Milijarder i filantrop Džordž Soros je iskoristio govor na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da pokrene oštar napad na Kinu i njenog predsednika Si Đinpinga.
Soros je upozorio da veštačka inteligencija i mašinsko učenje može da se iskoristi za totalitarnu kontrole u zemlji.
On je rekao da ovaj scenario predstavlja „opasnost bez presedana".
Međutim, rekao je da su Kinezi njegov „glavni izvor nade".
„Kina nije jedini autoritarni režim na svetu, ali je najbogatija, najjača i tehnološki najnaprednija", rekao je on, ističući zabrinutost zbog Rusije pod vlašću Vladimira Putina.
„Bezbednosni rizik"
„To čini Si Đinpinga najopasnijim oponentom otvorenog društva", rekao je.
Soros, istaknuti donator Demokratske partije SAD, takođe je kritikovao stav Trampove administracije prema Kini.
„Umesto vođenja trgovinskog rata sa praktično celim svetom, SAD bi trebalo da se usredsrede na Kinu", rekao je on.
Šire gledano, Soros je upozorio da bi represivni režimi mogli da koriste tehnologiju za kontrolu svojih građana, što je nazvao „smrtnom pretnjom otvorenim društvima".
Biznismen mađarskog porekla, koji je preživeo nacističku okupaciju uz falsifikovane dokumente, stekao je bogatstvo berzanskim potezima u doba devalvacije britanske funte, događaja poznatog kao Crna sreda.
Upravo su ga njegove filantropske i političke aktivnosti učinile faktorom razdora u SAD, Evropi i šire.
Podmićivanje
Potrošio je milijarde sopstvenog novca na finansiranje projekata o ljudskim pravima, kao i na liberalne demokratske poduhvate širom sveta. Poslednjih godina je postao česta meta napada desničarskih grupa zbog podrške liberalnim režimima.
Mnoge od kritike koje mu se upućuju označene su kao antisemitske.
Prošle godine je sumnjivi paket pronađen u poštanskom sandučetu u njegovoj kući u Njujorku.
Soros je prošlogodišnji govor u Davosu iskoristio za kritiku gigantske tehnološke kompanije poput Fejsbuka i ono što je smatrao njihovim nagrizajućim efektom na demokratske sisteme.
Ali ove godine je sav gnem usmerio prema Pekingu, a posebno kontroverznom investicionom planu „Pojas i put", koji finansira putne, železničke i pomorske veze kako bi se ojačala trgovina sa zemljama širom sveta.
„Projekat je napravljen da promoviše interese Kine, a ne interese zemalja primalaca", rekao je on.
„Njegovi ambiciozni infrastrukturni projekti uglavnom su finansirani kreditima, a ne grantovima, a strani zvaničnici su često bili podmićivani da ih prihvate."
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac