Prodaja Beograđanke: Kako je Palata Beograd postala teret glavnog grada

„Pod jedan vodoravno je i ovog jutra – Sava. Pod jedan uspravno – Palata Beograd, iz koje vas pozdravljamo“.

Tom rečenicom je pre nekoliko decenija, sa vrha Beograđanke, Duško Radović poželeo Beogradu dobro jutro.

I da je Beograd krcat soliterima kao Njujork, Beograđanku bi rečenice čuvenog mrguda izdvajale od ostalih nebodera.

• Beograd na vodi u teoriji i praksi
• Svi naši metroi koje smo želeli
• Beogradska tehnika korekcije pola osvojila svet

Međutim, drugih takvih solitera sa starogradske strane nema, pa Palata Beograd gotovo pola veka sama nadgleda grad, dok se sa nje – barem za privilegovane – pruža prilično inspirativan pogled.

„Imali smo najlepši pogled, uvek je činio da imam inspiraciju“, kaže za BBC Branislava Milunov, nekadašnja novinarka radija Studio B.

„Dugo sam radila jutarnji program, pa sam dolazila na posao kad i Duško Radović. Na primer, vidim sa prozora autobus koji prelazi Pančevački most, pa uživo u programu pozdravim ljude koji su u njemu.

„Tako se i on vrteo u krug i smišljao priče za Beograde, dobro jutro„, kaže ona.

Međutim, za Beograđanku bi 2020. mogla da bude prilično burna – grad najavljuje da će je prodati, o čemu se gotovo ništa ne zna.

„Nepoznanica“

„Ta najava nam je bila veliko iznenađenje“, kaže za BBC na srpskom Milorad Bjeličić, direktor Beogradske otvorene škole, sa 16. sprata Beograđanke.

„Doduše, to je bilo samo u medijima – ni mi kao zakupci, ni gradski organi nisu upoznati sa prodajom… Nije bilo nikakve gradske odluke na tu temu“, dodaje on.

Ipak, kako kaže, među zakupcima postoji „velika nepoznanica“ kakav će status imati kod novog vlasnika.

Aktuelni vlasnik Beograđanke i većine poslovnog prostora u njoj je grad Beograd, čiji je zamenik gradonačelnika Goran Vesić prvi najavio prodaju.

Vesić navodi da je grad sa Beograđankom na gubitku, što će biti rešeno kada zgrada dobije privatnog vlasnika.

„Od poreza na imovinu godišnje bismo mogli da prihodujemo oko milion evra“, izjavio je Vesić.

Lična karta

• Beograđanka je izgrađena u periodu od 1969. do 1974. godine
• Autor projekta je arhitekta Branko Pešić
• Visoka je 101 metar i ima 23 sprata
• Kancelarije u Palati Beograd imaju brojni državni i gradski organi

Iz gradske uprave do trenutka objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja koliki su tačno gubici i koliko košta održavanje zgrade.

Mediji prenose da potencijalni novi vlasnik neće smeti da je ruši, ali iz grada nismo dobili potvrdu da li će biti nekih uslova pred prodaju.

Kako izgleda život u Palati Beograd?

Kao jedan od razloga prodaje mediji navode i to što zgrada dugo nije renovirana, pa je unutra vreme stalo u sedamdesetim godinama prošlog veka.

Da problema zaista ima, svedoče i oni koji tamo rade.

„Kao najveći problem vidimo zastareli sistem ventilacije, odnosno dotoka i prečišćavanja vazduha“, navode za BBC iz Agencije za restituciju, koja u zgradi koristi nekoliko spratova.

Kako navode, tokom grejne sezone česti su i prekidi snabdevanja električnom energijom zbog preopterećenosti mreže.

To potvrđuje i Bjeličić.

„Struja je dizajnirana za vreme kada nisu postojali kompjuteri, pa nema dovoljan broj utičnica, na primer. Toga jednostavno nije bilo u to vreme“, navodi.

„Urađeno je sve vrlo kvalitetno i dobro za ono vreme. Standardi energetske efikasnosti su se sigurno promenili i unapredili, ali to je sve i dalje vrlo pristojno“, dodaje.

Iz Agencije za restituciju dodaju da „gotovo svake godine u zimskom periodu dolazi do prokišnjavanja“.

„Posebno ističemo problem za grejanjem do kojeg dolazi usled zastarelosti postrojenja za distribuciju grejanja, ali i dotrajale stolarije i loše toplotne izolacije“, navode.

Zbog toga je, dodaju, proces rada „znatno otežan u zimskom periodu“.

Oni ističu da su „brojni nedostaci posledica višedecenijskog neulaganja u održavanje i remont infrastrukture“.

„Zgrada je puna, ima samo nekoliko slobodnih kancelarija. I mi smo hteli da se proširimo, tražili smo dve nove kancelarije, ali ih nismo dobili“, kaže Bjeličić.

„Doduše, ima malo komercijalnih zakupaca, ostali su državni ili gradski organi“.

Pored Agencije za restituciju, tu su Agencija za jonizujuća zračenja, razni gradski sekretarijati, Putevi Beograda, Transportna zajednica, a i Fond za nauku se skoro doselio, ističe on.

Na adresi Masarikova 5 su i Bokserski savez Srbije, Savez za skokove u vodu, kao i Tekvondo asocijacija Srbije.

• OFK Beograd: Romantičari koji i dalje veruju
• Kako je Beograd postao trkački grad

Ali ko sve od njih plaća zakup?

„Mi plaćamo punu cenu, nemamo nikakvu subvenciju“, ističe Bjeličić.

„Grad ima pravo da odredi ko može da bude oslobođen plaćanja zakupa, a ko ne, ali struju, vodu i grejanje mora da plaća svako“, ističe.

Koliko košta održavanje?

Bjeličić kaže da investiciono održavanje plaća grad i da ne zna koliko iznosi.

Odgovor na to pitanje nismo dobili od gradske uprave do objavljivanja ovog teksta.

„Mi zakupci plaćamo tekuće održavanje – struju, vodu i grejanje. Da, troši se dosta vode… Na primer, voda u pisoarima teče 24 sata bez prestanka“, kaže Bjeličić.

Kako kaže, „sve iz sedamdesetih i funkcioniše, ali može bolje“.

• Žene i nazivi ulica: Da li je Beograd „muški grad“
• U Beogradu ni Miško više neće da vozi
• Kako je Beograd postao trkački grad

„Grad, koliko ja znam, nije imao neka veća investiciona održavanja, osim što su pre sedam, osam godina promenili liftove, ništa drugo. Ti liftovi su zaista najsavremeniji“, dodaje.

On ističe da Beogradska otvorena škola za 22 godine života u Palati Beograda nikada nije zakasnila ni sa jednom kirijom.

„Održavanje koje plaćamo – struja, voda, grejanje, obezbeđenje, čistačice – skuplje je nego sam zakup“, dodaje on.

Iz Agencije za restituciju navode da oni nisu zakupci, već da kao agencija koju je osnovala Vlada Srbije imaju pravo korišćenja poslovnog prostora Beograđanke.

Naveli su i koliko ih koštaju troškovi održavanja na mesečnom nivou – 2.340.959,70 dinara, a troškovi su sledeći:

• Električna energija – 341.426,27 dinara
• Grejanje – 353.813,62 dinara
• Voda i kanalizacija – 56.324,86 dinara
• Čišćenje – 282.140,06 dinara
• Radna snaga – 891.600,19 dinara
• Potrošni materijal za održavanje – 29.493,50 dinara
• Obezbeđenje zajedničko 132.287,04 i spratno 190.080,00 dinara.

Navode i da su iz „sopstvenih sredstava izvršili znatna ulaganja u poslovni prostor u cilju pobošljanja uslova rada i prilagođavanja prostora delatnosti agencije“.

Najaktuelnija tema poslednjih dana u Beogradu bilo je zagađenje – pogledajte šta smo sve uradili na tu temu:

• Ko i kako meri zagađenje vazduha u Srbiji
• Batut: Kako se zaštititi od zagađenja vazduha
• Šta znači kad je zagađenje vazduha u ljubičastom
• Da li je ranije vazduh bio čistiji
• U fotografijama: Beograd, Sarajevo, Zagreb – gradovi u magli

A kako je bilo nekada?

Moderno.

Beograđanka je bila najviša na Balkanu i prva „pametna zgrada“ na ovim prostorima.

To znači da su se, na primer, tih davnih sedamdesetih i osamdesetih, roletne automatski spuštale kad ugledaju Sunce.

Ipak, izgradnja nije bila laka, jer su majstori morali da se izbore za podzemnim vodama na koje su naišli prilikom kopanja temelja, pa je desetak izvora sprovedeno u kanalizaciju.

„Bez obzira na to što je zgrada bila pametna, ipak je bilo problema sa nedostatkom vazduha“, priseća se Branislava Milunov kako je nekada izgledalo raditi na Studiju B.

„Onda smo se mi na radiju dosetili, pa smo na jednom mestu probili zid malog studija gde su se snimale reklame“, dodaje.

Kako kaže, često su se kvarili sistemi za protok vazduha, pa su na 22. spratu mogli da osete šta se kuva na petom, gde je bila kuhinja.

„Nedostajao mi je svež vazduh. Ne volim pametne zgrade, jer hoću ja da otvorim prozor, a to je tamo bilo nemoguće. Zato bismo našli prozorče, zavlačili se kod njega i disali na škrge“, navodi uz osmeh.

Milunov je na Studio B stigla 1980. i tamo se zadržala dve decenije.

„Za ulazak u zgradu je bio veliki protokol – nije mogao svako da dođe i kaže ‘idem na peti sprat’. Ipak, ako si VIP, mogao si da šmugneš, a da se ne zna“, kaže ona.

„Imali smo pomoćni lift koji je od samoposluge išao skroz do 22. sprata. To je zapravo teretni lift kojim su prebacivali robu do restorana na petom spratu.

„Jednom je Lepa Brena, kad je bila gost kod Marka Jankovića u emisiji Od doručka do ručka, morala da ide tim liftom jer su je mnogi čekali na ulazu“.

U zgradi Beograđanke nekada je bio poznati klub Šestica, a Milunov ističe i da je u „srećnija vremena“ restoran na petom spratu bio prilično in mesto.

„I znalo se – petkom se tamo ide na pasulj koji organizuje kulturna redakcija. Petak je bio dan za pasulj“, priseća se uz osmeh.

Šta dalje?

Ne zna se.

I dalje je sve na nivou najave u medijima, ali teško da bi se neko usudio da pomeri Beograđanku sa njenog mesta… Iako se tokom decenija sve oko nje prilično promenilo.

„U ono vreme se nije nešto mnogo gradilo, tako da se pogled nije toliko menjao. A lep je pogled, posebno na Ušće… Vidi se ceo grad“, kaže Milunov.

Kako navodi, novinari radija Studio B su bili privilegovani jer su sa prozora mogli da prate sve što se dešava.

„Kolega Veljko Pajović i ja smo jednog jutra primetili dim iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Veljko je odmah uzeo radio stanicu i otišao tamo da izveštava, a ja sam bila u studiju“, priseća se.

„To je ta prednost – mogao si da vidiš šta se dešava, mogao si da vidiš gde je gužva.

„Nažalost, bila sam tu i kada su na ulice Beograda izašli tenkovi… To je bio neverovatan osećaj i prizor. Sa te visine smo čuli kako tenkovi bubnjaju kroz centar grada. Jezivo“.

Radio Studio B ove godine slavi 50. rođendan, a Milunov zna šta bi volela da dobije na poklon.

„Nemam neke emocije što se prodaje tiče… Neka, možda će neko voditi više računa o zgradi, ali volela bih da studio ostane.

„Volela bih i da se napravi muzej, da se otvori vidikovac, da tamo dolaze turisti, da se gore čuje glas Duška Radovića… Mogao bi da bude i lift sa spoljne strane zgrade, to je sada moguće“.

A Beograd će u međuvremenu, kao i uvek, nastaviti život. Doduše, poslednjih dana u magli.

„Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli“, rekao bi jedan čuveni mrgud.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk