Obrazovanje u Srbiji: Veronauka i građansko vaspitanje 20 godina kasnije – „sve zavisi od nastavničkog entuzijazma“

Pre tačno 20 godina, fizika, matematika, hemija i drugi đački bauci, kao nove školske drugove dobili su veronauku i građansko vaspitanje.

Pored tangensa i kotangensa, definicije ćelije i atomskog broja aluminijuma, đaci su u klupama koje leče lenjost i samoću, počeli da uče o demokratiji, medijskim slobodama, šta je vera, a šta ljubav i poštovanje drugog.

„Zaista verujem u građansko, da neke stvari mogu da popravim dok je dete mlado i, što bi rekao Dositej Obradović, kao vosak, pa ga možeš modelovati“, kaže Slađana Inđić, koja u Pravno-birotehničkoj školi „Dimitrije Davidović“ u Zemunu predaje građansko vaspitanje.

Njen kolega Aleksandar Turukalo, profesor filozofije u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, koji je dugo predavao i veronauku, smatra da veronauka i građansko vaspitanje imaju jednu od najvažnijih uloga u obrazovnom sistemu.

„Mislim da je veronauka odigrala ključnu ulogu u uspostavljanju sistema vrednosti koji se razlikovao od onog iz devedesetih“, navodi.

• Šta znači izbor Porfirija na mesto patrijarha Srpske pravoslavne crkve
• Patrijarh Porfirije stigao na Instagram – ko je od crkvenih poglavara već na mrežama
• „Ne sećam se kako izgleda škola bez korona virusa“ – đačke muke u privikavanju na početak godine

Slavica Ševkušić, viša naučna saradnica Instituta pedagoška istraživanja iz Beograda, kaže za BBC da u poslednjih 10 godina nije sprovedeno „nijedno obuhvatnije istraživanje evaluacije efekata verske nastave“.

Nije sa sigurnošću poznato čak ni koliko učenika pohađa jedan i drugi predmet – jedine podatke za BBC su izneli iz Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Oni navode da na veronauku ide oko 450.000, a na građansko vaspitanje oko 315.000 učenika, kao i da u školama radi 2.010 veroučitelja, od čega 1.602 pravoslavnih, 247 islamskih, 131 iz Rimokatoličke crkve i 30 iz Crkava reformacije.

Vladika SPC Jerotej, u pisanoj izjavi za BBC na srpskom, navodi da je veronauka predmet koji ima formativan uticaj na učenike, a da je SPC „majka i pokrovitelj srpskog školstva“.

„Kada predstavnici Ministarstva prosvete i drugi govore o neophodnosti razvijanja strategije za promociju mentalnog zdravlja i zdravih stilova života, treba im još više ukazivati i isticati značaj verske nastave u obrazovanju“, kaže.

Iz Ministarstva prosvete do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o broju učenika, efikasnosti nastave, kao ni o rešavanju drugih problema, poput statusa veroučitelja.

Odgovore nismo dobili ni od nekoliko veroučitelja, koji nisu dobili blagoslov da daju izjavu.

Entuzijazam

Učenici Pravno-birotehničke škole „Dimitrije Davidović“ u Zemunu, podeljeni u nekoliko manjih grupa, sede raštrkani po učionici.

U toku je čas građanskog vaspitanja i profesorka im je dala zadatak – treba da napišu koja su sve njihova prava u učionici.

„Šta bi Srbina najviše zanimalo ako ne njegova prava, ali ne i obaveze – ti rezultati su strašni“, navodi Slađana Inđić.

Deo zadatka je i spisak prava nastavnika.

„Moja lista često bude prilično kraća u odnosu na njihovu“, navodi ona.

Ona u zemunskoj školi predaje francuski, latinski, engleski, kao i poslovnu i službenu korespodenciju, a građanskom se, kako kaže, uvek veoma posveti.

„Pravim radionice, prezentacije, ipak je ovo doba slike… Moje iskustvo i iskustvo dece sa mnom je divno“, kaže.

Ipak, Slađana Inđić status građanskog vaspitanja opisuje kao „devalviran“, navodeći da sve zavisi od entuzijazma nastavnika.

