Bila je to godina u kojoj je na beogradskom sajmu održana prva Gitarijada (kasnije je preseljena u Zaječar), Meša Selimović dobio je NIN-ovu nagradu za roman Derviš i smrt, a mjuzikl Moje pesme, moji snovi osvojio pet Oskara.
Istovremeno, te 1966. godine u jugoslovenskom fudbalu stasala je generacija Partizanovih igrača koji su dobili nadimak bebe jer je najveći deo ekipe prošao kroz mlađe kategorije, sve do prvog tima.
Te sezone Partizanovi fudbaleri su u polufinalu Kupa evropskih šampiona za protivnika dobili Mančester Junajted. U Beogradu je bilo 2:0 za crno-bele, u Mančesteru je jugoslovenski prvak izgubio sa 1:0, ali je prošao u finale.
Ove jeseni dva kluba ponovo će se sastati, sada u grupnoj fazi Lige Evrope, a Mustafa Hasanagić i Branko Rašović, dvojica članova generacije „Partizanovih beba“ u razgovoru za BBC na srpskom prisetili su se utakmica iz 1966.
Hasanagić je bio strelac gola u prvom meču u Beogradu, dok je Rašović posle revanša u Engleskoj u jugoslovenskoj štampi dobio nadimak Džin sa Old Traforda, koji ga je pratio do kraja karijere.
„U ta dva meča bili smo bolji od Mančestera i zato je naša pobeda smatrana senzacijom. Ne samo u Jugoslaviji, već i u Evropi“, u jednoj rečenici sumira Rašović sećanje na te aprilske dane pre 53 godine.
„Crveni đavoli“ zauzimaju posebno mesto u istorijskim knjigama beogradskog kluba, jer je protiv njih Partizan ostvario verovatno najveću pobedu od osnivanja.
Ekipa koju je sa klupe predvodio trener Abdulah Gegić do polufinala sa Junajtedom je eliminisala francuski Nant, nemački Verder i čehoslovačku Spartu.
„Mančester Junajted je bio najbolja ekipa u Evropi te sezone. Bili su kvalitetniji od nas, ali u fudbalu ipak ne pobeđuje uvek bolji“, priseća sa Hasanagić u razgovoru za BBC na srpskom.
U prvoj polufinalnoj utakmici na stadionu JNA u Beogradu, crno-beli su slavili protiv rivala čiji dres su tada nosile neke od najvećih svetskih zvezda – Bobi Čarlton, Denis Lou, Džordž Best i Nobi Stajls, a na klupi je sedeo Ser Met Bazbi.
Zanimljivo, ta generacija Mančestera nosila je nadimak Bazbijeve bebe – tim koji je legendarni trener formirao od kraja 1950-tih.
„Imali smo sreće. U prvom poluvremenu Mančester je promašio nekoliko šansi, ali smo u nastavku odigrali znatno bolje. Dao sam prvi gol, a onda je Bečejac postigao drugi za veliku pobedu“, navodi Hasanagić.
Engleski štof
Kao jedna od anegdota sa gostovanja Partizana u Mančesteru ostala je i crno-bela fotografija na kojoj su Rašović i tadašnji rezervni golman Ivan Ćurković kako kupuju engleski štof.
„Tada ovde nije bilo konfekcije, ušli smo u prvu radnju, tada je lister bio moderan“, priseća sa 77-godišnji Rašović.
„Obojica smo uzeli po tri metra za odelo. Posle smo odneli kod jednog šnajdera, Pazarca, koji je držao radnju u centru Beograda. Sašio nam je vrhunska odela“.
Mančester je ušao kao favorit u polufinale, jer Partizan nije bio previše afirmisan na međunarodnoj sceni do tada, tvrdi Rašović.
„Imali su oni inicijativu na početku prvog meča u Beogradu, ali kada promašite šanse, prosto vam pukne taktika koju je trener postavio. To se i desilo Mančesteru“, kaže on.
Gledajući sve aspekte, moglo bi da se kaže da je ta pobeda od 2:0 najveća u istoriji kluba, navodi sportski novinar Miloš Šaranović.
Iako nije bio rođen kada se igrala utakmica, sticajem okolnosti, detaljno je upoznat sa mnogim aspektima dvomeča Partizana i Mančester Junajteda.
„Otac mi je u to vreme bio urednik Partizanovog vesnika, bio je na Old Trafordu i mnogo puta sam slušao te priča.
„Crno-beli su tada imali snagu da se nose se Junajtedom koji do 1968. nije imao evropsku titulu. Ali u Beograd su došli kao prvaci Engleske“, ističe Šaranović.
Minhenska tragedija
Za Junajted je dolazak na meč sa Partizanom bio drugo putovanje u Beograd u razmaku od osam godina.
Prvi dolazak ostao je upamćen po tragediji. Bilo je to u proleće 1958. godine kada je Junajteda igrao protiv Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa šampiona.
Posle pobede u Mančesteru od 2:1, Junajted je u revanšu u Beogradu odigrao 3:3 i prošao dalje.
Na povratku u Englesku, avion sa fudbalerima Mančestera sleteo je u Minhen na dopunu goriva. Zbog zaleđene piste, imao je problem sa poletanjem. Prilikom trećeg pokušaja avion se srušio.
Poginule su 23 osobe, od toga osam fudbalera Junajteda. Tu generaciju engleski mediji prozvali su Bazbijeve bebe, a preživeli su činili važan deo ekipa koja je 1966. gostovala kod Partizana.
Hasanagić se priseća da se u revanšu maltene igralo samo ispred jednog gola, Partizanovog.
„Skoro da nismo ni prešli centar na Old Trafordu. Junajted je bio ekipa koja voli duele, igrali su sjajno glavom, ali naša odbrana je sve izdržala“, ističe nekadašnji as Partizana.
Old Traford je bio krcat, a domaćin željan pobede i plasmana u finale elitnog evropskog takmičenja.
„Znali smo šta nas čeka u Mančesteru u revanšu, psihički smo se spremili za to. Šoškić, Vasović i ja smo izneli najveći teret na Old Trafordu“, navodi Rašović.
I danas tvrdi da, iako ceni sve asove Junajteda tog vremena, nije bio impresioniran. Tačnije, nije stigao da bude impresioniran fudbalskom veličinom Čarltona i drugova.
„Fudbal je spontana igra, nemaš vremena da razmišljaš ko stoji sa druge strane. Moraš brzo da donosiš odluku. Onaj ko to radi brže, igra u boljem klubu“, jasan je on.
A Rašović je toliko brzo donosio dobre odluke te večeri u Mančesteru, da je uprkos porazu u tada uglednom dnevnom listu Sport dobio nadimak Džin sa Old Traforda.
Dvomeč Partizana i Mančester Junajteda pre više od pola veka, očekivano, izazvao je veliko interesovanje medija, a tada je čak i u Jugoslaviji bila normalna pojava da se štampaju posebni programi pred svaku utakmicu.
U izveštaju sa prvog meča u Beogradu, Albert Baram, novinar Gardijana, napisao je da je Junajted odigrao ispod prepoznatljivog nivoa i da su dva trenutka neodlučnosti skupo koštala šampiona Engleske.
Baram je konstatovao i može samo da se divi igraču kao što je Rašović, da je Fahrudin Jusufi dominirao u odbrani, dok golman Milutin Šoškić nije imao nijednu tešku odbranu.
Isti novinar je posle pobede Junajteda u revanšu, ali i eliminacije napisao da je meč na Old Trafordu obeležila neverovatna tenzija, a da su najgore prošli Krerand i Pirmajer koje je sudija isključio.
U izveštaju sa beogradskog meča Dejli Herald je objavio tekst Pitera Lorenca u kojem se konstatuje da Junajted mora mnogo bolje ako želi da postane prvi britanski klub šampion Evrope.
Pored toga, izveštač lista bio je oduševljen igrom kapitena Partizana Velibora Vasovića za kojeg je napisao da je jedan od najboljih fudbalera u Evropi.
Partizan je posle Mančestera u finalu izgubio od madridskog Reala. Par meseci kasnije Engleska je upravo predvođena Čarltonom postala prvak sveta, a Junajted je 1968. prvi put osvojio titulu evropskog šampiona.
„Sećam se i finala sa Realom, ali i žalim jer smo bili bolji. Real je te godine pravio smenu generacija. I gledaoci u Briselu su bili na našoj strani, jer je Real prethodno eliminisao šampiona Belgije“, kaže Hasanagić.
Rašović iz nešto drugačijeg ugla gleda na poraz u finalu.
„Na neki način, tu utakmicu je izgubila uprava kluba, a ne ekipa, jer je dozvolila da se više govori o igračima koji će na leto otići iz Partizana i za koliko novca, nego o finalu“.
Ali cela evropska odiseja, a pogotovo dueli sa Mančesterom ostaju za pamćenje.
„Starija generacija pamti sve, desi mi se i sad ponekad u prevozu da me prepoznaju“, dodaje Rašović.
A Hasanagić dodaje da „biologija čini svoje“, pa je sve manje članova te generacija među živima i da bi bilo lepo da Partizan na neki način predstojeće duele sa Junajtedom baš onima koji su preminuli.
Uz opasku da je uvek lepo videti velike klubove i igrače da gostuju u Beogradu, Šaranović kaže da su prethodnih godina najpoznatiji timovi često u grupnoj fazi Lige Evrope izvodili kombinovane timove.
„Da li je igračima Partizana zaista potreban veći motiv od Junajteda. Ako u tom segmentu budu na nivou, pritom odigraju i preko realnih mogućnosti, a Junajted bude u kombinovanom sastavu, možda Partizan i može da iznenadi“.
Rašović kaže da bi remi u Beogradu bio dobar rezultat, mada ocenjuje da su šanse za to minimalne.
Za Hasanagića bi takođe remi u beogradskom okršaju Partizana i Mančestera, bio ozbiljan uspeh za crno-bele.
„Nadam se da će i sadašnja generacija imati veliki motiv. Igraju na domaćem terenu, biće pune tribine, mada je jasno da su ovo druga vremena i da je kvalitet našeg fudbala slabiji“.
Šaranović dodaje da je vrlo bitno za srpske klubove da u kontinuitetu odmeravaju snage sa kvalitetnim rivalima, jer samo na taj način mogu da napreduju.
Partizan je kroz istoriju relativno dobro prolazio protiv ekipa sa Ostrva, kaže Šaranović i kao primere navodi pobede nad Kvins Park Rendžersom i Seltikom tokom 1980-tih, odnosno Njukaslom, dva puta u ovom milenijumu.
„Istovremeno, potpuno je jasno da je engleski šampionat mnogo je kvalitetniji od srpskog“, ističe on.
Takođe, i Crvena zvezda je u bliskoj prošlosti pružila odlične partije protiv engleskih ekipa.
Prošle sezone crveno-beli su pobedili Liverpul sa 2:0 u Beogradu u Ligi šampiona, a ekipa Jirgena Klopa je šest meseci kasnije postala prvak Evrope.
A u finalu je Liverpul pobedio Totenhem, ekipu koju je trener Maurisio Poketino krenuo da oblikuje još 2014. i, zanimljivo, u septembru iste godine, u prvom evropskom meču na klupi tog kluba igrao je protiv Partizana u Beogradu.
Ta utakmica u Ligi Evrope završena je bez golova, a navijači u Srbiji prvi put su imali priliku da „upoznaju“ napadača Totenhema Harija Kejna koji je tek počeo da krči put ka vrhu.
A možda predstojeći dueli Partizana i Junajteda budu prilika za stvaranje nekih novih heroja o kojima će navijači u Srbiji pričati i decenijama kasnije.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0