Požari u Brazilu: Kako se ribljom kožom leče životinje sa teškim opekotinama

Upozorenje: Ovaj članak sadrži slike povređenih životinja koje bi mogle da uznemire neke čitaoce.

Pomalo liči na hibridnog stvora iz nekog naučnofantastičnog filma: džinovski mravojed koji pruža krznene smeđe šape prekrivene… ribljom kožom?

Ali to je samo tehnika koja se koristi za ukazivanje pomoći pri oporavku životinja povređenih u najgorem šumskom požaru koji je decenijama unazad pogodio Pantanal, najveću tropsku močvaru na svetu.

Požari su zahvatili 27 odsto ove oblasti sa najvećim biodiverzitetom na svetu, koja se proteže od Brazila do susedne Bolivije i Paragvaja.

Pantanal ima i najveću gustinu vrsta sisara na planeti Zemlji, uključujući jaguare, mravojede i tapire - koji su teško pogođeni ovim požarima.

• U fotografijama: Šumski požari opustošili najveću svetsku močvaru
• Slika koja je obišla svet - ranjeni jaguar simbol uništenja tropskog raja
• Strašni požari bi ponovo ponovo mogli da progutaju prašume Amazonije

Lečenje ribljom kožom

Koža tilapije, slatkovodne ribe, do sada se koristila za lečenje rana laneta, dva odrasla tapira i jednog mladunčeta tapira, odraslog džinovskog mravojeda i anakonde.

Sledeća na redu je tuitui, velika roda koja je simbol Pantanala.

„Koža tilapije sadrži veoma debeli sloj kolagena, koji igra važnu ulogu u procesu zalečenja od opekotina", kaže Felipe Roha, istraživač sa Federalnog Univerziteta u Seari (UFC), gde je i razvijena ova tehnika.

Kožom ih snabdevaju riblje farme koje bi ih inače bacale.

Delovi kože se isušuju, sterilišu i čuvaju na sobnoj temperaturi. One funkcionišu kao biološki zavoj za rane, pomažući proces oporavka.

Eksplozija u bejrutskoj luci

Istraživači ovu tehniku lečenja žrtava od opekotina koriste u bolnicama od 2015. godine.

U avgustu je univerzitet poslao 40.000 kvadratnih centimetara riblje kože da pomogne u lečenju povređenih posle eksplozije u bejrutskoj luci, u kojoj je stradalo 203 ljudi a povređeno je bilo na hiljade.

Sarađivali su i sa istraživačima sa Univerziteta u Dejvisu kako bi pomogli u lečenju medveda povređenih u požarima u Kaliforniji 2018. godine.

Roha i njegove kolege bili su ganuti kada su videli ogroman broj fotografija životinja sa opekotinama otkako je izbio požar u Pantanalu.

• Da li je krčenje šuma rasplamsalo požare u Amazoniji
• Požari u Australiji: „Apokalipsa“ na Ostrvu kengura
• Da li su nam klimatske promene već donele smrtonosne vrućine

Preko kontakata sa nevladinom organizacijom zaduženom za divlje životinje Ampara, obratili su se Veterinarskoj bolnici pri Federalnom univerzitetu Mato Groso u Kujabi, gde sada podučavaju osoblje korišćenju ove tehnike.

Roha kaže da je videti životinje kako se oporavljaju bilo „dirljivo".

Manje bola i gubitka tečnosti

Do sada je bilo uobičajeno da se na rane stavlja mast, a veterinari bi uspavljivali životinje svaki dan da bi mogli da im previju rane.

„Kožom tilapije smanjujemo troškove dnevnih previjanja, smanjujemo bol kod životinja i smanjujemo preopterećenost tima", kaže Roha.

Riblja koža se lepi za lečeno tkivo, sprečavajući gubitak tečnosti i da rana postane vlažna ili dođe u kontakt sa bacilima.

Hibridni izgled je privremen. Vrlo brzo beli delovi riblje kože - koji sadrže kolagen - lepe se za ranu, dok se tamniji delovi odbacuju, kaže Roha.

I koža životinje uspeva potom da povrati prvobitni izgled.

• Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju
• Šta (ni)smo uradili da sačuvamo planetu
• Amazonija u opasnosti: Požari, seča šuma i korona virus

„Utrčavala je u vodu i istrčavala iz nje"

Lane s opekotinama na sve četiri noge bilo je prva povređena životinja koja je dobila sloj riblje kože. Potom su na red došla dva odrasla tapira i njihovo mladunče.

Ženka tapira, kaže Roha, bila je teško povređena i odbijala je da jede ili da se igra u vodi.

Tim joj je previo leđa i narednog dana ona je „ušla u vodu", kaže Roha.

„Utrčavala je u vodu i istrčavala iz nje. Iako nismo mogli da vidimo fizički proces oporavka, videli smo ga po promeni u njenom ponašanju."

Sledeći su bili džinovski mravojed i anakonda, čija koža je bila teško opečena i videlo se otvoreno meso.

Roha kaže da je stanje zmije predstavljalo pravi izazov, „ali mi verujemo da će tretman uspeti".

Sledeća na redu je roda sa spaljenim krilom.

„Ogromno zadovoljstvo"

Roha kaže da mu pomoć životinjama koje pate „predstavlja ogromno zadovoljstvo".

„Srećni smo i uzbuđeni što možemo da pomognemo u ova tužna vremena u našoj zemlji", dodaje on.

Pantanal proživljava najgoru sušu u poslednjih šezdesetih godina, koja dodatno potpiruje vatru, kažu zvanični podaci.

Eksperti takođe tvrde da vatre delom izazivaju ljudske aktivnosti. Ekološke grupe kritikuju vladu predsednika Žaira Bolsonara i vlade lokalnih država zbog predugog oklevanja u zauzdavanju požara.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]