Pet momenata koji su menjali istoriju odnosa snaga srpske crkve i politike

Nije bilo nijednog visokog zvaničnika Srbije koji je u poslednje tri decenije zaobišao beogradsko zdanje Patrijaršije – od Slobodana Miloševića, do Aleksandra Vučića svi se nalaze u fotoalbumu gostiju srpskih patrijarha.

Ipak, pojedini momenti u istoriji posebnim tonovima bojili su odnose srpske politike i pravoslavne crkve, a poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića vladikama tokom Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) dodala je novu nijansu na tu sliku.

Od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, na čelu SPC promenila su se dvojica patrijarha – Pavle i Irinej.

Menjalo se i ime države, veličina teritorije, ali i „toplina“ odnosa srpske vlasti i crkve.

BBC na srpskom izdvojio je ovih pet događaja koji su međa tih odnosa.

2019. Govor predsednika Vučića vladikama SPC

Nije to bila prva poseta Aleksandra Vučića vladikama SPC, ali jeste bila prva prilika u kojoj patrijarh Irinej nijednom rečju nije pomenuo da crkva isključivo stoji na stanovištu celovitog i nepodeljenog Kosova u sastavu Srbije.

Uz napomenu da „nećemo odustati od borbe za Kosovo i Metohiju“, patrijarh Irinej rekao je da je ishod te borbe neizvestan.

„Borba koju vodimo za Kosovo zavisi i od situacije u svetu – i od onih koji podržavaju nas, ali i od onih koji podržavaju drugu stranu“.

Ova, naizgled realistična slika koju je predstavio poglavar crkve upotpunjena je nizom pohvala na račun predsednika Vučića i načina na koji se on „junački bori za državu, narod i Kosovo“.

Uz tvrdnju da je to stav i celog Sinoda SPC, patrijarh Irinej pokušao je da stavi tačku na priču o neslaganju crkve sa Vučićevom politikom koja tinja već više od godinu dana.

Takav stav kulminirao je izjavom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija crnogorskoj televiziji „Novi“ da strahuje da politika Aleksandra Vučića vodi izdaji Kosova i Metohije.

U međuvremenu, patrijarh Irinej ušao je i u političku borbu u Srbiji, iskoristivši obeležavanje 20. godišnjice NATO bombardovanja da sa govornice poruči kako građanski protesti protiv Vučićevog režima „daju snagu našim neprijateljima“.

Pismo koje mu je tada poslao opozicioni Savez za Srbiju nikad zvanično nije primljeno, niti je do razgovora patrijarha sa opozicijom došlo – iako se Irinejev prethodnik na ovom mestu susretao sa opozicijom režima Slobodana Miloševića.

• Srpska pravoslavna crkva između dve vatre
• Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji

2013. Briselski sporazum

Sa daleko manje ceremonijalne pompe protekao je prvi državnički odlazak Aleksandra Vučića u srpsku patrijaršiju, nakon što je Srbija potpisala Briselski sporazum sa predstavnicima Kosova u sedištu Evropske unije.

Pred medijima se tada sa Vučićem nije pojavio patrijarh Irinej već istoimeni episkop bački i obojica su konstatovali da crkva i država imaju različite stavove po određenim pitanjima.

Tabloidi su iz svojih izvora prenosili detalje navodnog verbalnog sukoba mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija sa prvim potpredsednikom Vlade što je Vučić nazvao „stavom pojedinih vladika“.

„Nikad neću prihvatiti da sam izdajnik, niti ja, niti Vlada.

Borimo se za narod i radimo najbolje što možemo za naš narod“, rekao je tada Vučić.

Taj susret odigrao se 1. jula 2013. godine, tačno godinu dana nakon što je Srpska napredna stranka preuzela ključne poluge vlasti od Demokratske stranke i Borisa Tadića.

2001. Uvođenje veronauke

U septembru 2001. godine, veronauka se, odlukama Ministarstva prosvete i Vlade Srbije, vratila u srpske škole.

Na čelu vlade tada je bio Zoran Đinđić, dok je SPC predvodio patrijarh Pavle.

Iako su ovom odlukom i druge verske zajednice dobile priliku da u školskim klupama podučavaju mlade vernike, upravo je uloga patrijarha Pavla viđena kao ključna u procesu koji je versku nastavu doveo u školske klupe.

Na razgovore u Patrijaršiju tada su odvojeno išli predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica i predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić.

Iako je u javnosti Koštunica važio za političara bliskog SPC, u veoma kratkom roku odluku u uvođenju veronauke donela je Đinđićeva vlada.

Nedeljnik „Nin“ u julu 2001. tumači takvu odluku kao želju Đinđića da u dobijanju podrške crkve ne zaostaje za Koštunicom.

1997. Studentski protesti

Nedelje studentskih šetnji centrom Beograda u borbi sa režimom Slobodana Miloševića i nastojanje da se prizna pobeda opozicije na lokalnim izborima obeležili su zimu 1996. i 1997. godine.

Za odnose crkve i države, važan datum proteska bio je 27. januar 1997. godine, u crkvenom kalendaru obeležen kao Savindan.

Na ulicama Beograda tada su, jedni naspram drugih, stajali studenti i policijski kordoni – u Kolarčevoj ulici, po snegu i hladnoći, blokada je trajala nedeljama.

Pred Svetosavskom litijom koju je predvodio patrijarh Pavle policijski kordoni su se povukli, a patrijarh je studentima slao i poruke u kojima ih je blagosiljao i pozdravio dostojanstven način na koji izražavaju protest.

Ipak, nije patrijarh Pavle ni u poslednjim mesecima vladavine režima Slobodana Miloševića izbegavao kontakte sa vlašću.

Kada je 29. novembra 1999. godine otišao na prijem koji je organizovao tadašnji predsednik SRJ Milošević, oštro pismo uputio mu je vladika raško-prizrenski Artemije.

1991. Devetomartovski protesti

Gojko Stojčević, što mu je svetovno ime, postao je patrijarh Pavle 2. decembra 1990. godine.

Samo tri meseca kasnije, na ulicama Beograda stotine hiljada ljudi učestvovale su na prvim masovnim protestima protiv vlasti Slobodana Miloševića.

Studentsko okupljanje kod Terazijske česme posetio je i sam patrijarh, koji je tada postupio potpuno drugačije nego šest godina kasnije, pozivajući ih da se – raziđu.

Dan kasnije, u intervjuu za Radio Beograd, koji prenose „Večernje novosti“, patrijarh se izvinio zbog svog poziva, obrazlažući ga pogrešnim informacijama da može doći do sukoba studenata sa pristalicama Slobodana Miloševića.

„Činio sam svoju dužnost, po savesti, kako sam znao i mogao.

Shvatam ja šta je mladost, te nisam zamerio kad je jedan broj studenata, ne razumevši o čemu je reč, reagovao na buran način, svojstven mladosti“, rekao je tada patrijarh Pavle u komentaru na zvižduke kojima su ga studenti ispratili sa beogradskih Terazija.

Time je samo otpočeo odnos u javnosti srpske crkve prema burnim događajima 1990-tih na prostorima bivše Jugoslavije, u kojima je građanska javnost često crkvi zamerala nedovoljno protivljenje ratnim sukobima.

Slojevi ovog odnosa najviših crkvenih velikodostojnika i državnika Srbije menjaju se do današnjeg dana.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk