Od drevnog Egipta do Tejlor Svift: Istorijski koreni ljubiteljki mačaka

Pošto debate o izrazu „mačkarke bez dece" dominiraju predizbornom kampanjom u Americi 2024, BBC istražuje istorijske veze između žena i njihovih krznenih prijatelja.

Nijedna druga životinja nije ubedljivije opisala kako zapadni muškarac posmatra žensku seksualnost od mačaka.

Seksualno provokativne žene se nazivaju „seksi macama", žene „predu" zavodljivo i one koje dobro izgledaju su „mačke".

Međutim, suprotnost stereotipu o „seksi maci" je deseksualizovana pojava „mačkarke".

• Francusko selo rastrzano užasima suđenja za masovno silovanje
• Žene treba da slave „pravi oblik ženskog tela", kaže Kejt Vinslet
• Olimpijska atletičarka preminula nakon što ju je zapalio bivši partner

I kako su se komentari, koje je izgovorio Džej Di Vens, kandidatat za potpredsednika Donalda Trampa 2021. da zemljom vladaju „mačkarke bez dece" , nedavno ponovo pojavili u javnosti, deluje da je priča o „mačkarkama" i dalje veoma aktuelna.

Kako je ta priča počela?

Stereotipna mačkarka je usedelica, žena koja živi bez muškarca, vrlo često lezbijka.

Ona najčešće nosi pulover i naočare, povučena je i poseduje najmanje jednu mačku, ali češće više njih.

Alis Madokot, autorka knjige Mačkarke: Istraživanje mačijih prijateljstava i preovlađujuće sujeverje (Cat Women: An Exploration of Feline Friendships and Lingering Superstitions) kaže za BBC da istorijske veze između mačaka i žena sežu duboko u prošlost, a prati ih stalna dihotomija između hiperseksualnog i neseksualnog.

Čoserova Žena iz Bata iz Kanterberijskih priča (1476), na primer, nazvana je mačkom „što je bila uvreda i aludiranje da je promiskuitetna - jer je 'išla da mjauče", kaže Madikot.

Drugim rečima „biti mačkarka deseksualizuje ženu, ali takođe može biti korišćeno kao uvreda kojom se ukazuje na raskalašnost i pohotu." (Ovo poređenje nije slučajno, razmislite o pojmu „kuguarka" kojim se opisuju žene koje su u vezi s mlađim muškarcima.)

Veza između žena i mački je i starija i raširenija.

U drevnom Egiptu, gde su mačke pripitomljene pre skoro 10.000 godina, polumačka, polužena, Bastet je bila boginja domaćinstva, plodnosti i porođaja.

Ona je štitila dom od zlih duhova i bolesti, a kao što je slučaj s većinom egipatskih božanstava, imala je ulogu i u onostranom životu, gde je vodila mrtve i pomagala im.

U grčko-rimskom periodu, interpretacije uloge Bastet su preuzeli Artemis (Grčka) i Dijana (Rim), čije su veze s mačkama bile vidljive, ali u manjoj meri nego kod prethodnice.

Ova božanstva su bila predstavljena u obliku čoveka, gde je Artemis imao bliske veze s mačkama, a Dijana se pretvarala u mačku (posebno u Ovidijevim Metamorfozama, kada su rimski bogovi izbegli u Egipat).

U Evropi, najznačajniji primer postoji u nordijskoj mitologiji - Freja, boginja plodnosti, ljubavi i sreće, vozila se na dvokolicama koje su vukla dva mačora.

U drevnoj Kini, plodnošću, ali i kontrolom štetočina, bavila se mačka boginja Li Šou.

Pa kada su veze između žena i mačaka, pogotovu na Zapadu, dobile negativne konotacije i postale kontroverzne?

Poreklo povezanosti mačke i žene

Izgleda da odgovor na to pitanje možemo pronaći u hrišćanstvu.

„Jedinstvo žene i mačke povezuje se sa prehrišćanskim boginjama", kaže Madikot, dodajući „na koje crkva nije gledala blagonaklono i to može bitikoren kasnije sumnje koja je eksplodirala na suđenjima vešticama." (Suđenje vešticama predstavlja niz saslušanja ljudi, najčećše žena, koje su optužene da su praktikovale veštičarenje. One koje su proglašene krivim bile su osuđene na smrt).

U njenoj knjizi Mačka i ljudska mašta (The Cat and the Human Imagination), Ketrin M. Rodžers piše da u srednjem veku, rimokatolička crkva je posmatrala neudate žene koje su se slobodno kretale kao i mačke koje se šunjaju.

Kasnije, kako bi iskorenila sva nehrišćanska verovanja u Evropi, crkva je proglasila sva nehrišćanska božanstva zlim, a mačke su tretirane kao pratioci Satane.

Usledio je nalet verske propagande u okviru koje su žene ili mačke ili obe ove vrste bile smatrane zlim.

Godine 1233. papa Grgur objavio je Vox in Rama, dekret koji je predstavio problem Evrope sa nehrišćanskim verovanjima, optuživši vernike da učestvuju u satanskim kultovima, istovremeno opisujući do detalja rituale ovih sekti.

Prema knjizi Donalda V. Egersa Klasične mačke: Uspon i pad svete mačke (Classical Cats: The Rise and Fall of the Sacred Cat), ovaj papski dekret „blagosiljao je istrebljenje mačaka, pogotovu crnih mačaka, kao i istrebljenje njihovih vlasnica."

Kada je Agnes Voterhaus pogubljena u Engleskoj posle prvog suđenja protiv veštica1566, ona je priznala da njen lični demon (natprirodni duh koji je pratilac veštice) mačka nazvana Satana, koja se kasnije pretvorila u žabu.

Šezdesettrogodišnjakinja je obešena, čime je zauvek stvorena veza mačke-žene-veštice, koja je stigla i do Sjedinjenih Država do kraja suđenja protiv veštica u gradu Salemu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

„Mačke su nezavisne i često inteligentne - što su stvari koje u prošlosti ljudi koju su pokušavali da kontrolišu žene nisu želeli da one to budu," kaže Madikot.

Na više načina, ovo ugrožava hrišćansku hijerarhiju života na zemlji, u okviru koje je muškarac na vrhu.

Ketrin M. Rodžers dalje razvija ovu ideju, napisavši: „Mačke sasvim zgodno predstavljaju ono što su muškarci priželjkivali od žena i jetko se žalili na to - one ne slušaju i ne vole dovoljno.

Muškarci koji ne mogu da kontrolišu žene onoliko koliko bi to želeli povezuju ih sa životinjama koje je nemoguće kontrolisati."

Stoga ne čudi što su se mačke pojavile u karikaturama protiv sufražetskog pokreta u Americi početkom 20. veka kako bi ismevale ženski pokret i pokušale da smanje njegov uticaj.

Povezanost mačaka i žena deo je šireg odnosa između ljudi i životinja, profesorka Fiona Probin-Rapsi sa Univerziteta u Volongogu, koja pristupa proučavanju životinja iz feminističke postkolonijalne perspektive, kaže za BBC.

„Ideje koje imamo o životinjama uklapaju se u ideje koje imamo o rodu," kaže ona.

„Mi uobičajeno koristimo opise životinja kako bi pričali o rodu i da obeležimo karakteristična rodna ponašanja („kučka", „kokoška", „žrebac", „kuguarka") na isti način na koji se to dešava između rase i rasizma, u okviru koga se stalno koriste opisi životinja kako bi se dehumanizovali ljudi i oduzela im se ljudskost."

Mačkarke u popularnoj kulturi

Kako su neudate žena smatrane usedelicama i baba devojkama, koje samo crpe finansijska sredstva rođaka, neudate žene koje imaju mačke su smatrane višestruko ukletim.

Do početka viktorijanske ere, ova veza je ušla u kulturni milje.

Godine 1880. u časopisu Dandi kurijer je pisalo: „baba devojka ne predstavlja vlastitu klasu, ako nema mačku", jer „jedna ne može da postoji bez druge".

Slika neudate žene koja ima mačku opstala je do 20. veka doživevši pop kulturni zenit 1976, kada je prikazan dokumentarni film Grej Gardens.

Junakinje ovog filma su Edit Buvije Bil „Mala Edi" i njena majka Edit Iving Buvije Bil „Velika Edi" - rođake Žakline Kenedi Onazis, a Grej Gardens je ime njihove kuće, koja je imala 14 soba u Ist Hemptonu, nadomak Njujorka.

Kuću su preuzele mačke, a podovi su bili pretrpani konzervama mačije hrane i đubretom, dok je dvorište zaraslo u korov.

Ovaj dokumentarac bio je na neki način upozorenje šta može ženi da se desi kada ostane bez muškarca: Velika Edi je bila razvedena, a Mala Edi se nikada nije udala.

„Stereotip mačkarke obeležava žene koje ne ispunjavaju očekivanja patrijarhalnog društva," kaže Madikot.

„Mačkarke su često starije, neudate i bez dece, a društvo kaže ženama da je to neuspeh. Ako ne ispunite očekivanja, onda nećete na kraju biti samo same, već ako imate i mačke, onda nema nazad i to vodi do potpune bede i deseksualizacije."

Grej Gardens je uspostavio šablon mačkarke koji je opstao na velikom ekranu u decenijama koje su usledile.

I Mišel Fajfer i Hali Beri su igrale Ženu mačku, ali u tim filmovima i mačkarka je bila prisutna - Fajfer u filmu Povratak Betmena 1992. je bila to, dok je u Ženi mački (2004), Beri imala mentorku mačkarku.

Zatim, pamte se gospođa Digl iz Gremlina (1984), Elenor Abernati iz Simpsonovih (prvi put se pojavila 1988) i Robert De Niro u ulozi mačkarke u emisiji Saturday Night Live (2004).

Mačkarka se pojavljuje i u LEGO filmu (2014) - gospođa Skračen-Post poseduje dvadesetak mačaka.

Mačkarke su, takođe, deo književnosti; neke su identične sa kasnijim likovima na filmu poput mačkarke u knjizi i filmu Paklena pomorandža, zatim tetke Džejn profesorke Pringl u serijalu Pi Dži Vudhausa o Dživsu i Vusteru, kao i gospođica Karolina Pirshaus u romanu Sitafordska misterija Agate Kristi.

U skorije vreme strah od žena i mačaka, ali i priče koje imaju naravoučenije prisutne u popularnoj kulturi donekle su postale i komične.

U seriji Gilmorove (2000-2007), Lorelaj, koja je nedavno ponovo izašla iz veze, zove kćerku Rori kada se prvo jedna, a zatim još jedna mačka pojave na njenom pragu: „One znaju. Mačke znaju da sam sama. Moram da počnem da skupljam novine, da pronađem plavi bademantil i da izgubim prednje zube."

U sličnom maniru je i epizoda serije Luda bivša devojka (2015-2019), gde se Rebeka šali s prijateljima u sceni iz mjuzikla da će postati mačkarka, jer je ostala bez dečka.

Drugim rečima, pojava mačkarke je u najvećoj meri potpuni kliše.

Ovi izlizani stereotipi o mačkarkama međutim ne prolaze toliko dobro danas.

Žene imaju više slobode i moći da opstaju van istorijski nametnutih „normi" - sve više njih same odlučuju da nemaju partnera, da ne rađaju decu, da preuzmu veću odgovornost na radnom mestu, a pojam „usedelica", koji više nije u modi, od nedavno koriste feministkinje.

Čak i naziv „mačkarka" naširoko i ponosno koriste vlasnice mačaka na društvenim mrežama, među njima i poznate ličnosti poput Tejlor Svift.

„Više od stereotipa postoje mnogi divni primeri prijateljstva između žena i mačaka koji su zapravo baš takvi kakvi izgledaju - pozitivni odnosi između ljubimca i vlasnika," kaže Medikot.

Ispostavlja se da potpredsednica Kamala Haris, osoba kojoj je Džej Di Vens uputio komentar o „mačkarki bez dece" - nije bez dece (ona je maćeha dvoje dece), niti poseduje mačku, ali istorijski značaj termina i zaključci koje donosimo na osnovu njega opstaju.

Ako će žena ili osoba bilo kog pola, prihvatiti da bude „mačkarka" (bez obzira da li poseduju životinju ili ne), onda možda izbor da li će se tako identifikovati u javnosti takođe je isključivo njen ili njihov.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]