Pakistansko pleme i balkanski narodi: Gde sve tragamo za precima

Kakve veze ima najmanja etnička zajednica u Pakistanu i Aleksandar Makedonski? Kako to da žene mogu da zarađuju, više puta se udaju, ali im je kretanje ograničeno?

Izložba fotografija „Kalaši: poslednji pagani Hindukuša“ Konstantina Novakovića će posetiocima otkriti bar neke odgovore na ova pitanja.

„Najviše ih vezuju za Aleksandra Makedonskog, iako je u poslednjih petnaest godina genetskom analizom dokazano da njihove haplo grupe nemaju veze sa Grcima, i da imaju potpuno specifične gene, koji ih razlikuju od svih naroda na svetu“, kaže Novaković za BBC na srpskom.

Novaković kaže da zajednicu Kalaša čini između tri i četiri hiljade ljudi, a narodi Balkana su u njima dugo tražili svoje daleke pretke – dugo se verovalo da pleme vodi poreklo od Aleksandra Makedonskog.

Nauka kaže da potiču iz zapadne Evroazije, prostora iznad Kaspijskog basena i granice današnje Rusije i Kazahstana. Smatra se da su jedan od najstarijih naroda koji su nastanili južnu Aziju.

Istražujući istoriju Kalaša, Novaković je nailazio na informacije koji u vezu dovode njih i Srbe, Albance. Bugare, Makedonce.

„Kape sa konjskim repom su vrlo slične onima koje se nose u Bosanskoj Posavini ili Bugarskoj i Makedoniji. Drvorezi na kućama, nadgrobnim spomenicima i mrtvačkim sanducima Kalaša vrlo su slični ornamentima sa ovih prostora“, kaže on.

Fizički izgled Kalaša posebno je zanimljiv.

„Ne liče na Pakistance, imaju plave oči i često riđu ili plavu kose. Nisu se mešali sa drugim narodima i striktno poštuju klanove – do sedmog kolena se ne mogu mešati ljudi iz istih klanova“, objašnjava on.

Promaja, najveći neprijatelj Balkana: „Ona je naše čudovište iz Loh Nesa“

Makedonci – nevidljiva manjina u Grčkoj

Žene Kalaša

Među Kalašima ne postoji polna podela, ali postoji hijerarhija u kojoj se žene smatraju kultno nečistim.

Kada nemaju menstruaciju, mogu da se kreću svuda, osim oko hramova koji su postavljeni na određenoj visini.

U pitanju je složen sistem, nevidljiv za ljude koji posećuju pleme.

„Žene ponekad odlaze i u susedni grad udaljen oko 50 kilometara, ali se generalno ne kreću van dolina Kalaša, jer su to nečisti prostori“, priča Novaković.

Kalašku nošnju odevaju kada napune četiri godine, a udaju se između četrnaeste i petnaeste.

Brakovi su ugovoreni, ali „ako joj se ne dopadne predloženi muž, ima pravo da ga odbije“.

Ako žena nije zadovoljna mužem, može da ga menja i to nekoliko puta.

„Prvi muž je, na primer, platio sumu od 1.000 dolara i priložio kravu, sledeći muž će morati da isplati duplo, a treći suprug tri puta više.

Međutim, ako se žena Kalaša preuda za muslimana, on će platiti koliko i prvi muž“, kaže Novaković.

Broj Kalaša se smanjuje, jer žene koje se udaju za muslimane bivaju isključene iz zajednice.

Žene se bave poljoprivredom, lakšim poslovima, i borave u kući, dok muškarci provode čitavo proleće, leto i deo jeseni na pašnjacima.

Muškarci poseduju stoku i zemlju, ali ukoliko žena proda nešto što je sama napravila, novac može da zadrži.

Novaković kaže da se devojčice i žene često skrivaju od fotografisanja,

„Imam i takve kadrove. Naišao sam na grupu devojčica i jedna je htela da pozira, a onda su i sve ostale došle.

Solarni paneli i skromno pokućstvo

Većina Kalaša živi u kućama na južnim padinama Hindukuša, planinskog venca koji prolazi kroz Avganistan, a završava se u tom delu Pakistana.

Kuće su napravljene kaskadno i svaka ima terasu na susednoj. Ognjište je centralno postavljeno, a oko njega je skromno pokućstvo i kreveti. Kuće su napravljene od drveta azijskog kedra veoma specifičnog mirisa, nemaju prozore, već samo mali otvor na krovu koji služi i za ventilaciju i kao izvor svetlosti, opisuje Novaković.

„Na krovovima se nalaze solarni paneli i satelitske antene. Koriste i mobilne telefone, ali su sačuvali starinski način života“.

„Deluju mi kao idealna ljudska zajednica, neiskvareni su i žive u skladu sa prirodom, što me je dotaklo na način koji nisam doživeo na drugim mestima“, kaže Novaković.

Odeća

Žene nose narodnu nošnju, dok su muškarci prihvatili šalvar kamiz kao standardnu odeću koja se koristi u tom delu sveta.

Na pojedinim izloženim fotografijama vide se takozvana oglavlja – prsten sa bogato okićenim repom, izvezen mnoštvom staklenih perli, dugmića i školjki.

Tokom venčanja ili festivala se na oglavlje dodaje još jedno, dekorativnije, sa pompomom – zove se kupa.

„Imali su sreće u geopolitičkoj igri velikih sila, jer su ostali u zapećku britanskog carstva gde niko nije imao interes da ih porobljava. Nisu ni islamizovani zbog izolacije i zahvaljujući tome su uspeli da sačuvaju svoju kulturu“, zaključuje Novaković.

Izložba fotografija „Kalaši: poslednji pagani Hindukuša“ Konstantina Novakovića otvorena je u Etnografskom muzeju u Beogradu do 10. marta.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk