Nobelova nagrada za fiziku naučnicima koji su uspeli nezamislivo – da „uhvate“ atom

Ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je naučnicima za eksperimente sa svetlošću koji hvataju „najkraće trenutke“ i otvaraju prozor u svet elektrona.

Amerikanac Pjer Agostini, Nemac Ferenc Kraus i Šveđanka En Lijer podeliće nagradu od skoro miliona evra za stvaranje kratkih svetlosnih snopova, kojim se može napraviti snimak brzog kretanja elektrona.

Kraljevska švedska akademija nauka saopštila je da su eksperimenti laureata stvorili „kratke svetlosne impulse koji se mere u atosekundi“.

Atosekunda je petomilioniti deo sekunde.

• Naučnici bliži rešenju misterije antimaterije
• Pronalazak Higsovog bozona: Šta nam je otkrila „božanska čestica“
• Žene koje su promenile fiziku

Njihovo istraživanje pokazuje da se skoro svi nezamislivo kratki impulsi mogu koristiti za snimanje procesa koji se dešavaju unutar sićušnih atoma i molekula.

Te procese je prethodno bilo nemoguće pratiti.

„Fizika atosekunde nam daje priliku da razumemo mehanizme kojima upravljaju elektroni i sledeći korak je njihova primena“, izjavila je Eva Olson, predsednica Nobelovog komiteta za fiziku.

„Uzmimo sekundu, vreme jednog otkucaja srca. Ako ga podelimo na hiljadu delova, pa onda na još hiljadu delova, pa opet na hiljadu delova, pa još jednom i onda još jednom – ulazimo u vreme koje je potrebno atomu da se kreće.

„Ako ga podelimo na još hiljadu delova, ulazimo u svet elekrona. A to je atosekundna fizika“, rekla je ona.

Pjer Agostini je profesor na američkom državnom Univerzitetu u Ohaju.

Ferenc Kraus predaje na Maks Plank Institutu za kvantnu optiku u Nemačkoj, dok je En Lijer sa švedskog Univerziteta u Lundu.

Tri puta je zvali da joj kažu da je dobila nagradu

Lijer je tek peta žena dobitnica Nobelove nagrade za fiziku.

„Ovo je neverovatno. Nema toliko žena koje dobijaju ovu nagradu tako da se osećam veoma, veoma posebno“, rekla je ona na konferenciji za štampu u Kraljevskoj švedskoj akademiji i dalje u neverici da je laureat.

Nobelov komitet ju je tri puta zvao, pre nego što se javila na telefon.

„Držala sam čas“, ispričala je, šaleći se da je jedva izdržala poslednjih pola sata njenog predavanja, pošto je saznala da je dobitnica Nobelove nagrade.

• Fizičari na pragu velikog otkrića – nove prirodne sile
• Nobelova nagrada za fiziku ženi
• Sve što treba da znate o Nobelovoj nagradi

Prethodni dobitnici Nobelove nagrade za fiziku

• 2022 – Alen Aspe, Džon Klauzur i Anton Cajlinger nagrađeni su za istraživanja u domenu kvantne mehanike – nauke koja prirodu opisuje pomoću čestica manjih od atoma.
• 2021 – Siakuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi nagrađeni su za rad na razumevanju složenijih sistema kao što je klima na Zemlji.
• 2020 – Rodžer Penrouz, Rajnhard Gencel i Andrea Gez dobitnici su Nobelove nagradu za fiziku za rad na razumevanju crnih rupa.
• 2019 – Džejms Pibls, Majkl Mejor i Didije Keloz dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za „revolucionarno“ otkriće o univerzumu.
• 2018. – Dona Strikland, Artur Aškin i Žerar Muru za otkriće u oblasti laserske fizike.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk