Porodica: Dolazak bebe može da poljulja brak, a život nakon rođenja dece može da bude izazov

Holi je znala da će se njen život promeniti kada postane roditelj.

A kada je njen prvi ultrazvuk pokazao da nosi dve bebe, znala je da će se to još više promeniti.

Ono na šta nije bila spremna je koliko će to uticati na odnos sa partnerom sa kojim je pet godina.

Ubrzo posle porođaja počele su da se vode „eksplozivne" rasprave. Razgovarali su o raskidu.

Jedan od glavnih pokretača, kaže Holi iz Kanade, bila je podela rada.

Njen partner je radio većinu kućnih poslova: čišćenje, pranje veša, kuvanje.

Ali trebalo joj je više pomoći oko samog roditeljstva.

„Imala sam hitan carski rez. Moje telo se raspadalo. Hranila sam dve bebe po ceo dan i noć, nisam spavala. A kada bi jedna od beba plakala, on bi rekao: 'Oh, oni samo žele tebe'", umesto da pomogne, kaže ona.

„Bila sam mnogo besna na njega."

• Kakav je osećaj razvesti se u dvadesetim godinama i zašto nije sve tako loše
• Roditelji koji prekidaju veze sa decom
• Detinjstvo bez roditelja: „Prerano odrasteš, ali nekako prebrodiš taj gubitak"

Više roditelja deli Holino iskustvo nego što to često mislimo.

Istraživanja su pokazala da se velika većina veza menja nakon rođenja bebe.

Studija Univerziteta u Bernu iz 2021. godine pokazala je da, u proseku, zadovoljstvo vezom varira tokom vremena - i opada tokom prvih 10 godina zajedničkog života - bez obzira da li su parovi roditelji ili ne.

Ali kroz to putovanje, zadovoljstvo je manje za roditelje nego za one koji to nisu.

U međuvremenu, što više par ima dece, manja je verovatnoća da će biti zadovoljni vezom.

Najmanje su srećne majke novorođenčadi: 38 odsto udatih majki ima visoko zadovoljstvo, u poređenju sa 62 odsto udatih žena bez dece.

Ne bi trebalo da bude iznenađujuće što roditeljstvo predstavlja izazov za partnerstvo.

Za ogromnu većinu parova, ono što psiholozi nazivaju „zaštitničkim" faktorima odnosa - kao što su komunikacija, intimnost i vreme provedeno zajedno - doživljavaju udarac kada se beba rodi.

Dodajte stresove, poput nedostatka sna i finansijsku anksioznost, i često se može činiti nemogućim da par izbegne još sukoba ili napetosti po rođenju deteta.

Ipak, ovaj bračni raskol i dalje predstavlja šok za mnoge nove roditelje, velikim delom zato što se o tome retko govori.

Prema rečima stručnjaka i parova, prenatalni kursevi se retko bave tom temom.

Društvene mreže su idealizovani momenti nasmejanih roditelja sa bebama.

Čak i prijatelji i porodica mogu biti na oprezu da se otvore, ponekad se plašeći da će se njihovi voljeni okrenuti protiv partnera.

Rezultat toga, kažu stručnjaci, su roditelji koji se osećaju izolovano i koji se stide zbog poteškoća i manje je verovatno da će tražiti pomoć, što može da pogorša probleme u vezi.

„Pukotine u vezi"

Postati roditelj nije jedini uzrok novih sukoba, kaže Stejsi Šerel, porodična terapeutkinja iz Kalifornije.

Ali pre bebe, parovi generalno imaju više vremena da se usredsrede na probleme kao što je loša komunikacija.

To je teže kada se uključi i dete.

„Sada moramo da usporimo i da se ujedinimo, a svi ti problemi su tu i čekaju nas", kaže Šerel, koja kaže da često radi sa parovima koji se muče nakon što dobiju decu.

„Vaš seksualni život nije dobar? Verovatno neće biti bolji sa detetom."

U međuvremenu, kaže ona, ponašanje koje je pre dece bilo „malo dosadno" moglo bi se pretvoriti u pravi problem.

Ako jedan partner voli da igra video igrice, na primer, to možda i ne predstavlja problem pre dece.

Drugi partner može da iskoristi to vreme da se opusti.

Ali posle dece, ako jedna osoba igra video igrice može značiti da se druga oseća zaglavljeno u solo roditeljstvu.

Konflikti ne nastaju samo u vezama koje su već problematične - oni mogu da pogode i parove koji sebe smatraju čvrstima.

„Recimo da imate najbolji odnos na celom svetu", kaže Šerel.

„I dalje treba da postoji razumevanje i razgovor oko ovih stvari koje se pogoršavaju u roditeljstvu."

Roditelj koji bi voleo da su ona i njen muž ranije razgovarali o ovim pitanjima je Džensi Dan, novinarka iz Njujorka i autorka knjige Kako ne mrzeti svog muža nakon što dobijete decu.

Kada je zatrudnela, ona i njen muž bili su u braku 10 godina.

„Pretpostavili smo da smo rešili sve - ili barem većinu - nesporazuma u našoj vezi i da imamo lepu, čvrstu osnovu na kojoj ćemo izgraditi porodicu", kaže ona.

Mislili su da će njihove nove uloge sa lakoćom naći svoje mesto.

Njen muž je već preuzeo polovinu kućnih poslova, pa je pretpostavila da će i roditeljski posao biti podjednako podeljen.

Umesto da razgovaraju o potencijalnim problemima koji bi se mogli pojaviti, oni su provodili vreme razgovarajući o tome u koju boju bi ofarbali dečiju sobu, kako bi nazvali bebu i registraciji.

Dan kaže da se nakon porođaja desio, „cunami nerealnih očekivanja, umora i ogorčenosti jedno prema drugom".

Brzo se našla u ulozi „podrazumevanog" roditelja, zbog čega je bila jako ljuta.

U isto vreme, što joj je muž više popuštao u roditeljstvu, ona je postajala veštija u tome - i više je mikroupravljala njime kada je pokušavao da preuzme tu ulogu - uobičajeno ponašanje koje se naziva materinsko čuvanje kapije.

„Ja sam bila 50 odsto problema", kaže Dan, dodajući da je razvila temperament koji mi „i dalje izaziva sramotu".

Vikala bi na muža, a on bi se povlačio bi u svoj telefon, „traumatizovan", što ju je još više ljutilo.

Frustrirana i otkrivši da pokušaji komunikacije samo dovode do svađe, razmišljala je o razdvajanju.

• Deca koja žive u senci roditelja
• Kakvi su rizici po bebu kad je otac stariji
• Bez pardona: Kažite odmah šta očekujete od izlaska i veze - novi trend među mladima
• Lekcije iz slomljenog srca: „Učim žene kako da prebole bivše"

Endi iz Londona kaže da su on i njegova supruga takođe razvili „osećaj ljutnje" jedno prema drugom nakon rođenja njihovo dvoje dece, uprkos tome što su imali „veoma čvrstu osnovu" za brak.

Njihov prvi sin je „veoma osetljiv" i prva dva meseca uopšte ne bi spavao ako ga nisu držali.

Sa njihovim drugim detetom, vreme i trud potrebni za roditeljstvo i održavanje domaćinstva samo su se povećali.

Usred ovog nedostatka razumevanja, Endi kaže da je takođe osećao veliki pritisak da bude staratelj.

„Bilo je mnogo odgovornosti, a zahtevi su bili tako veliki, da sam potpuno bio zapanjen. Otkrio sam da me je to zaista iscrpelo sve do momenta u kojem sam većinu dana samo plakao zbog stresa i pritiska".

To je, kaže, dovelo do sukoba sa suprugom.

Ne mislim na svađe, kaže on, već je intenzivna ogorčenost učinila atmosferu napetom.

„Za nas se nikad dobro ne završi"

Bezbrojni stresovi, kao što je način na koji se često jačaju tradicionalne rodne uloge, nisu jedini izazovi za parove koji imaju dete.

Rođenje bebe često dovodi i do promene identiteta za svakog roditelja pojedinačno, kao i zajedno, što može predstavljati značajne izazove.

„Nemate ideju kako će se vaš identitet promeniti dok ne dobijete dete", kaže Šerel.

„Dakle, odjednom mi je stalo do stvari koje me ranije nisu zanimale. A partner mi je postavio pitanje: 'Ko si ti? Zašto te odjednom zanima što ja igram video igrice?' Postajete nova osoba - i vaš partner mora da prihvati novog partnera."

Fenomen je, naročito, dobro proučavan među majkama i naziva se matrescencija.

A te promene, koje mogu da variraju od hormonalnih promena i koje utiču na ponašanje do slike o telu, često počinju u trudnoći.

Za roditelje koji ne rađaju, videti da se njihov partner menja čak i pre nego što beba dođe može biti zbunjujuće i dezorijentisano.

Pitanja mentalnog zdravlja, koja su takođe uobičajena u prenatalnom i postnatalnom periodu, mogu predstavljati dodatne izazove.

Postnatalna depresija, na primer, pogađa jednu od četiri majke i jednog od deset očeva.

Pogledajte video:

Kada je Met, u Mičigenu, postao otac, postporođajni period je bio teži nego što je ikada zamišljao.

Njegova žena je imala traumatičan porođaj.

Tada je njegov sin imao alergije i probleme sa hranjenjem.

A ni on ni njegova žena nisu imali veliku podršku u blizini.

„Nedostatak porodice kada proživljavate veoma teških prvih šest meseci bio je zaista, zaista težak.

„A moja žena je imala neku tešku anksioznost verovatno pogoršanu zdravstvenim problemima koje je imao naš sin", kaže on.

Vršio je pritisak na sebe da obezbedi što više smirenosti i stabilnosti.

Ali i on je bio pod stresom.

„Bio bih smiren kada je u pitanju naš sin", kaže on, ali kada je dete bilo u krevetu, njegova anksioznost je isplivavala na površinu, što je ponekad dovodilo do toga da bude „nestrpljiv" sa ženom.

Pomislila bi da je grub i počela bi da se brani.

On bi tvrdio da nije, i „celo veče bi se tako nastavilo", kaže.

Nikada se nisu toliko svađali u šestogodišnjoj vezi.

Nekoliko godina nakon rođenja deteta, pronašli su bolje načine da komuniciraju i ojačali svoju vezu.

Ipak, kaže da promene koje je primetio kod supruge i dalje utiču na nivo njihove fizičke intimnosti.

Nije samo seks ono što je sada retkost - to su i druge vrste naklonosti, poput maženja ili grljenja.

„Možda je to stvar samopoštovanja, gde se identitet vezuje za to što ste majka... Ona će reći: 'Sada se jednostavno osećam kao njegova mama, za razliku od pojedinca sa više samopouzdanja'", kaže on.

„A onda, za mene, to izgleda kao neka vrsta odbijanja."

U Virdžiniji, u SAD-u, Erin je sebe uvek smatrala zauzetom, nezavisnom osobom sa više hobija i interesovanja.

Jedna od najvažnijih za nju bila je fitnes, čak je radila sa ličnim trenerom dok je bila trudna.

Ali po rođenju sina, to vreme i sloboda da se brine o sebi su nestali.

Pet nedelja posle porođaja, dijagnostikovana joj je postporođajna depresija.

„Jednostavno nisam volela ništa od toga. Nedostajalo mi je mnogo od svog starog života, i shvatila sam šta sam izgubila", kaže ona.

Ali ona kaže da to isto nije važilo za njenog partnera.

„Mom mužu gotovo da ne smeta čega se sve odrekao. On je postao jedan od onih roditelja koji ne mogu da zamisle da budu daleko od našeg sina."

Volela bi da povremeno putuju kao par, na primer, dok njen muž ne želi da ostavi dete kod rođaka.

Njihovi različiti pristupi roditeljstvu, i nedostatak zajedničkog vremena, doveli su do toga da se ona oseća manje povezano sa partnerom - i često više frustrirano njime.

Dodatna napetost je to što njihov sin, koji sada ima tri godine, više voli njenog muža - neravnoteža koja je izazvala dodatna osećanja gorčine.

To je dovelo do „verbalnih uboda" i frustrirajućih razgovora koji retko nešto rešavaju.

„Za nas se nikad dobro ne završi", kaže ona.

• „Činilo mi se da tonem" - žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
• Majke koje ubijaju vlastitu decu

Stigma zadovoljstva

Uprkos tome koliko je uobičajeno da se parovi osećaju manje zadovoljnim ili doživljavaju više izazova nakon što dobiju dete, mnogi roditelji ne govore o ovim pitanjima, a kamoli da traže pomoć.

Dan je oklevala kada je razgovarala sa prijateljima o bračnim problemima.

„Osećala sam se previše postiđeno. I osećala sam se kao da se svi drugi s tim nose bolje od mene", kaže ona.

Međutim, kada je počela da piše i istražuje svoju knjigu, shvatila je da to nije slučaj: nekih 95 odsto parova sa kojima je razgovarala reklo je da su se mučili nakon što su dobili bebu, ali su se osećali kao da su jedini, što je dodalo „sramotu povrh svega što mladi roditelji prolaze", kaže Dan.

U grupi za mame, majka bliznakinja Holi je odlučila da podeli probleme, ali je odmah zažalila.

„Rekla sam da sam bila toliko frustrirana zbog partnera, da sam osećala da moram da probijem rupu u zidu da bih izbacila ovaj nagomilani bes iz svog tela", kaže ona.

„I niko ništa nije rekao. Izbezumila sam se. Pomislila sam, 'O moj Bože, da li nešto nije u redu sa mnom?' To me još više bacilo u očaj."

Janina Bjuler, psihološkinja i istraživačica sa Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj, veruje da ova stigma čini izazove u vezi još težim za prevazilaženje.

„Ideja da veze treba da budu veoma zadovoljavajuće sve vreme, da treba da imamo seks sve vreme, da budemo srećni sve vreme - to jednostavno nije istina", kaže ona.

Neispoljavanje osećanja može učiniti da se roditelji osećaju izolovanije i da ih spreči da traže profesionalnu podršku ili komuniciraju sa partnerom.

A na društvenom nivou, tišina o tome koliko je to uobičajeno doprinosi uverenju da su ti sukobi retki, što samo dodaje stigmu, kaže Bjuler.

Međutim, postoji određena solidarnost, posebno na internetu.

Dok vrhunac srećnih porodica na društvenim mrežama može učiniti da se neki roditelji koji se bore sa problemom osećaju izolovano, drugi pronalaze podršku u digitalnim zajednicama u kojima drugi iskreno dele vlastita teška iskustva.

Tek kada je videla te vrste objava na mreži, kaže Holi, osećala se manje otuđenom.

„Shvatila sam... ovo je češće nego što mislim - samo što ljudi ne pričaju o tome."

Kada je shvatila da nije sama, prestala je da krivi sebe za bes, i umesto toga shvatila je zašto se tako oseća.

Istovremeno, bilo joj je ugodnije da započne razgovore sa partnerom.

Pogledajte video:

Hitna akcija

Neki parovi ne mogu da se oporave od ovih sukoba i raziđu se, čak i kada su uložili mnogo truda da spasu svoje veze.

Ipak, nisu svi parovi čiji su brakovi pogođeni nakon što su dobili decu spremni za trajni sukob ili razvod.

Veliki deo unapređenja partnerstva, kažu stručnjaci, može biti negovanje onih „zaštitničkih" faktora koji stvaraju pozitivne odnose među parovima.

Prema velikoj analizi zadovoljstva vezom tokom vremena, u kojoj je Bjuler koautorka, uključuje jasnu, otvorenu komunikaciju.

Osećaj razumevanja i potvrđivanja.

Provođenje zajedničkog vremena najmanje jednom nedeljno.

Imati realna očekivanja, posebno ne verujući da partner mora biti idealan u svakom pogledu.

Nakon što su se često svađali posle treće bebe, Holi i njen partner su izabrali terapiju za parove, za koju istraživanje pokazuje da može da umanji nevolje u vezi.

U početku se, kaže, njen muž opirao, videći traženje pomoći kao znak da je njihova veza propala.

Konačno, Holi je razgovarala sa njim.

„Imam ovo troje zahtevne dece kojima sam potrebna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji - ne moram dodatno da se svađam sa suprugom", rekla mu je ona.

„Rekla sam, ako ne želiš da idemo na savetovanje, ne znam da li možemo da ostanemo zajedno, jer ne mogu da nastavim da radim ovo."

Pomoglo je „mnogo". Holi je shvatila koliko je potrebno da se promeni pogled na njihovu vezu.

„Rekla sam našem terapeutu, iskreno, vidim ga kao drugu osobu koja traži nešto od mene", kaže Holi.

Terapeut ju je ohrabrio da ga vidi kao svog partnera.

„Ta promena načina razmišljanja za mene je bila ogromna stvar. Još imamo naše male svađe, ali osećam da su mnogo manje eksplozivne nego što su bile.

„I osećam da kada se naljutimo jedno na drugo, mi zapravo razgovaramo o tome sada."

Za Endija i njegovu partnerku, odnos se poboljšao kada su naučili da bolje komuniciraju, kaže on.

Konkretno, „kad god osetimo da je neko od nas krenuo putem koji im se ne dopada, razgovaramo o tome", kaže on.

Danas, iako se dinamika njihovog odnosa promenila - i još se razvija - na dobrom su mestu, u velikoj meri zahvaljujući tome što su naučili da slobodno i otvoreno razgovaraju o najizazovnijim stvarima.

Međutim, lakoća sa kojom parovi mogu da daju prioritet odnosima varira.

Neki imaju vremena i sredstava da pristupe terapiji ili pomoći za brigu o deci kako bi zajedno provodili više vremena, dok drugi možda nemaju mogućnost da to rade redovno.

Međutim, na koji god način parovi u sukobu mogu da neguju odnose, Bjuler kaže da je važno delovati što je pre moguće.

Četrnaest godina nakon porođaja, Dan i njen partner pronašli su put za svoje borbe i još su zajedno.

Ona kaže da je to dobrim delom posledica terapeuta koji joj je rekao da „sukobi nastaju zbog nedostatka jasnoće".

Strasti su se smanjile i uspeli su da dođu do rešenja, prilagođavajući očekivanja i rešavajući ogorčenost.

„Jednostavno smo shvatili da ima mnogo toga da se spase i da se ne radi o tome da se više ne volimo", kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]