Pas i godine: Kako da izračunate koliko je stvarno star vaš ljubimac

Ukoliko vaš pas razmrdava šape već čitavu deceniju, opšteprihvaćeno verovanje je da je ostario onoliko koliko bi čovek za 70 godina.

Ovakva konverzija ljudskih u pseće godine počiva na pretpostavci da tokom jedne godine našeg života, pas ostari sedam godina i potiče od deljenja prosečnog životnog veka čoveka od oko 77 godina sa prosečnim psećim životnim vekom od oko 11.

Glavna pretpostavka je da je svaka kalendarska godina koju proživi pas ekvivalentna sa sedam ljudskih godina i to u svakom stadijumu psećeg života.

Ali novo istraživanje pokazuje da stvari nisu toliko jednostavne. Ako pogledamo neke glavne prekretnice u razvoju pasa, postaje jasno i zašto.

• Udomi me: Predivne fotografije beogradskih pasa koji traže dom
• Šta znači tužni pseći pogled
• Psi lutalice: Od milosrđa do unosnog posla

Na primer, većina pasa dostiže seksualnu zrelost između šestog i 12. meseca života. Ukoliko bi koristili tradicionalnu konverziju, gornja granica tog raspona odgovara ljudskom uzrastu od sedam godina.

S druge strane, zna se da neki psi da uspevaju da požive 20 godina, mada nije uobičajeno. Prema pravilu konverzije znanom kao „faktor sedam", to bi odgovaralo neshvatljivim ljudskim godinama od 140.

Činjenica da prosečni životni vek pasa u značajnoj meri zavisi od pasmine, ovu računicu čini još komplikovanijom. Manji psi obično žive značajno duže, što govori da stare sporije od većih pasa.

Ali na šta tačno mislimo kad govorimo o starosti? Najočigledniji način da opišemo starost je da prosto kažemo da je to vreme koje je prošlo od rođenja. Ovo je poznato kao hronološka definicija starosti.

Ali postoje i drugi načini merenja. Biološka starost, na primer, subjektivnija je definicija i oslanja se na procenjivanje fizioloških pokazatelja kako bi se prepoznao razvoj pojedinca.

Izračunavaju se uz pomoć „indeksa ranjivosti" u koji ulaze podaci o bolestima, kognitivnim oštećenjima i stepenu aktivnosti.

A onda su tu i objektivni biomarkeri starenja, kao što su nivoi ekspresije gena (geni proizvode proteine u različitoj srazmeri u različitim stadijumima života) ili brojevi imunih ćelija.

• Upoznajte najslađe loptaste životinje
• Napušteni psi iz Tuzle pronašli spas u kozmetičkom salonu
• Mačke koje su dobile novi dom

Stopa prema kojoj se biološka starost uvećava zavisi od genetski nasleđenih faktora, mentalnog zdravlja i načina života.

Na primer, ukoliko ste proveli mnogo vremena jedući brzu hranu i pušeći cigarete umesto vežbajući i hraneći se zdravo, velike su šanse da će vaša biološka starost nadmašiti vašu hronološku starost.

Ili možete da budete šezdesetogodišnjak u telu četrdesetogodišnjaka ukoliko ste vodili računa o sebi.

Pseći život

Kad je u pitanju poređenje starosti različitih životinjskih vrsta, biološke definicije starosti su mnogo korisnije od hronoloških.

Ukoliko čujete da je hrčak šest nedelja star, nećete imati baš jasnu sliku u kom životnom stadijumu je životinja, čak i ako znate da je prosečan životni vek hrčka samo tri godine. Saznanje da je hrčak dostigao godine u kojima može da se razmnožava daje vam mnogo bolju sliku o njegovom stepenu zrelosti.

Autori nove studije o starenju sugerišu da je razborit način da se izmeri biološka starost preko tzv. „epigenetskih satova" - promena na pakovanju našeg DNK koje nastaju vremenom kod svih sisara.

Konkretno, „metilacija" - dodavanje metilskih grupa (jedan atom ugljenika koji se povezao sa tri atoma vodonika) - deluje kao dobar pokazatelj starosti.

Deluje da se mnogi istaknuti fiziološki markeri, kao što je razvoj zuba, dešavaju na istim nivoima metilacije kod svih vrsta.

I tako, usklađivanjem nivoa metilacije kod labradora i čoveka, istraživači su izveli formulu koja određuje pseću starost u odnosu na ljudski ekvivalent.

Ta formula je: ljudska ekvivalentna starost = 16 x ln (pseće hronološke godine) + 31.

Ovde „ln" predstavlja matematičku funkciju poznatu kao prirodni logaritam. Logaritamska funkcija je dobro poznata u nelinearnim skalama po energiji koja se otpušta tokom zemljotresa (Rihter) ili po merenju zvuka (decibeli).

• Pronađeno štene sa repom na glavi
• Starački dom za životinje

Ona postaje korisna za merenje kvantiteta čije veličine variraju po raznim redovima veličina.

Čak je moguće da logaritamsko iskustvo prolaska vremena može da objasni zašto doživljavamo kao da se vreme ubrzava kako starimo.

Zapamtiti da se prva pseća godina računa kao 31 ljudska godina

Prilikom konvertovanja godina koje je pas poživeo (pseća starost) u ekvivalentnu ljudsku starost, treba imati na umu da psi isprva sazrevaju izuzetno brzo, ali da se potom njihovo starenje usporava. Ovo znači da se najveći deo njihovog života doživljava kao neki oblik produženog srednjeg doba.

Zgodna prečica je zapamtiti da se prva pseća godina računa kao 31 ljudska godina. Zatim, nakon toga, svaki put kad se pseća hronološka godina udvostruči, broj ekvivalentnih ljudskih godina se poveća za 11.

Dakle, osam kalendarskih godina predstavlja tri „dupliranja" (od jedan do dva, od dva do četiri i, potom, od četiri do osam) dajući psećim godinama ekvivalent od 64 (to je 31 + 3x11).

Većina ljubitelja pasa već je podozrevala da je odnos ljudskih naprema psećim godinama nelinearan, primetivši da njihovi ljubimci isprva sazrevaju mnogo brže nego što sugeriše linearno pravilo faktora sedam.

Malo sofisticiraniji način izračunavanja psećih godina uz pravila broja sedam, sugerisalo je da prve dve pseće godina korespondiraju sa po 12 ljudskih godina, dok svake naredne godine pas ostari onoliko koliko ljudi ostare za četiri godine.

U praksi, novi molekularni uvidi u konverziju ljudskih u pseće godine koje obuhvata logaritamski zakon, sugeriše da psi ulaze u srednje godine još brže nego što je većina vlasnika pasa podozrevala.

Vredi imati na umu da kad otkrijete da Reks više nije spreman da onako juri za loptom kao nekad, on iza sebe verovatno ima veću pređenu kilometražu nego što ste mu vi isprva pridavali.

Kristijan Jejts je viši predavač matematičke biologije na Univerzitetu u Batu. Autor je knjige Matematika života i smrti.

Ovaj članak originalno se pojavio u Konverzejšenu, a ponovo je objavljen uz dozvolu Kriejtiv Komonsa.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]