Pokret Samoopredeljenje: Šta je tajna kosovskog političkog fenomena

Od ideje rođene u zatvoru, preko protesta, hapšenja, prevrtanja kamiona, suzavca u Skupštini, pa sve do najkraće vlade - sve to stane u 15 godina istorije pokreta Samoopredeljenje.

Ovaj poseban igrač na kosovskoj političkoj sceni obeležio je poslednjih deceniju drugačijim pristupom od većine partija koje sada moraju da se ujedine u vršenju vlasti da na premijerskom mestu ne bi bio Aljbin Kurti.

„Oduvek smo želeli da napravimo pokret koji je širi od političke partije - ako želimo održive promene, one moraju da budu podržane iz svih slojeva društva.

„Jedan levičar i jedan konzervativni desničar mogu da nađu zajednički cilj u Samoopredeljenju - a posle iz pokreta mogu da nastanu partije različitih ideologija", priseća se za BBC na srpskom vremena nastanka pokreta jedan od njegovih osnivača Ljiburn Aljiju.

• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države - a ne Albanaca i Srba"
• Ko je Aljbin Kurti
• Pobednici i gubitnici zamenili uloge na Kosovu

Posle turbulentnih godina razvoja, Samoopredeljenje je postalo jedna od vodećih političkih opcija.

„Samoopredeljenje podržavaju pretežno mlađe generacije koje nemaju nužno nacionalistička osećanja, već žele smenu korumpiranih političkih elita", smatra novinarka iz Prištine Serbeze Hadžiaj.

U junu 2005. godine, dotadašnja uglavnom studentska mreža transformisala se u pokret koji se pet godina kasnije definitivno uključio u političku borbu izlaskom na izbore.

Na parlamentarnim izborima 2019. godine, partija Aljbina Kurtija osvojila je najviše glasova pa je, posle višemesečnih pregovora, Kurti postao premijer.

Ipak, posle samo 50 dana, Demokratski savez Kosova (DSK) Ise Mustafe napustio je vladu, da bi nekoliko meseci kasnije DSK preuzeo premijersko mesto i u potpunosti smenio Samoopredeljenje sa vlasti.

Kako je nastao pokret

Posle NATO bombardovanja 1999. godine, na Kosovu je stvorena nova realnost - bez kontrole jugoslovenskih i srpskih snaga, uz prisustvo međunarodne vojske i administracije Ujedinjenih nacija.

„Ideja da je na Kosovu potreban jedan snažan pokret rodila se dok smo bili politički zatvorenici u Nišu.

„Razgovarali smo o tome kako Kosovo treba da se ponaša posle rata", kaže Ljiburn Aljiju.

On podseća da je najveća kosovska partija DSK stvorena posle pada socijalizma, dok su na početku 21. veka partije Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja izronile iz ratnog perioda.

„Stvaranju našeg pokreta nije prethodio takav zemljotres - mi smo pokret stvarali ni od čega.

„Bilo je nas nekoliko zatvorenika, imali smo iskustva iz prethodnih pokreta, a Aljbin Kurti je vodio studentske proteste devedesetih."

Ime su odabrali u skladu sa načelima, dodaje Aljiju.

„Zastupali smo pozitivni deo nacionalizma - njegovu oslobodilačku funkciju, pa nam je bilo kakvo rešenje unutar Srbije ili Jugoslavije bilo neprihvatljivo.

„Sve je to trebalo rešiti referendumom - otud i ime Samoopredeljenje."

Referendum je označen i kao način za dobijanje odgovora na pitanje da li građani Kosova žele ujedinjenje sa Albanijom, a samoopredeljenje je princip koji Aljiju navodi kao ključan i u odnosu prema vlasti misije UN (UNMIK).

„Nismo bili protiv Ujedinjenih nacija nego protiv sistema u kome stranci dolaze da nama upravljaju, a oni su imuni od tih zakona - to je kolonizatorski odnos.

„Oni nas nisu smatrali građanima nego stanovnicima", kaže Aljiju.

• U 100 i 500 reči: Šta znači Kurtijeva najava ukidanja taksi
• Gde su bili današnji lideri kad je Kosovo proglasilo nezavisnost
• Kosovo: Pala vlada Aljbina Kurtija

Protesti ili nasilje

Za Samoopredeljenje se čulo i van Kosova kada su na protestima 10. februara 2007. godine izbili masovni neredi.

U okršajima sa pripadnicima rumunskog kontingenta UNMIK policije poginulo dvoje, a povređeno 80 demonstranata, dok je Kurti uhapšen.

„Samoopredeljenje ima istoriju stvaranja problema na uličnim protestima i profil snažne opozicije.

„Gotovo celokupno njihovo rukovodstvo stvoreno je kroz proteste", kaže novinarka Serbeze Hadžiaj.

Ljiburn Aljiju i danas tvrdi da su sve akcije pokreta bile mirne, uključujući i bacanje boje na zgrade ili „mirni marš" na policijske barikade 2007. godine - jer niko na taj način nije bio povređen.

„Za naše tadašnje protivnike, biti miran znači ostati kod kuće i ništa ne reći.

„Za nas, biti miran znači i izraziti protest na miran način, da niko ne bude povređen niti napadnut."

Usvajanje plana Martija Ahtisarija u Skupštini Kosova bio je signal da Samoopredeljenje promeni strategiju.

Umesto dotadašnje borbe na ulicama i građanskim akcijama, odlučili su se da 2010. godine prvi put izađu i na izbore.

„Registracijom kao stranka, mi nismo prestali da budemo pokret.

„Time smo samo dobili nova sredstva da bismo postigli naše ciljeve."

• Ko je ko na političkoj sceni Kosova
• Kako da ne zaboravimo albanske žrtve sukoba na Kosovu pokopane u Batajnici
• Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova

Na svakim sledećim izborima, pokret je osvajao više glasova - od 88 hiljada, preko 99 hiljada, pa sve do 200 hiljada 2017. godine, odnosno 221 hiljadu 2019. godine.

Rast u glasovima paralelno se odvijao sa brojnim protestima - od protivljenja Briselskom sporazumu 2013. godine kada je tokom protesta povređena američka ambasadorka Trejsi En Džejkobson, preko prevrtanja kamiona sa srpskom robom 2016. godine, pa sve do suzavca u sali Skupštine Kosova prilikom pokušaja usvajanja sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom.

Aljiju tvrdi da nasilje nikad nije bila strategija Samoopredeljenja, već da je sila primenjivana nad članovima pokreta.

Za ispaljivanje patrona suzavca u skupštinskim klupama, Aljiju sa osmehom objašnjava razloge.

„Ovde narod zna šta je suzavac jer ga je često udisao na protestima.

„Nije fer da samo poslanici ne znaju šta je suzavac, ili da su ga zaboravili iz Miloševićevog vremena."

Samoopredeljenje i Srbi

Politička predstavnica kosovskih Srba Rada Trajković kaže da je odnos srpske zajednice i Samoopredeljenja pun kontroverzi.

„Samoopredeljenje je veliki izazov i nepoznanica, pre svega zbog negativne projekcije koja postoji prema njima.

„Još se dobro ne razumemo, nismo se praktično ni u potpunosti upoznali."

Ona dodaje da je prvi utisak umnogome opredelio sporo uspostavljanje poverenja između dve strane.

„Pokret je u početku izbegavao i da komunicira sa Srbima, izvodio je akcije koje su izazivale strah i štetu kod Srba.

„Sećam se kad su njihovi mladi članovi na Vidovdan pravili sačekuše za sva prevozna sredstva Srba koji su želeli na Gazimestan - to je sve stvaralo osećaj da nisu dobronamerni za Srbe."

S druge strane, Ljiburn Aljiju sa ponosom ističe da potiče iz Preševa, iz porodice koja se sa Srbima i Austrijancima borila protiv Turaka u 18. veku.

„Srbi i Albanci su živeli zajedno sve dok Srbija kao država nije okupirala Kosovo - tad je počeo konflikt sa Srbijom.

„Naš konflikt je oduvek bio sa državom Srbijom, ne sa srpskim narodom."

Aljiju tvrdi i da je Ahtisarijev plan stvorio uslove da se ljudi trajno podele po etničkim i verskim linijama, što otvara prostor za trajni konflikt.

„Umesto integracije ljudi, integrišu se političari, a ljudi na terenu se odvajaju - vidite Vučića i Dačića sa Tačijem, dok se ljudi razdvajaju."

Rada Trajković kaže da su odnosi na terenu vremenom relaksirani.

„Oni su bili potpuno drugačiji od ostalih partija - kada odu na godišnji odmor, oni su prepuštali opštinu svojim zamenicima Srbima sa punim ingerencijama.

„Bili su spremni da Srbi promovišu svoje vrednosti, da ostvaruju prava."

Iako su tabloidi bliski vlastima u Beogradu upozoravali na ekstremizam Aljbina Kurtija, uz dogovor sa Srbijom, Srpska lista ušla je posle izbora 2019. godine u Kurtijevu vladu.

Ipak, srpski poslanici bili su i među onima koji su srušili tu vlast.

„Veoma sam se iznenadila kada je Srpska lista učestvovala u rušenju Kurtijeve vlade jer je on delovao spreman da izručuje ljude Tribunalu za zločine počinjene na Kosovu.

Kurtiju bi bilo prirodno da su Srbi postali pravi partneri i podrška za opstanak na vlasti i to bi donelo promene koje bi nam puno značile, ali je Srpska lista postala siguran Tačijev glas jer su Vučić i Tači zapravo jedno", zaključuje Rada Trajković.

• Život na Kosovu sa dva policijska časa u doba korona virusa
• Kako je korona virus zbližio Beograd i Prištinu
• Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo

Kakva je budućnost pokreta

Odlazak Samoopredeljenja sa vlasti posle samo 50 dana protekao je bez incidenata, mada se Aljbin Kurti nije pojavio da lično preda funkciju nasledniku Avdulahu Hotiju.

„Mi ne bacamo suzavac za formiranje vlade, iako su oni to očekivali, mada ne znam da li će biti potrebe za suzavcem ako budu pokušavali da postignu loš sporazum sa Srbijom.

„Ipak, mislim da neće biti potrebe jer sada nas podržava više ljudi nego pre nekoliko godina - kad imaš više snage i podrške, manja je potreba za suzavcem", kaže Kurtijev stranački saradnik Ljiburn Aljiju.

On dodaje da je kratkotrajna vlast Samoopredeljenja bila dovoljna da konkurenti vide šta će se desiti kada stranka ponovo dođe na pobedničko mesto.

„Naši protivnici su mislili da ćemo se ponašati kao oni - naše vlade do sada su jačale, pa smo dobili bogate političare i siromašan narod.

„Sada imamo dve partije - mi smo sa jedne, a svi drugi sa druge strane, plaše se da ćemo im analizirati imovinu i otkriti kako su se obogatili."

Novinarka Serbeze Hadžiaj kaže da bi ovakva strategija Kurtijeve stranke mogla da donese rezultat.

„U ispitivanjima javnog mnjenja navodi se da više nego ikad raste podrška Samoopredeljenju, posebno nakon što je DSK srušio vladu uz podršku predsednika Tačija.

„Postoji očekivanje da bi, ako bi izbori bili održani, Samoopredeljenje osvojilo više glasova nego sve druge partije zajedno."

Zbog toga, i jedan od osnivača pokreta zaključuje da cilj Samoopredeljenja nije bio opstanak na vlasti.

„Da uđemo u njihove igre, mi više ne bismo bili mi i to bi bilo dobro za njih.

„Bolje je da padneš jednom i ne promeniš se, nego da se često menjaš - za nas nije bio problem da gubimo, kroz padove smo jačali", zaključuje Ljiburn Aljiju.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]