približno milion dolara i posebno dizajniranu zlatnu medalju.

Kao i prošle godine, i ovogodišnja nagrada je dodeljena za proučavanje gorućeg problema savremene civilizacije.

• Život kao eksperiment – zašto su trojica profesora dobili Nobelovu nagradu za ekonomiju
• Nobelova nagrada za ekonomiju Amerikancima za teoriju aukcija

Pre godinu dana, kada je Zapad bio na ivici bankarske krize, nagradu su dobili ekonomisti koji su proučavali ulogu banaka u globalnoj ekonomiji.

Trojica prošlogodišnjih pobednika bili su Amerikanci Daglas Dajmond, Filip Dibvig i Ben Bernanke.

Pogledajte video o jednom od prethodnih dobitnika nagrade za ekonomiju:

Svi dobitnici Nobelovih nagrada za 2023:

• Književnost
• Fizika
• Hemija
• Medicina
• Za mir

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk