Predsednički izbori u Americi 2020: Bajden odlučio ko će biti šef kabineta u Beloj kući
Kraj sage o predsedničkim izborima u Americi se ne nazire - dok Donald Tramp i dalje ne priznaje poraz, a njegov pravni tim uložio je brojne žalbe na proces glasanja, Džo Bajden je odlučio da šef kabineta bude Ron Klajn.
Klajn je bio jedan od glavnih Bajdenovih pomoćnika tokom osamdesetih godina prošlog veka, kao i dok je bio na funkciji potpredsednika Amerike.
Klajn je bio i šef kabineta Ala Gora, nekadašnjeg potpredsednika Amerike.
A u filmu Novo brojanje (Recount) o predsedničkim izborima 2000, njega je igrao Kevin Spejsi.
Šef kabineta u Beloj kući je politička funkcija - često ga zovu i čuvarom kapije - a odluku o imenovanju ne potvrđuje američki Senat.
„On je veoma iskusan i sposoban da sarađuje sa ljudima za svih strana političkog spektra, a upravo to je potrebno Beloj kući u ovom trenutku", obrazložio je Bajden.
Klajn je rekao da se raduje izazovu i da očekuje formiranje „mladog, raznolikog tima saradnika koji će pomoći da prevaziđemo podele u Americi".
That’s why Mike was number one in his class at West Point! https://t.co/hldYAphqmM
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump)That’s why Mike was number one in his class at West Point! https://t.co/hldYAphqmM
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 11, 2020
Donald Tramp danima odbija da prizna poraz na izbora iznosi nepotkrepljene tvrdnje o izbornim nepravilnostima.
- Šta ako Tramp odbije da napusti Belu kuću
- Zašto je Donald Tramp izgubio
- Šta jeste, a šta nije o Srbiji govorio Džo Bajden
Prema projekcijama velikog broja medija, demokratski kandidat Džo Bajden je osvojio najmanje 279 elektorskih glasova, naspram Trampa koji ima 214.
Za izbor na predsedničku funkciju potrebno je 270 glasova.
U međuvremenu, Bajdenu su čestitali mnogi državnici među kojima i britanski premijer Boris Džonson, nemačka kancelarka Angela Merkel, ali i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Pravna bitka
Trampov izborni štab tek treba da pruži čvrste dokaze o izbornoj krađi, a u nekoliko ključnih država podnete su tužbe.
Uobičajeno bi svaka država pojedinačno odlučivala o tim tužbama, ali je u međuvremenu američko Ministarstvo pravde izdalo naloge federalnim istražiteljima da provere tvrdnje o navodnim nepravilnostima na predsedničkim izborima.
Takve istrage se uobičajno sprovode na nivou saveznih država ponaosob, ali Vilijam Bar, američki državni tužilac naveo je da to nije pravilo.
U Pensilvaniji, na primer, Trampov izborno štab podneo je tužbu na osnovu tvrdnji da je njegovim posmatračima bilo onemogućeno da prisustvuju brojanju glasova.
U pojedinim državama i gradovima su uoči glasanja donete odluke o smanjenju broja ljudi na mestima gde se broje glasovi zbog široko rasprostranjenje pandemije korona virusa.
Trampovi saradnici krenuli su u kontraofanzivu.
Kejli Mekenani, portparolka Bele kuće, rekla je da je pravna bitka za ishod predsedničkih izbora tek počela.
„Ovi izbori nisu gotovo. Daleko od toga", kazala je ona na konferenciji za novinare.
Mekenani je u nervoznom tonu ponovila optužbe da je bilo izbornih nepravilnosti, iako se do sada nisu pojavili dokazi o sistemskom kršenju procesa.
Ipak, portal Aksios prenosi da je Tramp razgovarao sa savetnicima o mogućnosti da se 2024. ponovo kandiduje za predsednika, što bi, smatraju analitičari, bila potvrda da prihvata da je izgubio izbore.
Prema američkim zakonima predsednik može da bude na toj funkciji u dva četvorogodišnja mandata.
Brojni svetski zvaničnici su u međuvremenu čestitali Bajdenu pobedu, ali neke od velikih sila, poput Rusije i Kine, još nisu reagovale.
BBC projekcija pokazuje da je Bajden osvojio ključnu državu Pensilvaniju, a zatim i Nevadu što mu je donelo više od 270 elektorskih glasova neophodnih za pobedu.
Bajdenova pobeda ostaje na nivou projekcija sve dok je elektorski koledž ne potvrdi 14. decembra.
Korona virus i vakcina
Pandemija korona virusa je bila i jedna od ključnih tema predizborne kampanje, a o strategiji borbe protiv ove zaraze priča se i posle izbora.
Bajden je imenovao novi tim za borbu protiv korona virusa u kome su vodeći stručnjaci i naučnici, čime je napravio prvi otklon od dosadašnje politike Trampa.
„Vreme je da ukinemo politizaciju osnovnih zdravstvenih koraka poput nošenja maski i fizičkog distanciranja.
„Moramo da se ujedinimo kako bismo izlečili dušu ove zemlje i kako bi se efikasno borili protiv krize", rekao je Bajden.
On je istakao da „desetine hiljada života" može da bude spaseno ukoliko svi budu nosili maske.
„Možda to spase vaš život. Tako da molim vas, preklinjem, nosite masku. Uradite to zbog sebe, zbog vaših komšija. Nositi masku nije politički stav", rekao je Bajden.
Paralelno sa tim vodi se polemika i oko vakcine kompanija Fajzer i BionTek koje su objavile da preliminarni rezultati pokazuju da je efikasna 90 odsto.
Tramp je izneo tvrdnju da je ovo namerno držano u tajnosti pred izbore kako bi i tako onemogućila njegova pobeda.
As I have long said, Tweets by pfizer and the others would only announce a Vaccine after the Election, because they didn’t have the courage to do it before. Likewise, the Tweets by US_FDA should have announced it earlier, not for political purposes, but for saving lives!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump)As I have long said, @Pfizer and the others would only announce a Vaccine after the Election, because they didn’t have the courage to do it before. Likewise, the @US_FDA should have announced it earlier, not for political purposes, but for saving lives!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 10, 2020
Iz kompanija koje su razvile vakcinu odlučno su odbačene Trampove tvrdnje.
Pogledajte video: Sve o vakcini Fajzer i Biontek
Zašto mediji prave projekcije?
U poslednje vreme sve više se moglo čuti pitanje zašto mediji prave projekcije izbornih rezultata.
Pojedini republikanci su kritikovali medijske organizacije i govorili da „nije njihov posao" da broje glasove.
Šta sve to znači?
Pošto u SAD ne postoji nacionalna izborna komisija, mediji prave prognoze tokom izbornog dana (ili nedelje, u ovom slučaju).
Ovo nije novina. Dešava se tokom svakih izbora već dugi niz godina.
Projekcije se rade na osnovu razgovora sa biračima, podataka sa glasačkih mesta i samih izbrojanih glasova.
Velike mreže uvek su proglašavale pobednike tek kada svi ovi podaci ukažu na to da jedan od kandidata ima nedostižnu prednost. Neki tvrde da ova metoda prognozira pobednika sa 99,5 odsto sigurnosti.
Zapamtite: ovo su uvek prognoze, a ne zvanični rezultati, na koje se obično čeka nekoliko nedelja dok savezne države proveravaju sve glasačke listiće.
Kada završe taj posao, države proglašavaju rezultate overenim i sastavljaju grupe elektora - ljudi koji zapravo glasaju za predsednika u elektorskom koledžu.
Ove godine, države imaju rok do 8. decembra da to urade.
Šta kaže Bar?
Državni tužilac je napisao da istragu mogu da vode savezni tužioci „ako postoje jasne i kredibilne optužbe o neregularnostima, koje, u sluču da se pokažu kao tačne, mogu da utiču na ishod izbora u svakoj državi".
On je naveo da bi istražitelji trebalo da se skoncentrišu na važne optužbe i da bi „tobožnje, špekulativne, nestvarne i nategnute tvrdnje" trebalo preskočiti.
On je priznao da svaka savezna država ponaosob snosi osnovnu odgovornost za sprovođenje izbornih radnji, ali ministarstvo „ima obavezu da osigura da izboru na nivou cele države budu takvi da Amerikanci imaju puno poverenje u proces i Vladu", navodi se u dopisu.
Ministarstvo je do sada obično sprovidilo prelimarnu istragu pošto se završi izborni proces i rezultati budu ozvaničeni.
Ipak, Bar kaže da bi rezultat toga mogle da budu „situacije u kojima nepravilnosti realno ne mogu da budu ispravljene" .
Ričard Pildžer, zvaničnik koji je do sada nagledao ove vrste istraga, podneo je ostavku kao odgovor na Barov dopis.
„Pošto sam upoznat sa novom politikom ministarstva, sa žalošću sam podneo ostavku na funkciju", napisao je Pildžer u mejlu.
U odvojenom slučaju, Trampov pravni tim je podneo tužbu pred sudom u Pensilvaniji, zatraživši da se izbornoj komisiji zabrani da proglasi Bajdenovu pobedu.
Džoš Šapiro, državni tužilac Pensilvanije ovu tužbu je nazvao neozbiljnom.
Koje su glavne netačne tvrdnje?
Pojačano glasanje poštom dovešće do većih nepravilnosti
Brojne nacionalne i međunarodne studije pokazale su da, iako je bilo pojedinačnih slučajeva, ovakva izborna prevara predstavlja retkost.
Prema studiji iz 2017. koju je objavio Centar za pravdu Brenan, šansa da se tako nešto desi je manja od 0,0009 odsto.
Bačeni glasački listići u Kaliforniji
U septembru su se na Fejsbuku pojavile fotografije koje navodno svedoče o izbornoj prevari.
Ali čelnici okruga Sonoma, koji se pominjao u objavi na društvenim mrežama, saopštili su da glasački listića za ove predsedničke izbore nisu bili ni poslati onda kada je fotografija podeljena.
Mapa glasanja u Mičigenu
Predsednik Tramp je Tviteru objavio mapu koja pogrešno pokazuje da se Bajdenov rezultat poboljšao za 138.000 glasova u Mičigenu, jednoj od ključnih država.
Mapa je bila prava, ali je sadržala sistemsku grešku u unošenju podataka.
Kompanije Disižn Deks (Decision Desk), koja je prva objavila tu mapu saopštila je da su lokalne vlasti u Mičigenu uočile grešku i zatim je napravljena nova, tačna verzija.
the election data company which posted the map said Michigan authorities noticed the error and have since produced an updated count.
Iz kojih još država se čekaju rezultati?
Džordžija: Izbrojano je oko 99 odsto glasova, a Bajden i dalje vodi. Njegova prednost iznosi 10.353 glasa - u procentima je to 49,5 prema 49,3. Zvaničnici su najavili novo brojanje zbog male razlike.
Arizona: Bajden vodi za 16.985, na osnovu 98 odsto prebrojanih glasova.
Severna Karolina: Prebrojano je 98 odsto glasova, razlika u korist Trampa iznosi 75.407.
Aljaska: Do sada je prebrojana oko 56 odsto glasova u državi koja važi za tradicionalno uporište republikanaca. Tramp ima skoro duplo više glasova od Bajdena, ali je još rano za projekcije.
Kakve su reakcije iz inostranstva?
Još uvek nema ni tvita, ni telefonskog poziva predsednika Vladimira Putina izabranom predsedniku Bajdenu. Kremlj ćuti i čeka zvanične rezultate američkih izbora.
Ali je priliku da se oglasi iskoristio najkontroverzniji voditelj ruske državne televizije Dimitri Kiseljev, oštro kritikujući američki izborni sistem.
„Američki izborni sistem je toliko arhaičan, takav je dinosaurus, da ne mogu da se nateram da ga nazovem demokratskim", preneo je gledaocima njegove uticajne nedeljne emisije.
Ponovio je Trampove tvrdnje o „masovnom glasanju" i „korišćenju prevarantskih metoda da bi (mu) se ukrali izbori", ali nije rekao da predsednik nije ponudio nikakve dokaze.
Boris Džonson, britanski premijer, čestitao je Bajdenu i Haris. Rekao je da je istorijsko dostignuće to što je Haris postala prva žena i prva Afroamerikanka na potpredsedničkoj funkciji.
Džonson je dodao i da se raduje bliskoj saradnji sa Bajdenovom administracijom.
Congratulations Tweets by JoeBiden and Tweets by KamalaHarris pic.twitter.com/xrpE99W4c4
— Boris Johnson (@BorisJohnson)Congratulations Tweets by JoeBiden and @KamalaHarris pic.twitter.com/xrpE99W4c4
— Boris Johnson (@BorisJohnson) November 7, 2020
Kir Starmer, vođa britanske opozicione Laburističke partije kazao je da je Bajden kampanju zasnovao na „vrednostima u koje verujemo i mi u Velikoj Britaniji - pristojnosti, integritetu, saosećanju i snazi".
Bajdenu je čestitao i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.
Nemačka kancelarka Angela Merkel čestitala je Bajdenu na pobedi i istakla značaj „nezamenjivih" transatlantskih odnosa.
„Čestitam! (...) Želim mu sreću i uspeh od sveg srca", navela je kancelarka koja je sa dosadašnjim predsednikom SAD Donaldom Trampom imala osetljiv odnos.
U izjavi koju je na Tviteru preneo portparol vlade Štefan Zajbert, Merkel je navela da je „transatlantsko prijateljstvo nezamenljivo ako se žele prevazići veliki izazovi ovog vremena".
Džastin Trudo, kanadski premijer, uz čestitke demokratskim kandidatima, istakao je da je važno da Kanada i SAD imaju bliske odnose.
U intervjuu Fajnenšl tajmsu, Trudo je rekao da se raduje što će sa novim predsednikom SAD moći da razgovara o klimatskim promenama.
„Moj posao je da sarađujem sa bilo kojim Amerikancem koji je izabran i to smo radili i prethodne četiri godine", dodao je Trudo.
Tome u prilog je naveo da je za vreme Trampovog mandata vreme sporazum o slobodnoj trgovini Kanade i SAD preuređen, dodajući: „Dakle, to smo uradili čak i sa američkim predsednikom koji je bio - jeste - pomalo nepredvidljiv".
Bajdenu i Haris čestitali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije.
„Siguran sam da ćemo produžiti da razvijamo odlične odnose koje imamo sa SAD i da produbljujemo naše savezništvo u NATO, ali i na svim poljima. Budućnost pred nama je svetla!", napisao je Zaev na Fejsbuku.
Uz čestitku na makedonskom i engleskom, Zaev je objavio i zajedničku fotografiju sa Bajdenom.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji je ranije govorio da bi pobeda Trampa bila „bolja" za Srbiju, uputio je na Tviteru „iskrene čestitke" Bajdenu „na izboru za predsednika."
„.Želim Vam mudrosti i odlučnosti da se suočite sa postojećim izazovima na dobrobit Amerike i sveta. Nadam se nastavku dobre saradnje sa Vama, kakvu smo imali i sa @realDonaldTrump, na čemu sam mu veoma zahvalan", napisao je Vučić.
Iskrene čestitke Tweets by JoeBiden na izboru za predsednika SAD. Želim Vam mudrosti i odlučnosti da se suočite sa postojećim izazovima na dobrobit Amerike i sveta. Nadam se nastavku dobre saradnje sa Vama, kakvu smo imali i sa Tweets by realDonaldTrump , na čemu sam mu veoma zahvalan.
— Aleksandar Vučić (@predsednikrs)Iskrene čestitke @JoeBiden na izboru za predsednika SAD. Želim Vam mudrosti i odlučnosti da se suočite sa postojećim izazovima na dobrobit Amerike i sveta. Nadam se nastavku dobre saradnje sa Vama, kakvu smo imali i sa @realDonaldTrump, na čemu sam mu veoma zahvalan.
— Aleksandar Vučić (@predsednikrs) November 8, 2020
Prethodno je slovenački premijer Janez Janša ranije ove nedelje čestitao Trampu na pobedi, ali se u subotu nije oglasio.
Kako je Bajden pobedio?
BBC projekcija Bajdenove pobede zasniva se na nezvaničnim rezultatima iz država koje su završile sa brojanjem glasova i očekivanim rezultatima iz država kao što su Viskonsin gde brojanje još traje.
Na ovim izborima zabeležena je najveća izlaznost u poslednjih 120 godina.
Bajden je do sada osvojio više od 73 miliona glasova - najviše u istoriji predsedničkih izbora.
Tramp je osvojio skoro 70 miliona, što je drugi najbolji rezultat svih vremena.
Prema ovim rezultatima, Tramp je prvi predsednik koji je osvojio samo jedan mandat još od početka 1990-tih.
- Pobedio ili izgubio, Tramp je već izmenio svet
- Šta Tramp i Bajden govore o oružju, rasizmu, klimatskim promenama
Pogledajte video: Šta kažu Beograđani o američkim izborima
„Vreme je da iza sebe ostavimo bes i štetnu retoriku. Vreme je za Ameriku da se ujedini i zaleči rane", poručio je budući predsednik SAD.
„Ovo su Sjedinjene Američke Države. I nema te stvari koju ne možemo da uradimo ako smo jedinstveni", rekao je Bajden.
Tramp je netačno proglasio sebe za pobednika izbora dok brojanje glasova nije bilo gotovo.
Danima je govorio o navodnim nepravilnostima na glasanju, ali nije pružio nijedan dokaz za te tvrdnje.
Njegov pravni tim već je podneo tužbe u više saveznih država u petak, kada su se već u javnosti i medijima pojavile informacije da je Bajden blizu pobede.
„Ovi izbori još nisu gotovi", poručio je tada Tramp.
Izbori su održani u jeku pandemije korona virusa u kojoj Amerika ima najveći broj zaraženih i preminulih na svetu.
Predsednik Tramp je tokom kampanje uporno ponavljao da bi Bajdenov dolazak na funkciju značio i ponovo zatvaranje zemlje, uvođenje karantina i pad privrede.
Bajden je optuživao Trampa za loš odgovor države na pandemiju, da nije uveo sve potrebna mere u suzbijanju zaraze.
Džo Bajden se sada nalazi na putu povratka u Belu kuću u kojoj je proveo osam godina kao potpredsednik u administraciji Baraka Obame - od 2008. do 2016.
Sa 78 godina, Bajden će postati najstariji predsednik u američkoj istoriji, a prethodni rekorder bio je čovek koga je pobedio na ovim izborima, Tramp.
Projekcija Bajdenove pobede objavljena je posle četiri dana konstantnog brojanja glasova u nekoliko ključnih država u atmosferi društvenih napetosti i straha od širenja virusa.
U trećem pokušaju da se domogne Bele kuće, Bajden je morao da preskoči brojne prepreke i dođe do pobede koja će možda u elektorskim glasovima izgledati tesno, ali se predviđa da će u ukupnom zbiru ona biti izražena razlikom većom od četiri miliona.
Zahvaljujući ovoj projektovanoj pobedi, Džo Bajden će postsati najstariji čovek izabran u Belu kuću u istoriji.
Uz njega će biti Kamala Haris, prva žena na potpredsedničkoj funkciji čije multietničko poreklo donosi brojne nove stvari.
Sada Bajden može da počne da sprovodi u delo plan za prenos vlasti.
Imaće nešto manje od tri meseci da oformi kabinet, utvrdi prioritete i spremi se da vodi naciju koja je duboko podeljena i nalazi se pred nekoliko kriznih situacija.
Džon Bajden je o Beloj kući sanjao tokom skoro svih 50 godina dosadašnje političke karijere.
Ovo je neka vrsta nagrade za životno delo, ali je došla u vreme koje nosi brojne izazove.
Šta kažu posmatrači?
Međunarodna posmatračka misija saopštila je da su američki izbori „ukaljani pravnom neizvesnošću i pokušajima bez presedana da potkopaju poverenje javnosti".
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) navela je da je glasanje bilo „konkurentno i dobro vođeno" uprkos izazovima zbog pandemije korona virusa.
Ali, dodaje se, „u isto vreme, kampanju je odlikovala duboko ukorenjena politička podela koja je uključivala neutemeljene navode o sistematskim prevarama".
U saopštenju na osnovu preliminarnih nalaza, misija OEBS-a je navela da „neutemeljeni navodi o sistematskim nedostacima, na kojima je posebno insistirao američki predsednik, pa i u izbornoj noći, nanose štetu poverenju javnosti u demokratske institucije".
Šta bi trebalo da znate o glasanju u Americi
U političkom sistemu Sjedinjenih Američkih Država postoje samo dve stranke, pa je predsednik uvek iz redova demokrata ili republikanaca.
Izbori se održavaju na četiri godine, a glasaju svi stariji od 18 godina.
Sva pažnja usmerena je na Trampa i Bajdena, ali birači biraju i nove članove Kongresa kada popune glasačke listiće.
Predsednički kandidati se takmiče za osvajanje glasova na elektorskim koledžima, koji se dodeljuju državama delimično na osnovu broja stanovnika.
Ukupno je 538 elektora, a oni se dodeljuju državama na osnovu broja stanovnika.
Kalifornija ima najviše elektora - 55 - dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju najmanje - tri.
Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas. Kandidat mora da dobije većinu glasova - 270 ili više - kako bi osvojio predsednički mandat.
Zahvaljujući ovom sistemu moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou - poput Hilari Klinton 2016. godine - ali da ipak izgubi izbore.
Džordž Buš je 2000. godine pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio većinu na biračkim mestima, za više od pola miliona.
Države imaju različita pravila kako i kada brojati glasačke listiće koji stižu poštom, što znači da neće u isto vreme saopštiti rezultate.
Pravila oko glasanja putem pošte razlikuju se u zavisnosti od države, ali mnogi zahtevaju da se svi glasački listići dobiju poštom do kraja izbornog dana.
U nekim državama će proći nedelje da bi se dobili potpuni rezultati.
*Ovaj tekst će biti ažuriran
Pogledajte i ovaj video: Zašto su američki izbori 2020. jedinstveni
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac