Protest, Ratko Mladić i pravo: Da li policajac mora da vam pokaže legitimaciju

Dve žene kreću ka muralu Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca, u centru Beograda, počevši da na njega bacaju jaja, ali im prilaze nepoznati muškarci i hvataju ih za ruke.

„Slobodno, momci, slobodno… 'Ajde, heroji, bravo", viče jedna od njih.

Reč je o aktivistkinji Aidi Ćorović, koja je uzaludno pokušavala da se otme i ubrzo su ona i Jelena Jaćimović privedene u Policijsku upravu Vračar.

Puštene su posle nekoliko sati.

„Zbog načina na koji su me vukli, kako su se ponašali i koliko su brutalni bili, bila sam ubeđena da su navijači", kaže Ćorović dan kasnije za BBC na srpskom.

„Ni u jednom trenutku se nisu predstavili i rekli da su policija", dodaje.

Policija u Beogradu saopštila je da je privela šest ljudi zbog narušavanja javnog reda i mira u zoni nedozvoljenog javnog okupljanja.

• Jaja, cveće i kofa kreča za ratnog zločinca - uništen mural Ratka Mladića
• Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile
• Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost

Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) kaže da su policajci u civilu obavezni da pre primene policijskih ovlašćenja, poput privođenja, pokažu legitimaciju.

„Na zahtev naročito, jer ne znate ko vam se obraća, niti da li je to zaista službeno lice.

„Takve situacije mogu da dovedu do raznih posledica - ona se branila i mogla bi, na primer, da bude optužena za napad na službeno lice, a nije znala da je reč o policajcima", navodi.

Pitanje legitimisanja regulisano je Zakonom o policiji, za koji Vasić kaže da je jasno prekršen prilikom protesta zbog murala Mladiću.

Jedna grupa demonstranata želela je u utorak uveče da uništi mural, druga grupa ga je branila, a između njih bili su policijski kordoni pod punom opremom.

Mladić, vojni komandant snaga bosanskih Srba u ratu protiv vojski bosanskih Hrvata i Bošnjaka od 1992. do 1995, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) za genocid u Srebrenici i ratne zločine.

O legitimisanju i pravima

Kada su nepoznati muškarci uhvatili Ćorović za ruke, u sve se umešalo još nekoliko ljudi i došlo je do guranja u pokušaju da je oslobode.

„Da li ste vi policija?", pitao je neko momke sa kapuljačama na glavama.

„Jesmo, naravno", čuje se odgovor jednog od njih.

„Dajte legitimacije, da vidimo legitimacije", vikala je Aida Ćorović, držeći se čvrsto za banderu.

Da li policajac u tom trenutku zaista mora da pokaže legitimaciju?

„Naravno", kaže Vasić.

„Policajci u uniformi na sebi imaju istaknuto prezime i broj značke, ali oni koji su u civilu nemaju, zbog čega su u obavezi da pokažu legitimaciju", dodaje.

To je određeno članom 66 Zakona o policiji, u kojem se navodi:

„Policijski službenik se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene značke i legitimacije, a policijski službenik u uniformi samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje".

Tu postoji i jedan izuzetak.

Policajac se neće predstaviti „ako okolnosti ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja", ali onda „mora barem da kaže da je policija", navodi Vasić.

„To je suština - ono što se desilo prilikom protesta u potpunosti je suprotno sa zakonom", ističe ona.

Vasić navodi da policajci prilikom primene policijskog ovlašćenja moraju i da „kažu zašto primenjuju to ovlašćenje", osim ukoliko kršenje zakona nije u toku.

Šta kaže Ćorović?

„Držala sam se za banderu, pokušavala da se oduprem, da me ne odvuku, jer sam stvarno mislila da će me uvući u haustor i prebiti", kaže Ćorović za BBC na srpskom.

„Razmišljala sam samo kako da zaštitim zube - imam ih sve, plašila sam se da ih ne polome", dodaje.

Kako kaže, potom je kod nje, da je smiri, došla Jelena Jaćimović, koju su takođe priveli.

„'Pusti', rekla je, policajci su.

„Pustila sam se, odveli su nas do nekoliko policajaca u uniformama i onda nas odgurali do sedećeg ćoška, na ugao sa Krunskom ulicom.

„Niko ni u jednom trenutku nije rekao 'ja sam inspektor taj i taj, ja sam policajac taj i taj'", dodaje.

U policijskom kombiju su, navodi, njih dve bile same i uopšte nisu znale gde ih vode.

Ubrzo su stigli u policijsku stanicu na Vračaru, gde se, kako kaže, sve „promenilo za 180 stepeni".

„Došao je mladi inspektor koji se izvinjavao.

„'Ja sam hteo da pođem kolima da vas dovezem, ne da idete maricom, vi to niste zaslužili, vi ste bivša poslanica, ne priliči policiji da vas ovako privodi', rekao je".

„'Apsolutno ne priliči, to je vaša bruka, moja nije', odgovorila sam".

Ćorović je kaže da su ti događaji „pravo lice režima Aleksandra Vučića" i „stanja u policiji Aleksandra Vulina".

Kako navodi, njeno gađanje murala jajima bio je „simbolički čin".

Šta se desilo na protestu?

Atmosfera u centru glavnog grada Srbije u utorak uveče bila je napeta.

Na jednoj strani bili su aktivisti i predstavnici nevladinih organizacija, a sa druge grupa desničara.

Sve je počelo kada su predstavnici nevladinih organizacija želeli da uklone mural posvećen Mladiću, osuđenom za genocid u Srebrenici i ratne zločine tokom rata u BiH.

Za to postoji dozvola komunalne policije, ali je policija taj skup zabranila.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova saopšteno je da policija ne štiti mural, već javni red i mir i kontroliše sprovođenje zabrane okupljanja.

Zbog toga su legitimisana sva lica, bez obzira na njihov odnos prema muralu posvećenom Ratku Mladiću, navedeno je iz MUP-a.

• Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora
• Genocid u Srebrenici očima dece
• Decenija od hapšenja Ratka Mladića

Ćorović i Jaćimović su potom gađale mural jajima, zbog čega su privedene, a aktivisti su potom organizovali skup podrške za njih dve i uputili se ka muralu.

Međutim, tamo je došlo i dvadesetak desničara, koji su želeli da brane mural.

Većih incidenata i fizičkih sukoba nije bilo, ali jeste verbalnih okršaja i vređanja.

Okupljeni su se posle nekoliko sati razišli, a policija je saopštila da je uhapšeno šestoro ljudi „zbog remećenja javnog reda i mira u zoni nedozvoljenog javnog okupljanja".

„Pored Ćorović i Jaćimović, privedena je još jedna osoba koja je dala podršku aktivistima za ljudska prava", navodi se u saopštenju policije, a prenosi agencija Beta.

„Zatim (privedena su i) dvojica navijača Partizana, D.K. i L.M, kod kojih su pretresom pronađeni nož i dva biber spreja, i Đ.P".

Kod murala se nakratko pojavio i Aleksandar Vulin, ministar policije, koji je nešto kasnije izjavio da je „sačuvan javni red i mir" i da građani mogu slobodno se da se kreću gradom.

Ispred murala u Beograda ostala su razlupana jaja, ali i buket cveća.

Ipak, u sredu ujutru mural je uništen krečom.

Pogledajte video o zločinu u Srebrenici

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]