Od cigareta do kašika: Šta se nekada poklanjalo za praznike

Nije uvek lako izabrati idealni poklon - ali svi brendovi će pred praznike pokušati reklamama da vas uvere da je baš njihova ponuda najbolja. Da to što oni nude - jednostavno morate da imate.

Možda će vam delovati da nije uvek bilo tako, pošto pogledate kako su nekad izgledale reklame. Iz ove perspektive, deluje da nisu pogađale srca, ali ni novčanike potrošača. Osim ako su tada kupci bili mnogo više opterećeni priborom za jelo nego danas.

Ako krenete ovim putem, videćete koliko su se ljudi oduševljavali drvenim kutijama za cigarete, priborom za ručavanje ili, pak, daskom za peglanje.

Šta žene žele?

Hiljade žena su tada, sudeći po reklamama, pisale Deda Mrazu sa željom da za Novu godinu dobiju baš tu dasku za peglanje, i to od nerđajućeg čelika. Ili set za ručavanje, nož za puter ili za ljuštenje jabuke.

Nije baš svaki poklon bio za domaćinstvo.

Kada bi se završili kućni poslovi, sanjalo se o poklonima za ulepšavanje.

Izuzetno je popularan je bio oglas i reklama za trake za kosu. Reklama je zvučala prilično stereotipno: „Kada ste bile male, jedino što ste želele jeste da dobijete lutku za praznike. Sada možete da sanjate - da izgledate kao takva lutka."

Šta bi na tu temu rekle feministkinje?

Bilo je i otvorenijih poruka - kako sačuvati partnera.

Kreatori reklama otkrivali su neke nove mogućnosti ženama i u reklamama ih prikazivali i izazovnije - kako stoje u negližeu pod jeklom i dive se sjajnoj obući - ovo je reklama za sredstvo za čišćenje cipela. Reklame za čarape prikazivale su po pravilu i modele u kratkim suknjama.

I reklame za negu lica bile su specifične, a umetnici pokušali su i da budu duhoviti da bi privukli žene da kupuju šminku.

Koristili su časne sestre, koje obično nisu veliki potrošači kozmetike, da reklamiraju parfimisani puder. Kompanija Sargol je tako pokušavala da ubedi žene da će im se okolina uvek diviti - samo ako koriste njihove proizvode.

Nešto i za muškarce

Kada bi kuća bila konačno sređena, prelazilo se na muške poklone - cigarete, lule i papuče.

Ali muškarac nije prikazivan kao žena, on se navodno nije toliko oduševljavao poklonu. Naravno, barem su ga tako reklame predstavljale.

Cigarete, oprema za brijanje i pidžame su bile visoko na listi za kupovinu.

Ova reklama sugeriše da su muškarci vrlo jednostavni i da samo žele da se - osete kao gospodari svog dvorca.

U međuvremenu, duži život mogli su da zarade - ako kupe lulu.

U reklama su čak tvrdili kako su doktori došli do zaključka da muškarci koji puše lulu žive mnogo duže.

Ne duže od ljubitelja cigareta.

Kako zadovoljiti masu

Neki pokloni su bili za celu porodicu.

Nije postojala situacija, tvrdili su kreatori reklama, da vam ne zatreba termos.

Za koga kod da kupujete - termos je prava stvar.

Odličan i za zimu i za leto, a najbolji za jesen - ko je tada slušao reklame, obožavao je termos.

Dobiti novi telefon za praznike 30-tih godina prošlog veka je bilo sjajno.

Ručni mikrofon - tako su ga 1933. godine zvali, bio je omiljeni poklon dobrostojećih Britanaca, koji su ga naručivali masovno.

Šarmantan i koristan - ovako su ga prodavci najčešće reklamirali.

Za decu

Omiljeni praznični pokloni u prošlosti - barem u reklamama - danas ih ne bismo ni pogledali.

Deci su se kupovali pomalo dosadni pokloni - poput kutije maramica.

Gilbertov komplet za izlivanje stakla nazivan je - fascinantnom i poučnom zabavom, dok su ostali pokloni mahom podrazumevali set olovaka ili komplet za hemiju. Često su sadržali i uputstva - kako napraviti eksploziv, ali samo za vežbanje.

Ovi pokloni su omogućavali deci da eksperimentišu kao u laboratoriji, a među reklamama su bile zanimljive i one koje su pominjale da dečaci mogu da se oprobaju sa nuklearnim reaktorima.

Jedna od igrica je čak podrazumevala da se po sobi traže radioaktivni delovi koji su skriveni.

Možda manje zanimljiv, ali definitivno koristan poklon su bile i bombone Fox's Glacier Mint. Reklamirali su ih kao idealne za dečije rođendane, kada svi pojedu previše. Slično je bilo i za Božić.

Hrana, savršena hrana

Hrana je bila jako bitna. Ipak, tehnike su bile malo drugačije.

Domaćicama se objašnjavalo da sve mora da bude - u želeu, bilo da je reč o jelu sa voćem, povrćem ili mesom. Tako bi u želeu završio i obrok pun kukuruza, šargarepe i karfiola, koji bi dobio ukus limete ili limuna.

Deca nisu mogla da veruju - deluje ukusno i primamljivo, a zapravo...

.