Papa Franja pozvao na kraj „besmislenog rata“ u Ukrajini

Papa Franja pozvao je na „momentalni kraj“ onoga što je opisao kao „besmisleni rat u Ukrajini“, u božićnoj poslanici.

Govoreći pred ogromnim brojem ljudi na Trgu svetog Petra u Vatikanu, papa je osudio upotrebu „hrane kao oružja“ u ratu.

Ukrajina je isporučivala oko 30 odsto ukupne pšenice širom sveta, a cene su porasle od početka rata u februaru 2022.

Ovo je 10. božićno obraćanje pape Franje od kada je stupio na dužnost.

• Papa naljutio Moskvu komentarom o „okrutnosti“ pojedinih etničkih grupa koje ratuju u Ukrajini
• Papa poručio sveštenstvu: „Ne gledajte pornografiju, odatle đavo vreba“
• Papa Franja se izvinio za „zlo“ naneto starosedelačkim narodima u Kanadi
• Papa: „Ruski patrijarh ne sme da bude Putinov šegrt“; Kiril: „NATO je pogazio obećanje“

Dok je ratu u Ukrajini posvetio veći deo desetominutnog govora, pomenuo je i sukobe i humanitarne krize u Siriji, Mjanmaru, Iranu i Haitiju, kao i u regionu Sahel u Africi, rekavši da se svet suočava sa „glađu mira“.

Papa je upozorio da je svet postao toliko bezosećajan na krize i patnje da se one sada dešavaju, a da se jedva primećuju.

U božićnoj poslanici, osvrnuo se na tekuće nemire u Siriji, Jemenu i Iraku, kao i u delovima Afrike, Evrope i Azije.

Rekao je i da su posledice pandemije virusa korona ugrozile napore za rešavanje sukoba na međunarodnom nivou.

Ove godine je obraćanje održao napolju, posle prošlogodišnje poslanice u zatvorenom prostoru.

Hiljade katoličkih vernika posmatrale su sa Trga svetog Petra u Vatikanu obraćanje sa balkona bazilike, noseći maske na licima zbog pandemije kovida,

Papa je upozorio na društvene posledice pandemije, rekavši da postoji „rastuća tendencija povlačenja… da se prekine sa susretanjem sa drugima i zajedničkim radom“.

Rekao je i da „na međunarodnom nivou postoji rizik od izbegavanja dijaloga, rizik da će ova složena kriza dovesti do prečica umesto da se kreće dužim putem“ ka rešavanju sukoba.

„Nastavljamo da svedočimo rastućem broju sukoba, kriza, neslaganja“, rekao je. „Čini se da im nema kraja, a sada ih gotovo i ne primećujemo.“

„Toliko smo navikli na njih da prećutkujemo ogromne tragedije.“

Izdvojio je Siriju, Irak i Jemen „gde se godinama nečujno odvija ogromna tragedija“. Poručio je ljudima da treba da imaju na umu stalne tenzije između Izraela i Palestine i „bez presedana“ ekonomsku i društvenu krizu u Libanu.

Osvrćući se na Aziju, papa je zamolio Boga da uteši narod Avganistana „koji je više od 40 godina na teškom testu konflikta“ i da „održi narod u Mjanmaru gde su netolerancija i nasilje neretko usmereni na hrišćansku zajednicu i njena svetilišta“.

Pomolio se i za mir u sukobima širom sveta, među kojima su Ukrajina, Etiopija i Sahel, koji je na liniji fronta u ratu protiv islamstičke militantnosti gotovo deceniju.

Papa Franja, koji ima 85 godina, obeležio je Badnje veče misom u Bazilici svetog Petra u Vatikanu, gde je pozvao vernike da pokažu više saosećanja prema siromašnima i da „cene male stvari u životu“.

„U ovoj noći ljubavi, imajmo samo jedan strah: da ne uvredimo Božju ljubav, da ga ne povredimo prezrevši siromašne našom ravnodušnošću“, rekao je papa.

On je tokom mise osudio je ljudsku „glad sa bogatstvom i moći“.

„Koliko smo ratova videli“, rekao je, dodavši da su najveće žrtve sukoba „slabi i ranjivi“.

„Povrh svega, najviše mislim na decu čiji život je uništen ratom, siromaštvom i nepravdom“, rekao je poglavar Rimokatoličke crkve.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk