Izrael je zadao do sada najteži udarac Hezbolahu, ubivši njegovog vođu, šeika Hasana Nasralaha u velikom napadu na glavni grad Libana, Bejrut.
Najpre je izraelska vojska saopštila da je eliminisala Nasralaha, da bi u subotu, u ranim popodnevnim satima, smrt vođe Hezbolaha potvrdila i ta libanska grupa.
„Hasan Nasralah više neće moći da teroriše svet", glasi poruka izraelske vojske na mreži Iks.
Više o Nasralahu pročitajte u posebnom tekstu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu opisao je Nasralahovu smrt kao „istorijsku prekretnicu" i dodao: „Poravnali smo račune".
- Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha blizak Iranu i čovek koji drži Liban u šaci
- Da li Hezbolah ima više pristalica ili protivnika u Libanu
- Zašto Iran ne žuri da pomogne Hezbolahu u sukobu sa Izraelom
- Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.
„Njegova eminencija, Gospodar otpora, pravedni sluga, preminuo je i otišao je da bude sa njegovim Gospodom", navodi se u saopštenju Hezbolaha.
Dodaje se da je smrt Nasralaha usledila „u cionističkom napadu na južno predgrađe", što se tumači kao potvrda da je poginuo u vazdušnom udaru na Bejrut.
U objavi na kanalu Telegram, Hezbolah se zavetovao da će „nastaviti borbu protiv Izraela i podršku Gazi i Palestini", i da će ostati posvećen „odbrani Libana i njegovog postojanog i časnog naroda".
Prema preliminarnim procenama izraelske komande, u napadu na štab Hezbolaha poginulo je oko 300 ljudi.
Izraleska vojska nije precizirala koliko je među žrtvama bilo civila, ali priznaje da su neki od poginulih bili stanari susednih objekata.
Američki predsednik Džozef Bajden opisao je ubistvo Nasralaha kao „meru pravde za njegove brojne žrtve - hiljade Amerikanaca, Izraelaca i libanskih civila".
Bajden je naglasio da SAD „u potpunosti podržavaju" pravo Izraela da se brani od Hezbolaha, Hamasa, jemenskih Huta i „bilo koje druge terorističke grupe" iza kojih stoji Iran.
Veliki gubici Hezbolaha u vrhu komande
I pre ubistva Nasralaha, izraelska vojska je ubila nekoliko važnih ličnosti u lancu vojnog komandovanja Hezbolaha, ali ova grupa nije odustajala od borbi.
Izraelska vojska je u subotu na mreži Iks objavila fotografiju hijerarhije najvažnijih ljudi Hezbolaha, tvrdeći da je do sada eliminisala gotovo sve, počev od Nasralaha, preko njegovih najbližih saradnika, poput Ibrahima Muhameda Kabisija, Ibrahima Akila, Furada Šukrua i Alija Karakija, kao i oficire iz drugog lanca vojne komande.
Posebno se izdvaja ubistvo vojnog komandanta Fuada Šukra krajem jula ove godine, za koga su američke službe rekle da je bio visoki savetnik Nasralaha i za kim je bila raspisana nagrada.
Šukr je ubijen istog dana kada i Ismail Hanije, vođa političkog krila Hamasa, palestinske ekstremističke grupe, protiv koje je Izrael pokrenuo veliku akciju koja traje godinu dana.
Prema pisanju izraelske štampe, u napadu na štab Hezbolaha ubijeni su i komandant južnog fronta organizacije Ali Karaki i komandant snaga Kuds u Siriji i Libanu Abas Nilforušan.
Snage Kuds (poznate i kao Jerusalimske snage) su specijalna jedinica iranske Islamske revolucionarne garde, odgovorne za izvođenje specijalnih operacija van Irana.
Do subote u podne, iranski državni mediji potvrdili su da je u napadu poginuo jedan od zamenika komandanta Korpusa garde.
Dan ranije, izraelska vojska izvestila je da su u još jednom preciznom udaru poginuli komandant raketne jedinice Hezbolah Muhamed Ali Ismail i njegov zamenik Husein Ahmad Ismail.
Poginuli su i drugi komandanti raketnih jedinica, naveo je Izrael.
Kako je ubijen Nasralah?
U velikom izraelskom vazdušnom napadu petak uveče pogođeno je nekoliko zgrada u Dahieju, Hezbolahovom uporištu na jugu Bejruta.
Portparol izraelske vojske rekao je da je napad bio „veoma precizan".
Avioni izraelske vojske su u petak uveče izveli „ciljani udar" na centralni štab Hezbolaha, za koji je izraelska vojska rekla da se nalazi „pod zemljom ispod stambene zgrade u oblasti Dahije u Bejrutu".
Prethodno je neimenovani američki zvaničnik rekao za ABC Njuz da Nasralah jeste bio meta.
Libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je najmanje šest ljudi ubijeno u napadima u petak, a više od 90 ranjeno.
Šta ubistvo Nasralaha može da znači za Bliski istok?
Hugo Bačega, BBC-jev dopisnik sa Bliskog istoka, smatra da je ovo opasan i značajan trenutak za region sa nepredvidivim posledicama.
Hezbolah je više od milicije. To je i politička stranka, sa zastupljenošću u libanskom parlamentu i vladi i ima značajnu podršku u društvu, objašnjava.
Nije poznato kako će Hezbolah odgovoriti, dodaje, jer još nisu koristili sofisticiranije, precizno vođene projektile koji mogu da pogode duboko u teritoriju Izraela.
Smatra da su njihovi dosadašnji koraci bili naznake da nisu zainteresovani za veliki sukob sa Izraelom, koji bi doveo do uništenja infrastrukture i ubistva ključnih vođa - a to se upravo dogodilo.
Postoji zabrinutost da bi bilo kakva vrsta šireg sukoba Izraela i Hezbolaha mogla da natera druge grupe u regionu koje podržava Iran da se pridruže Hezbolahu u ovoj borbi.
Frank Gardner, BBC stručnjak za bezbednosna pitanja, navodi da je ciljanje vođe Hezbolaha ogromna eskalacija i velika provokacija za Iran.
Bez Nasralaha i viših komandanata koje je Izrael eliminisao, ozbiljno je narušen i imidž Hezbolaha i njihova vojno-strateška sposobnost.
Biće poziva na osvetu i sve će oči sada biti uprte u Iran, kaže Gardner.
Džeremi Bouen, urednik BBC-ja za međunarodnu politiku, piše da će Izrael smatrati ubostvo Nasralaha kao najveći trijumf protiv neprijatelja dosad.
Tokom poslednjih 11 meseci postojalo je stalno natezanje obe strane, iako uz veći pritisak Izraelaca.
Sada će biti oduševljeni učinjenim, jer za razliku od rata protiv Hamasa, koji nisu očekivali, oni ovaj rat planiraju od 2006. godine i sada pokreću te planove, objašnjava Bouen.
'Bolje da su sve nas pobili, a da je on živ'
Karin Torbej, BBC dopisnica iz Bejruta
Razgovarala sam sa nekim od raseljenih u jednom naselju u Bejrutu, kada je Hezbolah potvrdio ubistvo njegovog vođe Hasana Nasralaha.
Mnogi su teško podneli vest.
Dok su jedni padali na ulicu od očajanja, drugi su počeli da viču, jure na sve strane i plaču.
„Volela bih da su nas sve pobili, a da je on živ", rekla mi je jedna žena.
Šok je ogroman. Nasralah nije bio samo najviši vođa za veliku bazu pristalica - on je bio idol.
Nisu svi u Bejrutu pristalice Hezbolaha, ali su na nekim ulicama ljudi ispaljivali metke u vazduh u znak besa i tuge.
Šta kaže Iran?
Otkako je Izrael počeo veliku vazdušnu ofanzivu na Liban sve oči su uprte u Iran, kao najvećeg saveznika Hezbolaha, koji godinama dobija i vojnu i finansijsku pomoć iz Teherana.
Iran je, međutim, za sada bio vrlo uzdržan i nije pokazivao znake da bi mogao da se uključi u sukob.
Ajatolah Ali Hamnei, iranski vrhovni vođa, proglasio je petodnevnu žalost za Hasanom Nasralahom i poručio da njegova smrt neće proći bez osvete.
Hezbolah će postati još jači, iako je front otpora izgubio „nezamenljivog lučonošu", a Liban „lidera bez premca", rekao je.
Netanjahu u UN: „Mi pobeđujemo"
Veliki napad na glavni grad Libana usledio je u jeku diplomatskih napora da zaraćene strane prekinu sukobe i pokušaju da nađu mirovno rešenje.
Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, prethodno je odbacio predlog o uspostavljanju tronedeljnog primirja.
On je u petak govorio u Generalnoj skupštini UN u Njujorku, ali pre nego što je počeo obraćanje predstavnici mnogih zemalja su napustili salu u znak protesta zbog izraelskog bombardovanja Gaze i Libana.
Netanjahu nije pomenuo pozive na prekid vatre, već je poručio: „Mi pobeđujemo".
Od ponedeljka, 23. septembra, kada su počeli pojačani napadi Izraela, do danas, poginulo je više stotina ljudi, a više od 1.500 ranjeno, prema libanskim izvorima.
Prema UN, samo od ponedeljka više od 90.000 ljudi je raseljeno u Libanu.
Više o egzodusu libanskih civila pročitajte u posebnom tekstu.
Libanske vlasti i ranije su saopštile da je neophodan hitan prekid vatre jer su bolnice prepune ranjenih i da je upitan sam opstanak zemlje.
Amerika i zapadni saveznici su ranije ove nedelji predložili tronedeljno primirje u nadi da će se naći kompromis zaraćenih strana, ali je Izrael to odbio, što je naljutilo administraciju američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Navodno je Netanjahu najpre pristao na predlog, a potom se predomislio.
Od 8. oktobra prošle godine, gotovo svakodnevno traju borbe Izraela i Hezbolaha izazvanih ratom u palestinskoj enklavi Pojasu Gaze.
Hezbolah kaže da deluje solidarno sa Palestincima i da neće odustati od napada na izraelsku teritoriju dok se ne uspostavi primirje u Pojasu Gaze.
Izraelska vlada kaže da je cilj da, kao i sa palestinskim Hamasom, otkloni svaku dalju pretnju Hezbolaha, da ga vojno oslabi i da vrati hiljade raseljenih ljudi u severni deo Izraela.
Iako je značajno uzdrman gubicima u vrhu komande, Hezbolah i dalje lansira projektile prema Izraelu.
U sredu, 25. septembra prvi put do sada je ispalio balističku raketu na izraelski glavni grad Tel Aviv.
Izraelski protivazdušni sistem je presreo raketu, a zvaničnici kažu da nije bilo žrtava.
Do eskalacije sukoba je došlo uoči prve godišnjice rata Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, čije napade Hezbolah podržava.
Hamas je iznenada napao Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.
U odgovoru, Izrael je pokrenuo najpre vazdušnu, a potom i kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze koja traje i danas i u kojoj je do sada poginulo više od 40.000 ljudi, prema palestinskim izvorima.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
26. 11. 2024.
Naissus čitalac