„Planeta pilića“: Kako su ove ptice zauzele svet

Kokoške su se tokom stoleća promenile do neprepoznatljivosti u odnosu na svoje pretke, pokazuje naučna studija koja je rađena na osnovu kokošijih kostiju na arheološkim lokalitetima.

Na svetu u svakom trenutku ima 23 milijarde pilića, pa je ova ptica postala simbol načina na koji oblikujemo životnu sredinu, kažu naučnici.

Evolucija se obično odvija u vremenskom razmaku od nekoliko miliona godina, ali se ispostavilo da se kokoške jako brzo menjaju.

Ono što je najviše promenilo izgled ovih ptica, pogotovo nekadašnjih divljih podvrsta jeste – gajenje samo zarad ishrane ljudi.

„Pilića ima više nego bilo koje druge vrste ptica na svetu“, kaže doktorka Karis Benet, geolog sa Univerziteta u Lesteru, koja je predvodila studiju.

„Možemo da zaključimo da živimo na planeti pilića.“

Pilići u brojkama

• 65,8 milijardi – broj zaklanih pilića u 2014. godini, u poređenju sa 1,5 milijardi svinja i 0,3 milijarde goveda

• 25,500 – broj prodavnica koje prodaju popularnu pohovanu piletinu

• 70% – procenat pilića koji se uzgajaju samo za hranu (podatak iz 2016. godine)

• Pet do sedam nedelja – traje život pilića koji se uzgajaju samo za hranu

• 3-5 milijardi – populacija jedne vrste goluba pismonoša 1800. godine, koja je danas izumrla. Ove ptice su nekada bile najbrojnije u istoriji

Istraživači su se poslužili arheološkim dokazima kako bi uočili na koji način su se pilići promenili tokom godina – zaključak je da su ove ptice postale simbol jedne ere.

Ulazimo u period u kojem ljudska aktivnost ima dominantan uticaj na klimu i životnu sredinu, kažu naučnici.

„Ljudi su promenili pejzaže na Zemlji, okeane, atmosferu i površinu zemlje“, kaže doktorka Benet.

„Kao najbrojnija vrsta ptica na planeti, savremeni pilići su simbol naše promene biosfere.“

Kada buduće generacije budu ispitivale kamenje iz našeg vremena, verovatno će pronaći „limenke, staklene bočice i materijal koji je nekad bio plastičan, a tu će se naći i kosti pilića“, dodaje Benet.

Domaće životinje sada čine većinu životinjskih vrsta na kopnu, oblikujući prirodni svet.

Domaća kokoš potiče iz tropske džungle jugoistočne Azije. Ptica je prvi put uočena pre oko 8.000 godina i brzo se proširila širom sveta, jer je korišćena za meso i jaja.

Tokom 50-ih godina prošlog veka pokrenut je program „Pilići budućnosti“ i tako su nastale mnogo krupnije ptice. Naravno, zahvaljujući ljudima. Od tada, kokoške se stalno menjaju.

Istraživanje je objavljeno u medicinskom žurnalu Royal Society Open Science.