Prikupljanje pomoći posle zemljotresa u Hrvatskoj: „Ljudi sa ovih prostora su uvek bili empatični"
Anđelka Karatur iz Siska u Hrvatskoj u sredu je napunila 68 godina, ali joj rođendan nije protekao u veselju.
„Suprug i ja smo bili kod kuće i odjednom je počeo lom - ormani da padaju, televizori, kuhinja… Grozno, grozno, to se rečima ne može opisati", opisuje Anđelka za BBC kako je izgledalo kada je zemljotres počeo.
U stan, kaže, nisu mogli da se vrate jer je noseći zid napukao po dužini, ali nisu ostali sami - u pomoć su im pritekli prijatelji kod kojih su proveli noć.
Epicentar potresa u utorak jačine 6,2 Rihtera, bio je u Petrinji, na oko 50 kilometara od Zagreba, a nekoliko jačih udara bilo je u sredu. Poginulo je sedmoro ljudi, povređeno je više desetina, uz veliku materijalnu štetu.
- Zemljotresi na Balkanu: Zašto ovoliko trese
- „Jauci i plač su bili jezivi i mnogi su ostali celu noć napolju" - svedočenja o zemljotresu u Hrvatskoj
- Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate
Međutim pomoć stiže sa svih strana - društvene mreže pune su ponuda za besplatan smeštaj onima koji su ostali bez svega.
„Ne mogu fizički da pomognem zbog posla, ali imam prazan stan i rekoh mogao bi da pomognem nekoj porodici, što da ne", kaže za BBC na srpskom Abel iz Zagreba.
U međuvremenu stiže i podrška iz čitavog regiona.
„Šta vam to govori? U ovakvim nezgodama su ljudi uvek zajedno, nebitna je nacionalnost, politika, vera, stranka. Svi pomažu", kaže za BBC Ilija Krizmanić, takođe jedan od ljudi koji su ponudili smeštaj.
Ljudi HVALA VAM, više od 10 kombija ste napunili dekama, grijalicama, hranom, toplom odjecom. Odmah smo krenuli s tim do naše Branke na Baniju, HVALA vam na solidarnosti i dobroti.❣#Ljudizaljude @SeverMaja pic.twitter.com/khLb0gz0HG
— M. (@m_ateja_) December 29, 2020
Pomoć
Krizmanić je vlasnik turističkog smeštaja nedaleko od Plitvičkih jezera i kaže da su u sredu celog dana pristizali ljudi pogođeni zemljotresom.
„Danas bi trebalo 15-ak iz Gline i Petrinja, a desetak ih je već došlo kod sestre u kuću pored", navodi.
Kako kaže, smeštaj je ponudio da bi „ljudi kojima je sve porušeno imali gde da spavaju".
„I ja sam bio u sličnoj situaciji, samo je rat bio", kaže kratko.
„Bitno je da dođu samo, imaju gde da spavaju i da jedu, sve imaju ovde. Zašto ne pomoći ako možeš? Dobro je pomoći, je l' da?"
Isto kaže i Abel iz Zagreba, koji inače živi u Švedskoj.
„Javila se jedna porodica iz Siska, mislim da ih je četvoro, od čega troje dece. Rekli su mi da su sinoć imali gde da spavaju, ali da danas već neće imati gde, pa čekam da se jave", kaže on.
Pomoć ljudi uveliko prikupljaju preko interneta, a smeštaj je ponudio i Braco Elezović iz Dubrovnika.
„Veseli me ako znam da mogu nekome da pomognem", kaže Elezović za BBC na srpskom.
Kako kaže, bilo je do sada nekih upita, ali je problem što u okolini Petrinja, gde su sela najviše pogođena zemljotresom, ljudi imaju stoku koju ne žele da ostave.
- Kako zbog politike i novca sanacije zemljotresa u Srbiji traju decenijama
- Rihteri ili korupcija: Zašto su zemljotresi toliko razorili Albaniju
- „Najviše se plašim države" - meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju
„Ipak, stan je spreman da prihvati porodicu sa dvoje ili troje dece, bez obzira na nacionalnost, da se razumemo - ima dosta Srba u okolini Petrinja", navodi Elezović, dodajući da je on veteran i invalid iz ratova tokom devedesetih.
Solidarnost
U Beogradu je za to vreme ispred hrvatske ambasade održan skup podrške na koji je pozvala Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, a u centru grada, na zidu kod Doma omladine, neko je napisao „Petrinja" i nacrtao srce.
Beograd jutros, nepoznati autor. pic.twitter.com/rvdqrPokqK
— Dobrica Veselinović (@dobrinacelnik) December 30, 2020
Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske u Beogradu, rekao je za N1 da je teško rečima opisati koliko to znači, kao i da je primio na desetine mejlova od građana širom Srbije sa velikim izrazima podrške, kao i pitanjima kako da upute pomoć.
Zbog toga će ambasada otvoriti žiro račun na koji će građani moći da uplate sredstva.
Vlada Srbije je u međuvremenu donela odluku da se Hrvatskoj uputi pomoć od milion evra. , dok je Crveni krst Srbije otvorio račun za donacije.
Sličnu odluku donela je i Albanija, koja će uplatiti 250.000 evra, dok su iz Slovenije u Hrvatsku krenule kolone kamiona za pomoć građanima i sa opremom za pretragu terena.
Takođe, slovenačka vlada je dozvolila je građanima koji žele da pomognu da mogu da dostave pomoć i vrate se za manje od 48 sati.
Crveni krst Bosne i Hercegovine aktivirao humanitarni broj 17023 za stanovništvo ugroženo zemljotresom.
„Pozivom na humanitarni broj doniraju se dve konvertibilne marke (oko 120 dinara), a samo tokom utorka zabeležena su 32.842 poziva", saopšteno je iz Crvenog krsta BiH.
Kako navode, do sada se javio veliki broj građana koji je ponudio pomoć u novcu i robi.
„Svaka pomoć je dobro došla", kaže Braco Elezović.
„Ljudi na ovim prostorima su uvek bili solidarni kada su u pitanju razne prirodne nepogode, potresi, požari, poplave".
Kako navodi, ljudi na području bivše Jugoslavije su „veoma empatični bez obzira na rat".
„Uprkos raznim dešavanjima u istoriji, svi smo mi ljudi od krvi i mesa, pomažemo jedni drugima u nevolji", dodaje Abel iz Zagreba.
„Nadam se da će tako ostati i u budućnosti".
Šta dalje?
Iz Zagreba su mnogi otišli, građani Siska, Petrinje i dalje strepe, a veliki broj ljudi širom Hrvatske učestvuje u prikupljanju pomoći.
Pojedini hrvatski gradovi su otkazali novogodišnje programe i vatromete kako bi se prikupilo što više novca za saniranje štete.
U akcijama čišćenja i prikupljanja učestvuje i veliki broj navijačkih grupa iz Zagreba, Splita, Osijeka, Zadra, Šibenika i drugih gradova.
„Ne daj bože nikome ovo što se nama dogodilo", kaže Anđelka.
„Petrinje je gotovo skroz srušeno, sisačka bolnica je onesposobljena, sve pacijente moraju da šalju u Zagreb", dodaje.
Na pitanje šta dalje, odgovara kratko: „Ne znam".
„Svi se trude da se sve sredi, da se spasu ljudi, vozila Hitne pomoći su juče toliko jurila da vam ne mogu objasniti. Bitno je da se spase ono što se spasti može", navodi.
Ipak, ona ističe da pomoć stiže za svih strana.
„Kada vidiš takvu solidarnost, ne samo u Hrvatskoj, nego i ljudi iz okoline… To mi govori da su naše komšije predivni ljudi i prijatelji, zahvalni smo do neba".
Kad ti neko u ovoj situaciji pruži ruku onda znate šta to znači, ističe.
„Hvala na pomoći svima, svu sreću ovog sveta vam želim. Želim vam srećne božićne praznike, da ne budu kao ovaj moj rođendan", zaključuje Anđelka.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac