Odbojka i Srbija: Put Zorana Terzića - kako osvojiti 18 medalja za 20 godina

Doček ispred Skupštine grada u Beogradu ritual je koji u Srbiji traje 26 godina i posle završetka Olimpijskih igara u Tokiju na čuvenom balkonu našli su se svi osvajači medalja u Japanu.

Srpske odbojkašice donele su bronzu i popele su se na balkon, ali to već odavno nije neobično - peti put za isto toliko godina se vraćaju sa medaljom sa velikih takmičenja.

„Rekao sam prijateljima u šali da će izlazak na balkon izgubiti smisao, jer se prečesto dešava", kaže za BBC na srpskom selektor Zoran Terzić, trener koji je za 20 godina osvojio 18 medalja sa ženskom odbojkaškom reprezentacijom Srbije.

„Ali uvek shvatim da ništa ne može da zadovolji čoveka kao izlazak na balkon i slušanje himne na pobedničkom postolju - nikakav novac ili medalja ne može da ga zameni", dodaje trener sa najdužim i najuspešnijim selektorskim mandatom u istoriji ove zemlje.

• U fotografijama: Srbija dočekala olimpijske heroje iz Tokija
• Zavesa je spuštena - Srbija za bronzanu nijansu bolja od Hrvatske, Balkan ima čime da se diči
• One su osvajale olimpijske medalje: Da li postoji „žena u muškom sportu"

Sve je moglo biti drugačije - na početku karijere u ženskoj odbojci nije želeo da radi sa odbojkašicama, jer je smatrao da ženska i muška odbojka ne mogu da se porede, ali je ubrzo shvatio da devojke na terenu u nekim situacijama mogu mnogo više od muškaraca.

Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije (OSS) Zoran Gajić smatra da nema velikih tajni oko Terzićevog trajanja na klupi reprezentacije.

„Rezultati i stanje u ekipi su stvari koje čuvaju svakog trenera na klupi, a on ima i jedno i drugo - ne menja se nešto što ide dobro", objašnjava u izjavi za BBC na srpskom Gajić, koji je tokom duge trenerske karijere vodio i muške i ženske odbojkaške ekipe.

Kako su se kalile medalje?

Terzić je 2002. godine preuzeo žensku odbojkašku selekciju Jugoslavije koja je u dotadašnjoj istoriji osvojila četiri medalje - bronzu na Evropskom prvenstvu 1951. godine i zlato, srebro i bronzu sa Mediteranskih igara (1975, 1979 i 1983).

Zajedno sa Aleksandrom Boričićem, aktuelnim predsednikom Evropske odbojkaške federacije koji je tada vodio OSS, Terzić je napravio dugoročan plan rada i kao primarni cilj postavili su osvajanje medalje na Evropskom prvenstvu 2007. godine.

„Kada sam preuzeo reprezentaciju, imali smo mladu generaciju - sve igračice osim Vesne Čitaković Đurišić imale su između 19 i 22 godine i procenili smo da će njihov talenat za nekoliko godina prerasti u kvalitet", objašnjava selektor srpskih odbojkašica.

Uspeh je došao ranije nego što se očekivalo - na Svetskom prvenstvu 2006. godine u Japanu osvojena je bronza.

„Tada je od 24 ekipe samo Kostarika bila slabije rangirana od nas", priseća se Terzić.

Posle toga, usledila je serija medalja među kojima su tri evropske titule (2011, 2017 i 2019), trofej svetskog prvaka 2018. godine i srebro i bronza na Olimpijadi (2016. i 2021. godine).

Srpske odbojkašice su tokom dve decenije sa Zoranom Terzićem na mestu trenera osvojile 18 medalja, dok ih je pre toga bilo samo četiri.

„Uloga Zorana Terzića i njegovog rada sa vrhunskim igračicama je ključna - on je tu ekipu gradio i čuvao i njegove zasluge su ogromne", kaže Zoran Gajić.

Ipak, on napominje da je potrebno uzeti u obzir nešto duži vremenski period kada se pripremao teren za medalje osvojene u prethodnih 15 godina.

Sredinom i krajem devedesetih godina prošlog veka, Odbojkaški savez na čelu sa Aleksandrom Boričićem ulagao je u žensku odbojku i poraslo je interesovanje devojčica za ovaj sport, tvrdi Gajić.

„Tako se stvorila ogromna baza igračica i bez toga ne bi vredeo ni rad Zorana Terzića, ni rad OSS-a.

„Uglavnom si pre toga mogao da dobiješ pare samo ako doneseš medalju, a tada nije bilo medalja", objašnjava aktuelni predsednik OSS.

Ono što je tada započeto danas daje rezultate - podaci kojima OSS raspolaže pokazuju da polovina devojčica u Srbiji koje se bave nekim od sportova trenira odbojku, napominje on.

Međutim, uprkos velikom interesovanju za odbojku i stručnom radu sa igračicama, Srbija po veličini te baze ne može da se poredi sa višestruko većim zemljama.

Prednost devojaka sa ovih prostora leži u talentu, genetskim predispozicijama i ljubavi prema odbojci i kolektivnim sportovima generalno, kaže selektor Terzić.

Kako tvrdi, „lopta jednostavno leži ovom narodu".

• Bum, tras i zlato je tu - zašto je Srbija zavolela tekvondo
• U Evropi nema boljih - odbojkaši Srbije osvojili zlato
• Domović Bulut za BBC: Zašto nikad nisam odbio Srbiju i kako smo postali basket sila

Prelaz sa muške odbojke na „drugi sport"

U januaru 1999. godine, Zoranu Terziću, mladom treneru u omladinskom pogonu odbojkaša Crvene zvezde, predsednik kluba Aleksandar Boričić ponudio je da preuzme žensku seniorsku ekipu.

Terzić kao iz topa kaže da ga „to ne zanima", ali Boričićeve moći ubeđivanja odrađuju svoje i dogovor je postignut - predvodiće ženski seniorski tim makar do kraja sezone.

„Posmatrao sam tada žensku odbojku kao drugi sport u odnosu na mušku konkurenciju", kaže Terzić u razgovoru za BBC na srpskom.

„Ono čega sam se plašio je da emocije, lepe ili ružne, previše utiču na devojke i da one zbog toga ne mogu da igraju", objašnjava ovaj odbojkaški trener.

U martu iste godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije i prvenstvo je prekinuto.

„Šalio sam se tada da sam verovatno jedini čovek koji je srećan zbog bombardovanja, jer je prekinuto prvenstvo i da ne moram da nastavim da radim sa ženama", priseća se Terzić.

Bombardovanje je okončano juna te godine posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, a odbojkašice Crvene zvezde nastavile su sa istim trenerom.

U međuvremenu, Zoran Terzić je, prema sopstvenom priznanju, shvatio da je bio u zabludi.

„Ne samo da sam shvatio da nema velike razlike u radu sa ženama i muškarcima, već sam uvideo da ima stvari u kojima su one i bolje - mogu više da treniraju, izuzetno su postojane i lojalne i, kad ih jednom 'kupiš', tvoje su do kraja života", priča ovaj rođeni Beograđanin.

Sličnog je mišljenja i Zoran Gajić, koji smatra da „žene na terenu mogu sve što mogu i muškarci".

„Jedina razlika je sa psihološke strane - nemate isti pristup u komunikaciji sa zubarom i zubarkom, na primer, a tako je i sa odbojkašicama i sa odbojkašima", objašnjava.

Kako zadobiti poverenje odbojkašica i „kupiti ih za sva vremena"?

Od svih odličja osvojenim na velikim takmičenjima, Terziću je najdraže ono prvo sa Svetskog prvenstva 2006. godine u Japanu - tada je Srbija bila među najvećim autsajderima, a uspela je da osvoji bronzano odličje.

Pored toga, evropsko zlato iz Beograda 2011. i uspon na svetski tron 2018. godine u Japanu su za njega posebne, kaže.

Ipak, svojim najvećim uspehom u dvadesetogodišnjem selektorskom mandatu smatra činjenicu da „više od 10 godina u reprezentaciji nije postojao nijedan problem - van terena ili na njemu", ističe on.

Srpski selektor smatra da je zavredeo poverenje igračica zbog poštenog odnosa prema njima.

„Nijednu nisam nikada prevario - ako ne igraš, to je zato što je neka druga igračica u tom trenutku bolja i to je to", kaže Zoran Terzić.

Način na koji Terzić stvara dobru atmosferu u timu u razgovoru za BBC na srpskom opisuje i Suzana Ćebić, nekadašnja reprezentativka Srbije u odbojci koja je sa njim sarađivala i na klupskom nivou.

Kada je počela da igra za reprezentaciju tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Beogradu koje se održalo 2011. godine, kako kaže, bila je u grču i Terzić ju je podržao i pomogao joj da se opusti.

„Ranije to nisam osetila i tada sam naučila opuštenije da igram - dosta mi je pomogao da shvatim da je normalno grešiti i da se bez toga ne postaje igrač", kaže bivši libero reprezentacije Srbije.

Ona dodaje da je ključno za uspeh to što Terzić vrlo dobro poznaje svoje igračice, zna kakav im je mentalni sklop i kako sa kojom treba da komunicira.

Mirnoća kao obaveza - „treneri nisu klovnovi"

Emotivne reakcije trenera umeju da probude tim u ekipnim sportovima, pogotovo u momentima kada ne ide, ali odbojka je u tom slučaju izuzetak, napominje Zoran Gajić.

„Odbojka je sport preciznosti i koordinacije i treneri ne pokušavaju da izazovu ekstremne emocije kod igrača, jer ne dobijaju ništa od toga u ovom sportu", objašnjava predsednik Odbojkaškog saveza Srbije koji je 2000. godine u Sidneju osvojio olimpijsko zlato sa muškom reprezentacijom Jugoslavije.

Vrhunski treneri ne smeju da ugađaju svom psihičkom stanju i egu tokom utakmica - ako vidite dobrog trenera da je izrazito nervozan, znajte da to radi namerno, tvrdi Gajić.

Možda je to jedan od razloga zbog kojeg se retko mogu videti emocije na licu ili u gestikulaciji Zorana Terzića, čak i u trenucima kada se stvari na terenu ne odvijaju onako kako je zamislio.

On, pak, smatra da mu je najlakše da na taj način ostane usredsređen na igru.

„Nismo klovnovi koji treba da skaču i prave salto pored terena, već moramo stalno da budemo spremni da damo pravu informaciju igračima.

„Kad krene loše i prorade emocije kod devojaka, ako i ja krenem da ludujem - od toga nema ništa", napominje Terzić.

Međutim, postoje trenuci kada pokaže emocije, pre svega na treningu, iako ume vrlo vešto da ih prikriva, kaže Suzana Ćebić.

„Kada trening ne ide onako kako je zamislio, ume da odreaguje kako bi smo se trgle - to je za naše dobro.

„Sa ženama nije baš lako raditi, a pogotovu kada imate 14 devojaka na treningu", kaže Ćebić.

• Zašto je srpska odbojkašica proglašena za rasistkinju
• „Čuvaj se svete, plave čete“: Kako su odbojkašice Srbije postale kaznena ekspedicija
• Da, četvrto mesto je veliki uspeh

Potera za Mobi Dikom ne može da prođe bez talasa

Kada su mu iz Saveza uručili nagradu Zlatno kormilo u maju 2021. godine za 20 godina provedenih na klupi reprezentacije, Zoran Terzić se osvrnuo na teške trenutke kojih je bilo u tom periodu.

Rekao je tada da je njegovo kormilarenje brodom ponekad ličilo na ono kapetana Ahaba, lika iz romana Mobi Dik Hermana Melvila, koji juri velikog belog kita i nikako ne uspeva da ga uhvati.

„Bilo je teških trenutaka - posebno posle Evropskog prvenstva 2009. godine i tada sam želeo da odem, ali je Aleksandar Boričić uspeo da me ubedi da ostanem i procenio je da je to najbolje za odbojku", kaže Terzić za BBC na srpskom.

„Savez ima ključnu ulogu za to što sam tu 20 godina, jer su uvek donosili odluke koje su najbolje za našu odbojku, a ne na osnovu stavova i komentara ljudi", dodaje.

Kako priznaje, nekoliko puta je pomislio da prepusti klupu nekom mlađem sa svežim idejama, iako su rezultati bili sjajni.

Zbog posla u klubu, turskom Fenerbahčeu, i reprezentaciji godinama radi gotovo bez odmora.

„Nemoguće je da se isključim i ne mislim na odbojku, jer je ovaj sport specifičan zato što nemamo pauzu tokom godine.

„Zaista ne znam odakle mi motivacija posle 20 godina rada u reprezentaciji, ali definitivno postoji - da je nema ili da se smanjila, odavno ne bih bio tu", tvrdi Zoran Terzić.

Evropsko prvenstvo u odbojci za žene održava se između 18. avgusta i 6. septembra ove godine u srpskoj prestonici.

Biće to prilika za 19. medalju u selektorskoj karijeri Zorana Terzića, možda i za novi doček ispred Skupštine grada - to mu, kako kaže, nikada neće dosaditi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]