Pokret „Žuti prsluci": Policija suzavcem na demonstrante u Parizu

Policija u Parizu ispalila je suzavac na demonstrante koji četvrti vikend u nizu protestuju širom zemlje.

Oko 8.000 demonstranata okupilo se u centru grada, dok je oko 500 ljudi uhapšeno. Najmanje 30 ljudi je povređeno, među kojima je i tri policajca.

Iz policije navode da je u glavnom gradu Francuske raspoređeno 8.000 policajaca i 12 oklopnih vozila.

Oko 90.000 pripadnika bezbednosnih snaga raspoređeno je širom zemlje.

„Žuti prsluci" protive se povećanju taksi na gorivo, ali francuski zvaničnici navode da su pokret oteli „ekstremno nasilni" demonstranti.

„Stvorili su čudovište koje se otrglo iz kontrole", izjavio je u petak francuski ministar Kristof Kastaner.

Prošle subote više stotina ljudi je uhapšeno, a nekoliko desetina povređeno u sukobima sa policijom u centru Pariza.

Šta se dešava?

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova navode da 31.000 ljudi učestvuje u demonstracijama širom zemlje, od čega 8.000 u Parizu - i 5.000 samo na Jelisejskim poljima.

Kako navode, to je značajno manje nego prošle subote, kada je 136.000 ljudi bilo na ulicama širom zemlje.

Bilo je nekoliko sukoba sa policijom, koja je na demonstrante ispalila suzavac.

Veruje se da je reč o gasu fozgenu, mnogo jačem od onih koji su ranije bili korišćeni.

Kontejneri su zapaljeni na Jelisejskim poljima, a vodeni top je poslat u ulice istočno od centra grada.

Na fotografijama se vidi i da su desničarske grupe napravile barikade - policija je na ta mesta poslala oklopna vozila.

Francuski mediji prenose da je ovo prvi put da su takva vozila izašla na ulice Pariza.

Protesta ima i u Lionu, Marseju i Grenoblu, a čak su se proširili i na Belgiju.

Oko 70 ljudi uhapšeno je u centru Brisela, ali tamo nije bilo nasilja.

Novinarka lista Le mond Alin Lekler tvitovala da je demonstranata manje nego ranije, a da policija pretresa torbe i oduzima predmete poput šlemova i zaštitnih naočara.

Kako navodi, demonstranti su uglavnom muškarci od 20 do 40 godina.

Novinar BBC-ja Hju Skofild se takođe nalazi na Jelisejskim poljima - demonstranti su mu rekli da policija oduzima i maske koje štite od suzavca.

Policija je zaustavila više od 480 ljudi u Parizu, a najmanje 270 je u pritvoru.

Policija promenila taktiku

Hju Skofild, BBC Pariz

Na kraju Jelisejskih polja, u blizini Trijumfalne kapije, povremeno dolazi do sukoba kada policija napusti položaje koje drži i pokuša da demonstrante natera na povlačenje.

Demonstranti povremeno gađaju policiju, ali neredi su trenutno pod kontrolom - nije kao prošle subote.

Policija koristi drugačiju taktiku - mnogo su pokretljiviji i koriste male timove kako bi uhvatili one koji prave najviše nereda.

Zvaničnici navode da je oko 500 ljudi uhapšeno, ali su to uglavnom ljudi koji su putovali ka mestu sukoba, ne oni koji protestuju.

Francuski premijer Eduard Filip izjavio je da je više uhapšenih nego tokom čitavog proteklog vikenda.

U predgrađu Pariza demonstranti su blokirali neke važne saobraćajnica, a dopisnici navode da bi tamo moglo da bude dosta problematično, jer je policiji teže da ih kontrolišu.

Žestokih sukoba sa policijom bilo je i prošle subote, kada je oštećena Trijumfalna kapija.

Reč je najvećim sukobima sa policijom od 2005. godine, kada su neredi izbili su siromašnim predgrađima.

Ko su demonstranti i šta se sve desilo do sada?

Takozvani „žuti prsluci", demonstranti koji nose žute fluroscentne prsluke koje vozači moraju da imaju u automobilima, prvo su se bunili zbog povećanja taksi na dizel gorivo.

Makron je rekao da je njegov motiv za povećanje bila zaštita životne okoline.

Vlada je kasnije obustavila taj plan i istakla da u 2019. neće biti povećanja cena goriva i gasa, ali „žuti prsluci" se nisu umirili.

Prošle nedelje, pokret je - uprkos tome što nema lidera - poslao vladi više od 40 zahteva.

Protesti su organizovani preko društvenih mreža i obuhvataju sve strane političkog spektra - od anarhista sa krajnje levice, do nacionalista sa krajnje desnice, do onih umerenih koji su između.

Dopisnica BBC-ja iz Pariza Lusi Vilijamson kaže da je tokom proteklih nedelja pokret od protesta zbog cene goriva, prerastao u skup više različitih grupa koje imaju različite zahteve.

Demonstranti traže veće plate, niže poreze, bolje penzije, lakši upis na fakultet, pa čak i ostavku predsednika.

Istraživanje javnog mnjenja objavljeno u petak pokazuje pad podrške protestima, ali je i dalje na visokih 66 odsto.

Za to vreme popularnost predsednika Emanuela Makrona opada, dok iz njegove kancelarije navode da će se on sledeće nedelje obratiti naciji.

Neki od kritičara ga nazivaju „predsednikom bogatih".