• „Ne znam da li ću i sutra imati posao“ – nedaće srpskih onlajn nastavnika
• Kako test sa kokoškom i aspirinom određuje koliko su deca u Srbiji funkcionalno pismena
• Kako i kome prijaviti seksualno uznemiravanje na fakultetima u Srbiji

Osamdesetak kilometara severno, u Novom Sadu, Aleksandar Turukalo sa đacima trenutno priča o filozofiji, a ranije je bio katiheta.

Od 2003. do 2012. predavao je pravoslavni katihezis, tj. bio je veroučitelj.

„To je lep period mog života, predavao sam nešto što je izrazito pozitivno“, kaže Turukalo.

Turukalo nije završio Bogoslovski fakultet, poput današnjih veroučitelja, već Filozofski, ali je tada dobio blagoslov da predaje versku nastavu.

Kako navodi, ljudi koji su se izjašnjavali kao pravoslavni u to vreme nisu dovoljno poznavali veru i sve se „svodilo na tradicionalizam“.

„Videlo se koliko je veronauka u tom kontekstu neophodna“, kaže.

„Hrišćanske teme su uvek vezane za čoveka i podjednako aktuelne danas kao i pre 2000. godina“, dodaje.

Koje su to teme?

„Šta znači ispravan odnos prema drugome, razumevanje i suživot, pitanje praštanja, ljubavi, šta znači biti hrišćanin, kakav je odnos prema prijatelju, devojci, roditeljima, samom sebi, obavezama…

„To su teme koje su decu uvek najviše interesovale, što je normalno, jer zanima svakog čoveka, bez obzira na nivo obrazovanja i posao kojim se bavi“, navodi Turukalo.

Dve decenije kasnije, mnogi u Srbiji veronauku i građansko vaspitanje vide kao rivale, svrstavajući se često u jedan ili drugi tabor.

Turukalo smatra da je reč o „veštački stvorenom prividu suprotstavljenosti liberalnog i nacionalnog, koji je potpuno pogrešan“.

„Naravno da je svaki hrišćanin građanski opredeljen čovek“, kaže kratko.

Međutim, taj sukob traje već 20 godina i često ispliva na površinu.

Korona virus i đaci: „Želimo da ostanemo u školskim klupama“

Kako su veronauka i građansko ušli u škole?

Tog 2. novembra 2001. osnovna škola „Kralj Petar Prvi Karađorđević“, u centru Beograda, imala je specijalne goste.

Razlog – prvi, svečani čas veronauke.

Predavač je bio patrijarh Pavle, a času je prisustvovao i tadašnji premijer Zoran Đinđić.

„Dragi učenici, ja sam uzbuđen zbog ovog časa jer sam i ja, pre osamdeset i više godina, bio u klupi kao i vi danas“, rekao je tada patrijarh Pavle.

Đinđić je istakao da niko nije prisiljen da šalje decu na veronauku, ali da nikoga ne treba prisiliti ni da odustane od te mogućnosti.

Sagovornici BBC-ja navode da je upravo Đinđić jedan od najzaslužnijih za to što je, posle gotovo pola veka pauze, veronauka ponovo uvedena.

„On je to stvarno želeo – doneo je reformu društva i hteo da potisne sve tekovine komunizma“, kaže Željko Injac, verski analitičar.

„Ako pričamo o slobodama u postkomunističkom društvu, normalno je da se sve slobode omoguće građanima – ne možemo da kažemo ‘evo vam neke slobode’, a pošto smo u duši i dalje komunisti, onda verske nećemo“, dodaje.

Verska nastava u Srbiji postojala je sve do Drugog svetskog rata, kada je u Jugoslaviju stiglo neko novo, crvenije doba.

To doba trajalo je sve do 5. oktobra 2000. godine, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, tada predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Odmah su krenule društvene promene, jedna od njih je i reforma obrazovnog sistema, a kada je reč o veronauci, sve se dešavalo veoma brzo.

Vreme piše da su crkveni zvaničnici odmah po smeni Miloševića imali tri zahteva novoj vlasti – povratak veronauke u škole, Bogoslovskog fakulteta na Beogradski univerzitet, kao i povraćaj poseda koji su SPC-u oduzeti nacionalizacijom.

• Kako se menjao odnos srpske crkve i politike
• Mogu li verski običaji da budu bezbedni usred epidemije Kovida-19
• Pričest u toku epidemije korona virusa: Da li su vernici zabrinuti za zdravlje

Početkom jula 2001. godine Đinđić i Vojislav Milovanović, tadašnji ministar vera, odlaze na sastanak u Patrijaršiju, gde ih dočekuju članovi Sinoda SPC.

Razgovor je trajao 40 minuta, piše Vreme, a tema je bila uvođenje veronauke.

Nekoliko nedelja kasnije objavljeno je da veronauka, kao i alternativni predmet, kasnije nazvan građansko vaspitanje, počinje 1. septembra u osnovnim i srednjim školama.

Ta odluka izazvala je veliku buru.

Ostavke, kamenje i „što je brzo, to je kuso“

„Da li ćemo umesto nekadašnjeg isterivanja boga na silu, ove jeseni dobiti uterivanje boga na silu“, piše u jednom od tekstova Vremena iz tog doba.

Nevladine organizacije tražile su od Ustavnog suda da obustavi odluku o uvođenju veronauke, a dvoje savetnika ministra prosvete ponudilo je ostavke, koje nisu prihvaćene.

Jedna od njih je Srbijanka Turajlić, danas profesorka Elektrotehničkog fakulteta u penziji.

„Veronauci jednostavno nije mesto u školi – ako je država sekularna, onda se veronauka uči pri crkvama, pa ko želi ide tamo i uči“, kaže Turajlić.

„Cenim da je odluka o njenom uvođenju u nastavu bila u službi politike i da je trebalo da doprinese dobijanju glasova“, dodaje.

Bilo je i onih koji nisu protiv veronauke, ali kojima se nije svideo način na koji je uvedena – trebalo je pripremiti udžbenike, napraviti plan i program, kao i pronaći nastavni kadar, a do 1. septembra bilo je malo vremena.

Crkveni zvaničnici su na sve optužbe žestoko odgovarali.

„Od ovog časa, u ime Božje, nema više ćutanja.

„Ako mi budemo ćutali i mrtvo kamenje će progovoriti“, rekao je tada vladika Irinej Bulović, navodeći da je reč o „sistematskoj i orkestriranoj hajci protiv verske nastave“.

Veronauka i građansko su se na kraju ipak probili do rasporeda časova, a određeno je da ih može izvoditi sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska zajednica, Jevrejska zajednica, Slovačka evangelistička crkva, Hrišćanska reformatska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva.

Muamer Zukorlić, nekadašnji lider Islamske zajednice u Srbiji, saglasan je da bi uvođenje veronauke bilo kvalitetnije da je bilo sporije.

„Međutim, bilo je toliko opstrukcija da je pitanje da li bi taj projekat uopšte zaživeo da nije tako odlučno uveden te godine“, kaže Zurkorlić, koji je tada, sa ostalim liderima verskih zajednica, učestvovao u pripremi uvođenja novog-starog predmeta.

„Kad bi premijer Đinđić nešto odlučio, on bi išao jako brzo, to mu je bio manir i za druge stvari“, navodi Zukorlić, lider Stranke pravde i pomirenja.

„Kada idete brzo onda nešto bude i kuso“, dodaje.

Gde je veronauka danas?

Ubrzo po uvođenju novih predmeta Ministarstvo prosvete objavilo je prve brojke.

Prve godine – kada su veronauka i građansko i dalje bili fakultativni, ne obavezni izborni predmeti – 30 odsto roditelja osnovaca opredelilo se za veronauku, 20 odsto za građansko, 10 odsto za oba, a 30 nije želelo ni jedan, ni drugi predmet.

U srednjim školama se 67 odsto učenika opredelilo da ne sluša nijedan predmet, 15 odsto je izabralo veronauku, oko 10 odsto je bilo za građansko, a tek dva do tri odsto za oba predmeta.

„Svima je dobro poznata činjenica da je nastanak prvih škola u Srbiji vezan za SPC i njenog prvog arhiepiskopa Svetog Savu“, kaže vladika Jerotej za BBC.

