Prekomerni turizam na Balkanu: „Zimi uzimamo grad natrag“

*Napomena: Tekst je naknadno ažuriran odgovorima iz hrvatskog Ministarstva turizma

Pre više od deset godina ekipa megapopularne serije Igra prestola sjatila se u Dubrovnik da među srednjovekovnim zidinama snimi scene borbe.

Danas „biser Jadrana" vodi bitku da i u stvarnosti ne postane samo pozornica kojom će gaziti hiljade posetilaca.

Dok je 1991. godine unutar zidina istorijskog jezgra, koje je na UNESKO listi svetske baštine, živelo 3.700 ljudi, prema poslednjim procenama ih je 1.200, objašnjava Marin Krstulović, predsednik gradskog kotara dubrovačkog Starog grada.

„Ako izgubimo stanovništvo, postajemo power point prezentacija - Diznilend.

„Sve dok ima domaćih ljudi, biće moguće predstaviti posetiocima kulturu, istoriju, život. Ali matematika nam govori da neće na dobro da izađe, jer uz ovaj trend, za 30 godina nas više neće biti", kaže Krstulović.

• Da li su putovanja bez prtljaga budućnost: Dubrovnik jedan od svetskih predvodnika te ideje
• Međunarodni turizam cveta, ali ovim ljudima se to ne sviđa
• Kako je živeti u preterano posećenom gradu
• Da li je privatizacija lekovita za srpske banje

Ovaj Dubrovčanin, koji je veći deo života proveo unutar zidina istorijskog jezgra, za iseljavanje krivi „nekontrolisani turizam".

U planskim dokumentima Hrvatske češće se koristi pojam „prekomerni turizam".

„Kada turizam nije u harmoniji sa okruženjem turističke destinacije, govorimo o prekomernom turizmu.

„Usled previše turista, previše turističkih objekata i sadržaja, dolazi do niza negativnih efekata. Trpe infrastruktura i lokalno stanovništvo, ali strada i životna sredina i kulturno-istorijsko nasleđe", kaže profesorka Snežana Milićević, sa Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji.

Ogroman broj posetilaca tokom sezone ne muči samo Dubrovnik, već i mnoga druga mesta širom Hrvatske i regiona.

Deo je globalnog trenda protiv koga ustaju stanovnici popularnih destinacija - neki izlaskom na ulice, drugi vodenim pištoljima uperenim ka turistima, poput stanovnika Barselone.

Nijedna zemlja međutim nije našla potpuno rešenje za ovaj probleme, kaže Jere Kuzmanić, doktorand na katedri za urbanizam na Politehničkom univerzitetu u Barseloni.

„Evropa je sve starija i u ekonomskom smislu postaje mnogo više turistička destinacija nego proizvodna ekonomija.

„Veoma je teško osmisliti mere kojima bi se mogao ograničiti turizam", kaže Kuzmanić.

Iz hrvatskog Ministarstva turizma kažu da se trenutno u ovoj državi donose zakoni i drugi važni dokumenti kako bi sproveli „tranziciju turizma na zadovoljstvo turista, ali i lokalnog stanovništva i ostali jedna od najpoželjnijih destinacija".

„U fokus stavljamo održiv turizam i ulazimo u eru upravljanja razvojem turizma", navodi se u pisanim odgovorima koji su dostavljeni BBC na srpskom posle objavljivanja ovog teksta.

Tokom prvih sedam meseci 2024. godine, 790 miliona ljudi putovalo je turistički, što je oko 11 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Direktni prihodi ostvareni od turizma vratili su se na vrednosti pre pandemije, i tokom 2023. godine dostigli su 3,4 biliona dolara, što je tri odsto globalnog Bruto-društvenog proizvoda (BDP).

Identitet grada

Kuzmanić je proveo detinjstvo i mladost u Splitu, u naselju pored mora, studirao je u Holandiji, a poslednjih godinu dana živi u jednom od najposećenijih delova Barselone.

Doživeo je najlepše od onoga što život pored mora može da ponudi, ali i posmatrao kako se mesta koja su obeležila njegovu mladost menjaju pod naletom sve većeg broj posetilaca.

„Ja, kao i mnogo ljudi moji generacije, imamo osećaj da smo u nekoj meri izgubili grad.

„Većina tipičnih mesta, koji su bila deo našeg odrastanja, ali i deo klasične urbane kulture Splita, ili su nestala, ili su totalno promenila atmosferu", govori.

Turizam se, kaže, u Splitu ne može zaobići, jer je sve što se u gradu dešava na neki način povezano sa njim.

„Ti više ne možeš ni na (trgu) Peristilu, ni na Matejušci (luci) sesti, popiti pivo, podružiti se bez da to ne bude potpuno umočeno u turističku atmosferu i ponudu."

Pod pritiskom posetilaca, ali i pred mogućnošću da zarade novac iznajmljivanjem stanova pojedini Splićani napuštaju grad.

Tokom prvih sedam meseci ove godine u Splitsko-dalmatinskoj regiji zabeleženo je 9,6 miliona noćenja turista, što je skoro 40 odsto više nego u istom razdoblju pre tri godine.

Sa sve većim brojem posetilaca, na ulicama je i više smeća, razvaljeni su trotoari, gužve su na putevima i parkinzima, luka je zakrčena, nabraja Kuzmanić.

Sve zajedno uticalo je i da se stavovi stanovnika prema turizmu menjaju tako da se ova grana, , čiji su prihodi prošle godine u Hrvatskoj dostigli udeo od 20 odsto BDP-a, više ne vidi isključivo kao pozitivna stvar.

Stanovnici primećuju i dobre i loše strane, kaže Kuzmanić.

Ovo potvrđuje i sociološko demografska studija „Život u povijesnoj jezgri", u kojoj su ispitanici među problemima Starog grada Dubrovnika izdvojili prevelik broj restorana, gužvu, buku, neprijatne mirise, i nedovoljnu uređenost prostora.

Zato smatraju da, između ostalog, treba ograničiti broj posetilaca.

Marin Krstulović kaže da je tokom letnjih meseci previše turista koji dolaze bilo na jednodnevne izlete, bilo na duže.

To koriste iznajmljivači koji se oglašavaju na platformama poput booking.com i airbnb.com, objašnjava.

„Ljudi su počeli da trče za parama jer je poreska politika kratkoročnog iznajmljivanja takva da im ide na ruku.

„Ta politika je bila dobra posle rata jer je pomogla Dalmaciji, kada ništa nismo imali, da se podigne na noge. Danas je dovela do toga da se sve pretvorilo u apartman", govori.

Apartmane više ne iznajmljuju samo lokalni stanovnici, već i sve više stranaca, odnosno „mutni kapital hedž fondova, koji ne pita za cenu, a kojima je to brza i jednostavna zarada", dodaje.

„Sada se ne kupuju kuće za stanovanje nego iznajmljivanje, a novac koji se na taj način zaradi troši se van Hrvatske.

„Domaći iznajmljivači, koji žive u Dubrovniku, iznajmljuju manje prostore, a novac koji zarade ostaje u gradu", kaže.

Šta je hedž fond?

Posebna vrsta investicionog fonda za ograničen broj ulagača sa širokim spektrom ulagačkih i kupoprodajnih aktivnosti.

Članovi fonda plaćaju članarinu investicionom menadžeru fonda.

Hedž fondovi nude priliku za dobru zaradu, ali uz visok rizik.

Kako ograničiti iznajmljivanje?

Veliki broj stanova ponuđen na platformama za turiste podigao je cene dugoročnog najma u Barseloni zbog čega su gradske vlasti predložile da se u narednih nekoliko godina 10.000 nekretnina povuče iz turističke ponude.

U Hrvatskoj bi takođe uskoro mogli da zažive propisi kojima će se ograničiti kratkoročno iznajmljivanje.

Tako je predloženo da vlasnici stanova u budućnosti mogu da iznajme nekretnine samo ako imaju saglasnost svih stanara zgrade.

„Najavljena zabrana odnosi se samo na nove licence za turističko iznajmljivanje, čime bi do sada licencirani stanovi postali zlata vredni", kaže Jere Kuzmanić.

Dodatni problem vidi u uslovu da svi stanari daju saglasnost za otvaranje turističkog stana.

„Najlakše će se u manjim zgradama pet vlasnika dogovoriti da ponude turistički najam", kaže.

Iz hrvatskog Ministarstva turizma kažu da je do sada doneta Strategija razvoja održivog turizmom do 2030. godine, zatim prvi krovni Zakon o turizmu i da su osigurana sredstva za sprovođenje planova u vrednosti od 1,3 milijardi evra, a sve kako bi se turizam razvijao na održiv način.

Na osnovu ovih dokumenta i pravilnika, turističke destinacije donosiće planove za upravljane uzimajući u obzir prihvatne kapacitete, navode.

Oni najavljuju promene poreske politike, ali i izmene Zakona o ugostiteljkoj delatnosti „kojima ćemo napraviti razliku između domaćina i ostalih iznajmljivača u kratkoročnom najmu".

Pogledajte video: Vodenim pištoljima na turiste u Barseloni

Stari grad u Budvi kao 'veliki hotel'

Pretvaranje stambenih prostora u apartmane preplavilo je i susednu Crnu Goru.

Između dva popisa u ovoj zemlji izgrađeno je oko 80.000 stanova, a u Budvi je čak osam hiljada stanova više nego domaćinstava.

Nepregledne kolone vozila tokom leta jasno pokazuju da grad ne može da primi sve koji žele da ga posete.

Pored turista koji dolaze u Budvu, gužve se stvaraju i zato što kroz ovaj grad, koji nema obilaznicu, prolaze putnici koji idu ka drugim destinacijama, kaže Aleksandar Jovanović, predsednik Udruženja ugostitelja Budve.

On živi u Starom gradu, gde u prizemlju kamene kuće sa drvenim prozorima ima restoran.

Nije mu neobično da mu turisti pokucaju na prozor, ostave smeće ispred praga, zavire u stan.

„Stari grad funkcioniše kao jedan veliki hotel ili restoran.

„Nekada se vrata naših kuća nisu ni zaključavala, tako da su vam komšije svraćale na ručak. Takva otvorenost tipična je za žitelje Starog grada."

Zato mu i ne smeta što je okružen turistima.

„Svi mi živimo od turizma. Odrastali smo i školovali se u turizmu, i imamo razumevanja za taj vid zarade i poslovanja", govori.

To međutim ne znači da treba dozvoliti da se turizam stihijski širi, smatra Jovanović.

Jovanovićevo udruženje je posle više godina borbe sa bukom uspelo da se muzika iz lokala u Starom gradu utiša, ali veruju da postoji još koraka kako bi se stvorio „ambijent u kome će moći i da se radi i da se živi".

„Imamo dosta pozitivnih primera iz drugih zemalja.

„Venecija je uvela takse i verujem da bi i Budva trebalo da razmišlja u sličnom pravcu jer infrastruktura ne može da podnese broj posetilaca koji imamo, posebno u julu i avgustu.

„Uz velike gužve, nemoguće je pružiti kvalitetnu uslugu tako da mi se čini da ni gosti nisu uvek zadovoljni".

Iz crnogorskog Ministarstva turizma nisu odgovorila na pitanja BBC na srpskom.

Pogledajte video o ostrvu Sveti Stefan:

Održivost važnija od brze zarade

„Zašto bih išla u grad u kome će biti milion ljudi?", pita se Snežana Milićević, profesorka iz Vrnjačke Banje, jednog od najpopularnijih turističkih mesta u Srbiji.

Takva prekomernost može samo da dovede do gašenja nekih destinacija, dodaje.

Zahvaljujući sve većem broju jeftinih letova, i razvoju platformi za iznajmljivanje postalo je lako osmisliti pristupačne odmore.

„Ljudi masovno žele da iskoriste takve mogućnosti i nikada nije bilo ovako kao u poslednje dve godine", govori.

Ona živi u Vrnjačkoj Banji, koja tokom leta vrvi od turista.

Tokom jula 2024. godine zabeleženo je oko 73.000 noćenja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Međutim, dok je ranije prosečan boravak u ovom mestu trajao mesec dana ili malo kraće, sada se turisti u proseku zadržavaju dva do tri dana, objašnjava profesorka.

„Moja porodica nekako izgura jun, i već prvog jula napuštamo Banju i idemo na što duži odmor, jer je broj turista neopisiv.

„Naša infrastruktura to ne može da isprati - nema parking mesta, u popodnevnim satima često nemamo ni vodu, cene toliko odu u nebo da idemo u obližnje gradove u nabavku", kaže.

Sve je to posledica želje pojedinih stanovnika Banje da što više zarade tokom glavne sezone, a to je razumljivo, dodaje.

Kao profesorka menadžmenta u turizmu veruje da se odgovarajućim upravljanjem mora pronaći način da destinacija živi duže vreme.

Predlaže ravnomernije raspoređivanje manifestacija tokom cele godine, ali i podsticaje turistima da dolaze u hladnijim mesecima tako što bi se domaći vaučeri delili za taj period.

„Umesto akcija koje su usmerene samo na brzu zaradu, treba da počnemo da gledamo dugoročne efekte da svi koji učestvuju u turističkom lancu budu zadovoljni", smatra.

Ministarstvo omladine i turizma Srbije međutim smatra da zemlja nema problem sa prekomernim turizmom.

„Turizam ne samo da nije narušio kvalitet života lokalnog stanovništva, već je pokretač privrednog razvoja cele Vrnjačke Banje", navodi državni sekretar u ministarstvu Uroš Kandić u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

U turističku infrastrukturu Banje je uloženo 200 miliona evra, tako da je nezaposlenost u ovom mestu trostruko manja, a lokalni budžet uvećan pet puta u odnosu na 2012, tvrdi.

„Menja se i struktura gostiju sa rastom učešća inostranih i mlađih ljudi sa većom platežnom moći i traže veći standard usluge, što i jeste bio primarni cilj", kaže.

Pogledajte video:

Bitka i dalje traje…

Igra prestola dovela je u Dubrovnik obožavatelje serije iz celog sveta.

Samo od turizma povezanog sa ovim ostvarenjem Hrvatska je zaradila 180 miliona evra.

Međutim, već 2016, postalo je jasno da turisti koji dolaze zbog ostvarenja HBO kanala, ali i ostali posetioci mogu da donesu više štete nego koristi i da je potreban drugačiji pristup.

Tako je izrađen Plana upravljanja gradom, kao osnova za mere kako turizam ne bi ugrožavao istorijsko-kulturnu baštinu, ali i kvario kvalitet života lokalnog stanovništva.

U izradi Plana, koji je usvojen pet godina kasnije, učestvovali su i stanovnici Starog grada.

„Počelo je sprovođenje nekih mera koje smo tražili, ali to nije dovoljno i presporo je, što se najbolje vide po daljem iseljavanju lokalnog stanovništva i pretvaranju stanova u apartmane bez stanovnika", kaže Krstulović.

Dodaje i da je „izostala međusobna saradnja svih koji bi trebalo da učestvuju u donošenju mera".

Među značajnijim koracima Dubrovnik je do sada ograničio broj posetilaca sa kruzera koji su pravili ogroman pritisak na istorijsko jezgro.

Ove godine izrađena je i Studija prihvatnog kapaciteta povijesnog jezgre Dubrovnika, koja je pokazala da broj posetilaca često premašuje kapacitete ovog prostora.

Za Marina Krstulovića prostor unutar zidina je „jedno lepo mesto u kome se susedi pomažu i paze jedni druge".

Stari grad je na samoj obali mora, ali Marin ima čemu da se raduje zimi.

„Tokom osam meseci imamo ogroman pritisak posetilaca, a onda u zimu uzimamo Grad nazad.

„Mi smo jedni od onih koji su izmislili turizam, ne bih voleo da turizam počne izmišljati nas", kaže on.

Pogledajte i video iz Venecije:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]