Pola veka Alana Forda: Da li se fordovski humor zadržao u Srbiji

Nije lak zadatak izdržati test vremena od pola veka, naročito kada je reč o stripu, mediju čija se publika menja generacijski i žanrovski.

Ali italijanski strip Alan Ford, autora Magnusa i Maksa Bunkera, ovog maja slavi veliki jubilej - 50 godina od prvog objavljivanja.

Na kioscima širom Jugoslavije, ovaj humoristički strip pojavio se tri godine posle italijanskog izdanja, 1972. godine.

I vrlo brzo je stekao status kultnog, koji je - sudeći po odomaćenim pridevima „alanfordovski" ili skraćeno „fordovski" - zadržao i danas.

Tajni recept

Bipolarni svet koji je Alan Ford tako sjajno oslikavao i pozicija Jugoslavije kao zemlje nesvrstanih u specifičnom istorijskom trenutku, svakako su doprineli njegovoj popularnosti.

Međutim postoji još jedna stvar, biser Alana Forda zbog kojeg su čitaoci tako halapljivo gutali ovaj strip - humor.

Često crn, satiričan i prepun onomatopeja - PUF, KNIF, PANT - humor ovog stripa je kod čitalaca izazivao napade smeha.

• „Alan Ford: „Balkan je svetu dao dokumentarni nadrealizam"
• Intervju petkom: Zagoru je neophodna promena

I dok se oni stariji sa nostalgijom sećaju najboljih fora, krilatica prevodioca Nenada Briksija, pitanje je kako Alana Forda doživljavaju mlađi čitaoci.

Šta o ovom stripu misle čitaoci koji imaju godina koliko i njihove starije „kolege", ljubitelji devete umetnosti, kada su se prvi put „navukli na Fordaća".

„Više leži starijim generacijama"

Danilo Otašević, dvadesetjednogodišnji student filozofije, kaže da od stripova čita „manje-više sve".

Na tom čitalačkom putu nije mogao da zaobiđe Alana Forda. Kao mlađi je pročitao pedesetak brojeva, da bi u skorije vreme pročitao prvih 100.

„Alan Ford je jedan od najlegendarnijih stripova u državama bivše Jugoslavije, ali mislim da više leži interesovanjima starijih generacija", kaže Danilo za BBC.

Iako smatra da ovakav humor nedostaje današnjim stripovima, nije siguran da bi ga danas baš svako shvatio.

„Neke fore se mogu primenjivati i na sadašnji život, ali se humor uglavnom svodi na prethodnih četresetak godina."

Kako je ponuda stripova danas mnogo veća nego u vreme bivše Jugoslavije, Danilo kaže da se retko vraća Alanu Fordu.

„Smatram da ga je malo pregazilo vreme, ali u nedostatku humorističkog stripa, kupim ponekad novi broj kolor izdanja."

„Dovoljni su Superhik i grupa TNT"

Miloš Stojić ima 12 godina i rođen je u deceniji kada slava Alana Forda polako bledi.

Ipak, zahvaljujući ljubavi prema stripu koju mu je preneo otac, Miloš je uspeo da se dokopa jednog primerka - prvog broja Grupe TNT.

I istog trenutka se „navukao".

„Počeo sam da čitam i odmah mi se dopao", kaže za BBC Miloš, verovatno najmlađi fan Alana Forda na svetu.

• Sunđer Bob: Podjednako pametan i zabavan za decu i odrasle
• Najpoznatiji crtani reporter slavi devedeseti rođendan

Miloš je zasad pročitao tek desetak brojeva, ali strip opisuje kao zanimljiv i veoma zabavan.

„Humor mi se sviđa, kao i smešne situacije u koje likovi upadaju iz epizode u epizodu. A i likovi su baš komični."

Miloš dve godine čita stripove i već sada ima ima sopstvenu kolekciju od oko stotinak naslova.

„Mahom čitam italijanske stripove, Boneli, a evo sada i Alana Forda."

Imajući tu sreću da čita originalan hrvatski prevod, Miloš ponekad naiđe na reči i izraze koje ne razume, ali mu otac brzo razreši svaku nedoumicu.

Kako ga je upravo humor kupio, kaže da će rado nastaviti sa čitanjem. A i već se vezao za likove.

„Interesantni su mi likovi, svi članovi grupe TNT. A od negativaca, naročito Superhik", kaže Miloš.

„Bolje izdati knjigu nego prijatelja" i slične mudrosti

Zahvaljujući prevodima Nenada Briksija, Alan Ford je riznica besmislenih pouka.

Bilo da dolaze sa Grunfovih majica ili iz uspavljjućih priča Broja jedan, replike iz Alana Forda kao da nemaju rok trajanja.

Evo nekih, a sami procenite njihovu praktičnu vrednost.

Alane, bjež'mo! Njih je dvojica, a mi smo sami.

Bolje hrabro ustuknuti, nego kukavički pobjediti.

Mene će najviše pogoditi moja vlastita smrt.

Za domovinu ću dati sve, pa čak i nokat.

Jedan za sve, sve za jednoga!

Mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo - Stranka istine

Mi imamo iskustvo, a vi novac. Na kraju vama ostane iskustvo, a nama novac.

Bolje ispasti budala, nego iz voza.

Blagosloven bio hrvatski prevod

Filip Stojković, četrdesetšestogodišnji pravnik iz Beograda, otkrio je Alana Forda kopajući po očevim starim novinama.

Prva epizoda koja mu je prošla kroz prste nosi naziv Sjećam se, a Filip se seća da ga je prevod Nenada Briksija kupio.

„Alan Ford koji ne priča na hrvatskom nije Alan Ford", kaže Stojković za BBC.

Ono što je Alana Forda izdvajalo od drugih stripovskih, pa i književnih prevoda, jeste to što Briksi nije italijanske reči prosto pretočio u hrvatske.

„Strip se ne prevodi, već uvek mora biti prevod i obrada", isticao je Briksi.

Stojković dodaje da je upravo hrvatski prevod koketirao i doprinosio crnom humoru i geg crtežu po kome je strip bio prepoznatljiv.

„Nama u Srbiji je takav hrvatski bio smešniji nego samim Hrvatima", kaže Stojković.

Briksi je prevodio strip sve do smrti, 1984. godine, kada je prevod preuzeo njegov sin Davor, koji mu je poslednjih godina asistirao.

Davor je nastavio da prevodi strip vodeći se očevim načelima, ali je 1994. godine odustao od bitke sa urednicima i zahtevima da se strip prevodi „po originalu".

„Neko ko se nakon devedesetih susreo sa Alanom Fordom i drugačijim prevodima, verovatno se prilagodio tome. Ja nikada nisam uspeo", kaže Filip Stojković.

Jugoslavija u oblačiću stripa

Alan Ford se u Srbiji još uvek citira, omažira - a u nekim aspektima društva čak i reflektuje.

Satirično-humoristički strip je, osim rodne Italije, uspeh doživeo još jedino na ovim prostorima.

„Nijedan narod nije bio toliko potopljen u Alanu Fordu kao mi", izjavio je u intervjuu za BBC Lazar Džamić, autor knjige Cvjećarnica u kući cveća.

Džamić se u knjizi bavi uticajem koji je grupa TNT imala na jugoslovensko društvo i tragom koji je ovaj strip ostavio.

„Postojala je jedna interesantna dihotomija između autentičnog verovanja da živimo u jednoj od najboljih država u svetu i istovremeno shvatanje da tu mnogo toga ne valja i ne funkcioniše", rekao je Džamić.

„To jeste jedna vrsta alanfordovske poetike, što je stripu davalo dodatnu oštricu."

Filip Stojković smatra da su Jugosloveni „živeli Alana Forda" i da je taj strip veoma dobro „reflektovao našu stvarnost".

„Ko poznaje Alana Forda, može da poveže neke konkretne strip table sa realnim događajima", kaže Stojković.

„Je l' izašao novi broj?"

Verni fanovi i danas kupuju stripove o Alanu Fordu, bilo da se radi o reprintima starih avantura ili novim, ne toliko popularnim epizodama.

„Čitaoci uglavnom traže stare epizode, dakle prvih 75 brojeva koje je crtao Magnus", kaže za BBC Marko Milenković, jedan od vlasnika knjižare Alan Ford.

U prodaji se sada mogu naći različita izdanja, od kolekcionarskih, do onih u koloru i različitih formata, objašnjava Milenković.

Dodaje da ne postoji broj koji čitaoci posebno vole ili traže, kako je svaka epizoda „priča za sebe".

„Možda je 50. broj - Kako je nastala grupa TNT - zanimljiv, jer se tu objašnjava kako su se okupili, pa je rasprodat, ali kupci uglavnom mogu da nađu ono što ih zanima."

Sećanje bledi

Iako svako malo ispliva neki citat, Lazar Džamić smatra da uticaj Magnusovog i Maks Bunkerovog stripa polako bledi.

„Definitivno se već vidi da Alan Ford ne živi istim životom na našim prostorima kojim je živeo u vreme bivše Jugoslavije."

„Njegov naboj je drugačiji zato što živimo u drugačijem vremenu", istakao je Džamić.

Filip Stojković takođe smatra da će, u godinama koje dolaze, uticaj Alan Forda biti sve manji.

„Ranije je bilo manje mogućnosti da jedan neobičan strip komunicira sa mlađom publikom", kaže Stojković.

„To se sada promenilo. Opcije su mnogo šire, pa uticaj Alana Forda već bledi."

Pedeset godina je prošlo kao tren

Betmen je ove godine proslavio osamdeseti rođendan, pa Fordovih pedeset možda ne deluje puno.

Ali pola veka nije malo, naročito u Srbiji, gde je prosek starosti stanovništva 43 godine.

Iako strip nosi ime po jednom liku, rođendan ne čestitamo samo Alanu, već i svim ostalim članovima grupe TNT: Broju jedan, Bobu Roku, Ser Oliveru, Jeremiji, Grunfu.

Ali i antiherojima, poput Superhika, Arsena Lupige, Trombu i Gumifleksu, bez kojih ova grupa trapavih i etički upitnih tajnih agenata verovatno ne bi postojala.

Srećan rođendan, ekipo - ostajte nam dobro i izdržite što duže.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]