Kako navodi, školsko obrazovanje i vaspitanje ima duboku duhovnu i crkvenu dimenziju, koja se „tiče prosvećenja i obrazovanja celokupne ličnosti čovekove“.

„U krovnom Zakonu o prosveti, gde su navedeni ciljevi obrazovanja u Srbiji, od 18 ciljeva verska nastava ispunjava čak šest“, ističe.

„Takvo poklapanje vlastitih i opših ciljeva obrazovanja i vaspitanja nema nijedan drugi predmet“, dodaje.

O veronauci je pred početak ove školske godine pričao i patrijarh Porfirije – i to na Instagramu.

„Želim da ukažem na to koliko je verska nastava važna za podizanje mladih u zdrave, moralne ličnosti, koje neguju i čuvaju svoj identitet, ali poštuju identitet i opredeljenje drugih“, naveo je patrijarh.

„U ličnosti koje imaju osećaj odgovornosti prema porodici i široj zajednici, naposletku, koje imaju saosećanje za druge, a to je osobina koja nam u poslednje vreme sve više nedostaje“, dodao je.

Željko Injac, verski analitičar, smatra da veronauka od kako je uvedena ima isti status – neodređen, kao i da je problema bilo „gotovo sa svim ministrima prosvete“.

„U ovom društvu, koje je postkomunističko, postoji otpor prema veronauci, tendencije da se ona marginalizuje, pa i da se ukine ako to pođe za rukom“, kaže.

Kako navodi, odluke koje su išle u pravcu marginalizacije donosili su aktuelni ministar prosvete Branko Ružić, prethodni ministar Mladen Šarčević, kao i Srđan Verbić, koji je pre Šarčevića bio ministar.

Upravo je Verbić 2016. godine izazvao poslednju veću buru, kada je predložio da se učenje veronauke i građanskog sa 12 smanji na četiri godine.

Verbić je tada naveo da su deca preopterećena, a da u isto vreme nema dovoljno kompetentnih nastavnika za veronauku i građansko.

„Ne izbacujem veronauku, hoću da se diskutuje o tome šta je najbolje rešenje za đake i da nađemo to rešenje“, izjavio je Verbić.

SPC je i tada burno reagovala, kao i pojedine nevladine organizacije, koje su branile građansko vaspitanje.

• Po čemu će ostati upamćen patrijarh Irinej
• Ko je bio mitropolit Amfilohije
• Ustoličenje mitropolita Joanikija: Helikopter, sukobi i „snajperska puška“ – šta se desilo
• Zašto je Cetinje duša Crne Gore i kako različiti pogledi na istoriju boje sadašnjost

Za to vreme problemi veronauke opstaju.

Jedan od najvećih je položaj veroučitelja, koji je nerešen već 20 godina.

Rade na određeno vreme, varira im fond časova jer se svake godine đaci iznova opredeljuju, pa ih nekad bude manje, nekad više, zbog čega im se često menja plata, piše Vreme.

Takođe, pošto nemaju stalno zaposlenje nisu u mogućnosti da, na primer, dižu kredite, a često se dešava da im je plata manja od nastavnika sa istim fondom časova.

Vladika Jerotej navodi da je taj statusa veroučitelja odražavao „realno stanje koje je tada vladalo u našem društvu, još nenaviknutom na poštovanje verskih i političkih sloboda“.

„Ta tranzicija traje već dvadeset godina i sada, nakon toliko vremena, stekli su se uslovi da se status veroučitelja konačno reši, tako što bi svi bili primljeni u radni odnos na neodređeno vreme“, kaže vladika Jerotej.

SPC se, dodaje, nada da će svi problemi verske nastave, među kojima su nerešen status predmeta i veroučitelja, biti rešeni „u duhu zakona koji bi ovo pitanje regulisao“.

Međutim, Injac kaže da su mnoge vlasti obećavale da će rešiti taj problem, ali do sada nije video nijednu inicijativu da se to zaista dogodi.

„To se gura pod tepih, ostavlja onome ko dođe posle, neće niko nikome da se zamera“, ističe.

Kako navodi, ni same verske zajednice se „nisu preterano bunile zbog statusa veroučitelja“.

Injac tu ukazuje i na paradoks.

Pravoslavni veroučitelji u Austriji, u kojoj postoji velika srpska zajednica, imaju daleko bolji status nego njihove kolege u Srbiji, kaže on.

„To je za nas blam, ali je prosto tako“, navodi.

„Austrijanci nemaju problem sa postkomunističkim društvom, kao ni sa tim da veronauka bude predmet u školi“.

Pogledajte i priču o ćirilizatoru – programu koji jednim klikom pretvara latinicu u ćirilicu

Drugi problem je verska nastava za manjinske zajednice.

Tamo gde određena verska zajednica nema dovoljno dece da bi se organizovali časovi veronauke, ta deca uglavnom idu na građansko.

„To jeste jedan od problema“, kaže Muamer Zukorlić, inače član vladajuće koalicije i predsednik Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije.

„Ali, eto, paradoks – moje dete trenutno takođe pohađa građansko, ne veronauku“.

Zbog čega?

„Iz razloga što su u toj školi postavili veroučitelja koji nije kompetentan i nema saglasnost islamske zajednice“, navodi Zukorlić.

On navodi da je islamska zajednica imala velika očekivanja od veronauke i da je „prvih godina to išlo jako dobro“.

Međutim, kako kaže, nakon što je veronauka uspostavljena – „za šta je većinskoj crkvi bila potrebna podrška manjinskih“ – atmosfera dogovaranja ubrzo je nestala.

„Može se reći da su manje zajednice iskorišćene i da se Srpska pravoslavna crkva monopolistički ponašala u odnosu na veronauku“, navodi.

Novi problem dodaje, nastao je 2007. godine, kada je „državni sistem podržao razbijanje jedinstva islamske zajednice“, pa je ubrzo veliki broj veroučitelja isključen iz nastave.

U Srbiji od 2007. deluju dve islamske zajednice – Islamska zajednica u Srbiji, čiji je lider Zukorlić bio do 2015. godine, kao i Islamska zajednica Srbije.

Njihov sukob trajao je dugo, iako je u poslednjih godina umanjen.

Da bi veronauka napredovala, smatra Zukorlić, potrebno je vratiti „duh dogovaranja i međureligijskog dijaloga, a koji, nažalost, u Srbiji ne postoji“.

„U zemljama bivše Jugoslavije, dijalog potenciraju samo male zajednice i crkve, velikima ne treba dijalog“, kaže Zukorlić kratko.

Vladika Jerotej ipak smatra da „veronauku na ravnopravnim osnovama ostvaruju sve tradicionalne crkve i verske zajednice“.

To je, kaže, u skladu sa „tradicionalnom otvorenošću srpskog društva“.

„Nije država poverila i delegirala versku nastavu crkvama i verskim zajednicama, već je ta nastava plod suštinske saradnje ravnopravnih“, navodi.

• Srpska pravoslavna crkva i slučaj Vukašina Milićevića: Kad crkva zabrani javni govor
• Odbijena tužba za navodnu pedofiliju protiv SPC u Londonu

Gde je građansko danas?

Podjednako komplikovana situacija je i sa građanskim vaspitanjem.

„Građansko je totalno devalvirano, predmet na kojem se apsolutno ništa ne radi, što niko više i ne krije – sve zavisi od entuzijazma nastavnika“, kaže Slađana Inđić.

Kako kaže, postao je „predmet za potkusurivanje – čim nastavnik nema dovoljan fond časova, nadoknađuje ga građanskim vaspitanjem“.

Zbog toga se, navodi, dešava da građansko predaje neko ko je završio matematiku ili fiziku, a „profesor građanskog mora da završi društvenu nauku, da bude načitan, artikulisan, informisan“.

„Ovako se dešava da profesori građanskog na času često popunjavaju dnevnik, pišu izveštaj, štrikaju, mažu nokte i slično“, dodaje ona.

A koje teme obrađuju?

„U prvoj godini radimo to ‘ja’ i ‘mi’, lečenje čuvenog srpskog busanja u grudi, gde postojim samo ja i niko drugi – dakle, diskriminaciju, stereotipe, konflikte i slično“, kaže.

Druga godina je, prema nastavnom planu, rezervisana za ljudska prava i životne vrednosti, dok se u trećoj bave demokratijom.

„To je opako teška godina“, kaže profesorka odlučno.

Četvrta je, navodi, puštena nastavnicima da oni odluče, a predložene teme su mediji, cenzura, medijska pismenost i slično.

„Ono čime želim da se bavim su radni odnosi, jer je mladom čoveku, koji će još koliko sutra izaći na tržište rada, na kojem postoji surova eksploatacija mladih, to veoma potrebno.

„A nije isključeno da ću se baviti kovidom, što da ne“, zaključuje.

• Sava Janjić: „Nismo primetili promenu posle Vašingtonskog sporazuma“
• Srpska crkva u Bocvani: Kako je izgrađen drugi pravoslavni hram u Africi
• Šta je rekao patrijarh Porfirije u prvom televizijskom gostovanju, u 100 i 500 reči

Poslednjih godina, Srbija beleži pad upravo u onim oblastima kojima se đaci (ne)bave na časovima građanskog vaspitanja.

Na primer, izveštaji pokazuju da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.

„Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude“, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).

Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.

Takođe, u poslednjem izveštaju Fridom hausa (Freedom House), organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je svrstana u „hibridne režime“.

Od vanzemaljaca do astrofizike – upoznajte srpsku TikTok naučnicu

Šta dalje?

Vreme prolazi, a status veronauke i građanskog godinama ostaje isti.

Nije se promenio ni stav Srbijanke Turajlić.

„Pitanje veronauke vidim isto kao i pre 20 godina – nije joj mesto u školi“, kaže.

„Kao kompromis je uvedeno građansko, ali mislim da ono nikako ne može da bude alternativa veronauci“, dodaje.

Kako navodi, ništa se neće promeniti sve dok je vlast „u tako čvrstom zagrljaju sa crkvom, što su radile sve vlasti.“

Željko Injac smatra da građansko i veronauka nisu suprotstavljeni.

„I jedno i drugo je korisno za decu – korisno je da poznajete istoriju religije, korisno je da budete vaspitani“, kaže.

„Pogotovu na Balkanu, gde se prepliću religije i gde, nažalost, kad god su neki teški istorijski momenti, religiju mnogi zloupotrebljavaju da bi izazivali konflikte“, dodaje.

U tom smislu bi, smatra, poznavanje religije moglo da dovede do prevazilaženja sukoba.

Pitanje je da li će se u skorijoj budućnosti nešto promeniti kada je reč o veroučiteljima, ali vladika Jerotej smatra da su oni danas „de fakto integralni deo obrazovnog sistema“.

„Poveravaju im se najvažniji poslovi u školama – od odeljenskog starešinstva, preko rukovođenja strukovnim aktivima, do funkcije pomoćnika direktora“, navodi.

Kako kaže, crkve i verske zajednice u Srbiji u budućnosti će se truditi da status verske nastave bude unapređen i da ona „u potpunosti, de jure, postane integralni deo obrazovnog sistema“.

„To podrazumeva rešavanje statusa veroučitelja, njihovo usavršavanje, unapređenje realizacije same veronauke, uz stalno poboljšanje udžbenika i drugih nastavnih sredstava.

„Ovo je naš program i mi smo uvereni da ćemo ga u saradnji sa Ministarstvom prosvete i ostvariti“, navodi vladika Jerotej.

Aleksandar Turukalo za to vreme nastavlja da drži časove filozofije.

Da li mu nedostaje veronauka?

„Naravno, to su bili predivni časovi, na kojima pričate ne samo kao profesor, već i kao čovek“, navodi.

Veronauka je, kaže, bila i ostala neophodna ovom društvu, naročito u dobu „surovog neoliberalnog kapitalizma“.

„Humanistički predmeti, koji treba da oblikuju čovečnost novih generacija, sve više nestaju i u tom kontekstu veronauka i građansko imaju suštinsku ulogu“, navodi.

„Oni pružaju deci ono što matematika, fizika, biologija i istorija ne mogu“.

Pogledajte i video kako danas živi seoska biblioteka

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk