Predsednički izbori u Americi: Kako će istorija suditi Donaldu Trampu

Mandat Donalda Trampa na mestu predsednika Amerike je gotov. Bile su to turbulentne četiri godine, a kakvo istorijsko nasleđe ostavlja 45. šef države?

Trebalo bi uzeti u obzir dosta toga, pa je BBC razgovarao as stručnjacima.

Odnos sa radikalnom desnicom

Metju Korneti je zaposle na institutu Amerikan Enterprajz, a bavi se razvojem Republikanske stranke i američkog konzervativnog pokreta.

Šta je ključna Trampova zaostavština?

Donald Tramp će ostati upamćen kao prvi predsednik koji je dva puta opozvan.

On je pothranjivao mit o navodno pokradenim izborima i pozivao pristalice da protestuju Vašingtonu kada je elektorski koledž verifikovao rezultate.

Pristalicama je govorio da samo snažnom borbom mogu da vrate kontrolu nad zemljom, a mirno je posmatrao dok su demonstranti upadali u zgradu Kapitola u Vašingtonu i ometali ustavom propisanu proceduru.

Kada istoričari budu pisali od njegovom predsedničkom mandatu, gledaće stvari kroz prizmu tih nereda.

Skoncentrisaće se na Trampov odnos sa radikalnom desnicom i načinom na koji se odnosio prema smrtonosnom protestu u Šarlotsvilu 2017. godine.

Tokom njegovog boravka na funkciji, došlo je do rasta desničarskog ekstremizma u Americi, kao i do rasprostranjenog širenja teorija zavere.

On je sve to ohrabrivao.

Šta ćete još pamtiti?

Ako Donald Tramp bude sledio primer prethodnika i na kraju ipak dostojanstvo i mirno preda vlast, ostaće upamćen kao remetilački predsednik, dosledan u populizmu.

Predsednik u čijem mandatu je, pre pandemije, Amerika doživela privredni bum, izmenio je stav SAD o Kini, uklonio teroriste sa bojnog polja i ponovo vratio u centar pažnje javnosti svemirski program.

Osigurao je konzervativnu većinu u Ustavnom sudu i odobrio program pravljenja vakcine protiv Kovida-19 u rekordnom roku.

• Jedan uđe, drugi izađe: Kako Bela kuća menja stanara
• Ućutkivanje Trampa na društvenim mrežama
• Šta Trampov poraz znači za „čvrste momke“ koji su ga voleli i sledili

Predao je lidersku poziciju Amerike u svetu

Lora Belmonte je profesorka istorije i dekanka Virdžinija Tek Koledža liberalnih umetnosti i humanističkih nauka.

Ona je stručnjakinja u oblasti međunarodnih odnosa i autorka knjige o kulturnoj diplomatiji.

Šta je ključna Trampova zaostavština?

Njegov pokušaj da se Amerika odrekne pozicije lidera u svetu i da uspostavi neku vrstu stava zatvorenosti nacije u sebe, poput tvrđave.

Ne mislim da je uspeo, ali ostaje pitanje koliku je štetu naneo ugledu Amerike u inostranstvu.

Događaj koji me je ostavio bez teksta je konferencija za novinare sa Vladimirom Putinom u Helsinkiju 2018.

Tada je stao na Putinovu stranu po pitanju optužbi na račun navodnog ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016.

Ne mogu da se setim sličnog događaja u kojem se predsednik potpuno složio sa vođom jednog nedemokratskog društva.

Trampovu vladavinu takođe je obeležilo i povlačenje Amerike iz nekoliko važnih multilateralnih sporazuma.

Amerika se tako povukla iz Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, kao i sporazum o iranskog nuklearnom programu.

Šta ćete još pamtiti?

Trampov pozitivan stav prema Tajipu Redžepu Erdoganu, predsedniku Turske, Žairu Bolsonaru prvom čoveku Brazila i severnokorejskom lideru Kimu Džongu Unu potpuno je suprotan sa vrednostima koje je Amerika promovisala do tada.

To je jedna od specifičnosti Trampove vladavine.

Drugi aspekt je odustajanje Amerike od ključne uloge u borbi za ljudska prava širom sveta, koji je doneo i godišnje izveštaje Stejt Dipartmenta bez pominjanja tema poput diskriminacije LGBT populacije.

• Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
• Uz Trampa na dan kada je izgubio
• Ko su Praud Bojs i Antifa o kojima se prepiru Bajden i Tramp

Test za demokratiju

Ketrin Braunel je profesorska istorije na Perdju univerzitet - stručnjakinja je za odnose medije, politike i popularne kulture.

Šta je ključna Trampova zaostavština?

Uopšteno govoreći: Donald Tramp i njegovi saveznici iz Republikanske stranke i konzervativnih medija, stavili su američku demokratiju na ozbiljn ispit.

Kao istoričarka koja se bavi i odnosom medija i predsednika, zaista mi je strašan način na koji je ubedio miliona ljudi da su njegove isfabrikovane verzije događaja tačne.

To što se desilo 6. januara u Kapitolu predstavlja vrhunac Trampovog četvorogodišnjeg širenja dezinformacija.

Kao što su Votergejt i opoziv dominirali u načinu na koji su istoričari decenijama sagledavali zaostavštinu Ričarda Niksona, smatram da će tako ocenjivati i Trampa pre svega kroz prizmu događaja posle izbora.

Šta ćete još pamtiti?

Kad je Kelin Konvej, portparolka Bele kuće, prvi put pomenula termin alternativne činjenice samo nekoliko dana pošto je Tramp došao na funkciju.

Pitanje na koje je odgovarala bilo je da uporedi broj ljudi koji su prisustvovali Trampovoj i inauguraciji Baraka Obame 2008. godine.

Tokom 20. veka predsednici su koristili sofisticirane mere da spinuju određene teme i događaje tako da idu u njihovu korist, ali su kontrolisali način govora i izraze koje koriste članovi administracije.

Ali stav da administracija ima pravo na sopstvene, alternativne činjenice prevazilazi spinovanje.

To je pokazalo koliko se, u stvari, Trampova administracija vodila dezinformacijama.

Tramp je iskoristio moć društvenih mreža i nejasnu granicu između sveta zabave i politika tako da je mogao da zaobiđe kritičare i komunicira direktno sa pristalicama.

Frenklin Ruzvelt, Džon Kenei i Ronald Regan takođe su koristili medije u stilu ljudi iz šou-biznisa kako bi komunicirali sa pristalicama.

• Zašto je Donald Tramp izgubio
• Nije lako biti prvi čovek Amerike - predsednici i mentalno zdravlje
• Monika i Stormi - dva skandala u dve ere

Preoblikovanje sudstva

Meri Frensis Beri je profesorka američke istorije na Univerzitetu Pensilvani.

Stručnjakinja je za istoriju prava i socijalnu politiku. Od 1980. do 2004. bila je članica američke Komisije za građanska prava.

Šta je ključna Trampova zaostavština?

To što je Tramp uradio sa sudijama uticaće sledećih 20 ili 30 godina na pravosudnu politiku i kako će ona biti primenjivana, bez obzira ko će obavljati funkciju predsednika Amerike.

Sudove trenutno kontrolišu ljudi koje su imenovali republikanci.

Nekada nas sudije iznenade, ali istorija je pokazala da uglavnom donose odluke u skladu sa politikom koju podržavaju i sa sopstvenim stavovima i poreklom.

Šta ćete još pamtiti?

Kada je podržao paket mera za pomoć određenim ljudima u crnoj zajednici, pomilovanja i podršku amandmanu na zakon o dotacijama koji je prvi put osigurao ozbiljna novčana sredstva za koledže i univerzitete koji su istorijski važni za Afroameričku zajednicu.

Pored toga, odobrio je prvi program stimulacije crnim preduzetnicima koji im je omogućio dobijanje kredita, a ranije su im takvi finansijski aranžmani česti bili nedostupni.

Efekte tih mera ćemo tek da vidimo, ali činjenice kažu da je više mladih crnih ljudi glasalo za Trampa nego ranije.

A ako se to pokaže kao tendencija i u budućnosti, koristić je imati Republikanska stranka.

Pamtiće se, međutim, i neke Trampove nečuvene izjave o Afroamerikancima i ljudima druge boje kože, kao i pokušaj gušenja protesta protiv policijske brutalnosti.

Sve to je prijalo ušima njegovoj glasačkoj bazi koju uglavnom čine beli desničari.

Dugoročne posledice na međurasne odnose zavisiće od toga šta će uraditi Bajdenov administracija po tom pitanju, kao i koliko će trajati pandemija i privredni problemi.

• U fotografijama: Inauguracija Džoa Bajdena i odlazak Trampa
• Kako Tramp govori o ženama – i koliko je to važno

Nepriznavanje izbornih rezultata

Maragret O'Mara je profesorka istorije na Univerzitetu Vašington i stručnjakinja je za politiku i privredu Amerike.

Šta je ključna Trampova zaostavština?

Osporavanje ustavno i matematički čiste pobede Džoa Bajdena.

Imali smo dosta neprijatnih primopredaja vlasti kroz istoriju

Herbert Huver je bio neverovatno neprijatan zbog poraza na izborima, ali se ipak automobilom odvezao Avenijom Pensilvanija na inauguraciju.

Nije razgovarao sa Frenklinom Ruzveltom, ali je to ipak bila mirna primopredaja.

Tramp je posledica političkih sila koje deluju već duže od pola veka.

On je posledica svega što se dešavalo, ne samo u Republikanskoj, već i u Demokratskoj stranci, ali i u američkoj politici - razočarenje u vladu, institucije i stručnjake.

Šta ćete još pamtiti?

Tramp je poseban na mnogo načina.

Ono po čemu se baš razlikuje od drugih je to što je jedan od retkih predsednika koji su izabrani, a da pre toga nisu obavljali neku javnu funkciju.

Tramp je otišao, ali ostaće velika doza frustracije establišmentom među ljudima.

Kada se osećate nemoćno, glasate za nekog ko obećava da će stvari raditi na drugačiji način i Tramp se upravo tako ponašao.

Predsednički mandat pamti se i po ljudima koje je predsednik imenovao, a veliki broj iskusnih republikanaca u prvom trenutku nije pozvan da bude deo Trampove administracije.

Vremenom se administracija još više svela na grupu lojalnih saradnika koji nemaju mnogo iskustva i u ideološkom smisli nisu zainteresovani za mudro upravljanje birokratijom Vlade.

Biće potrebno vreme da se oporavi taj birokratski organizam.

Usprotivio se Kini

Saikrišna Prakaš radi na Univerzitetu Virdžinija kao profesor ustavnog prava, međunarodnih pravnih odnosa i predsedničkih ovlašćenja.

Šta je ključna Trampova zaostavština?

Poslednji trzaji njegove administracije bili su i najdosledniji, pošto se Tramp tada obraćao najvatrenijim pristalicama i poručio da će se ponovo kandidovati za predsednika.

Natero je ljude da razmišljaju o tome šta je postala predsednička funkcija.

Još od vremena Bila Klintona, nije bilo reči o temama kao što su 25. amandman i opoziv.

Moguće je da sada će sada ljudi gledati drugačije na predsedničku funkciju kada znaju da je neko kao Tramp mogao da dođe do nje.

Nije isključeno ni da Kongres odluči da manje stvari delegira na predsednika, već da vrati određeni autoritet.

Šta ćete još pamtiti?

Tramp je pokazao da postoji veliki broj ljudi koji podržava odluke da se trgovinski sporazumi sa drugim državama promene „kako bi bili pošteniji za Ameriku."

On je tvrdio da Kina iskorišćava Ameriku tako da šteti njenoj privredi i nacionalnoj bezbednosti i čini mi se da oko ovih pitanja postoji saglasnost.

Niko ne želi da bude optužen da je mekan prema Kini, dok se odnosom prema Kanadi nije taj slučaj, zar ne?

Verujem da će se i Trampovi naslednici potruditi da pokažu da su oštri prema Kini ili će makar to da tvrde.

Na domaćem planu, jasno je da je Trampova vladavina bila populistička, a čak iako nije sproveo sopstvenu politiku do kraja, evidentno je da su republikanci usvojili neke od tih ideja.

Pogledajte video o tome kako je izgledao predsednički mandat Donalda Trampa

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]