Vlasti u Belorusiji poništile su akreditacije delu brojnim novinarima koji su za strane medije izveštavali o protestima protiv predsednika te države Aleksandra Lukašenka.
Među njima je i dvoje novinara koji su izveštavali za BBC na ruskom.
Ovu odluku vlasti su donele dan uoči protesta u nedelju na kojem se očekuje prisustvo velikog broja pristalica opozicije.
BBC je u saopštenju „najoštrije osudio gušenje nezavisnog novinarstva“ i pozvao belorusku vladu da promeni odluku.
„Verujemo da je za narod Belorusije od suštinske važnosti da ima pristup nepristrasnim, nezavisnim informacijama o onome što se dešava u njihovoj zemlji. BBC na ruskom, koji nedeljno prati više od pet miliona ljudi, bio je ljudima u Belorusiji i Rusiji glavni izvor informacija o nemirima posle predsedničkih izbora“, navodi se u saopštenju.
Anatolij Glaz, portparol beloruske vlade, rekao je za novinsku agenciju AFP da je odluka doneta na preporuku kontraterorističkog odeljenja.
Austrijsko ministarstvo spoljnih poslova ovaj potez vlade u Minsku opisalo je kao očigledan pokušaj da se spreči objektivno izveštavanje.
Najmanje 10 lokalnih i nekoliko ruskih novinara ostalo je u subotu bez akreditacija.
Među njima su novinari koji su radili za Radio Slobodna Evropa, novinske agencije AFP i Rojters, listove Njujork Tajms i Vol Strit Žurnal i Dojče Vele.
Odluka je doneta nekoliko dana pošto je više novinarskih ekipa, uključujući i BBC, zadržano u Minsku uoči protesta.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su odvedeni u policijsku stanicu zbog utvrđivanja identiteta.
Ipak, Stiv Rozenberg, koji je bio među zadržanima, ocenio je da se radi o „očiglednom pokušaju da se utiče na izveštavanje“.
Video o demonstrantkinjama u Belorusiji
Do nemira u Belorusiji došlo je početkom meseca kada je Aleksandar Lukašenko opet pobedio na predsedničkim izborima za koje opozicija tvrdi da su bili neregularni.
Lukašenko je na toj funkciji od 1994. godine, a ovo mu je šesti predsednički mandat.
Svetlana Tihanovskaja, glavna opoziciona kandidatkinja, nekoliko dana posle izbora i početka masovnih protesta, prebegla je u susednu Litvaniju.
To su najveći protesti i štrajkovi u Belorusiji od sticanja nezavisnosti.
Policija je prethodnih nedelja uhapsila više hiljada ljudi, a mediji su izveštavali o brojnim primerima policijske brutalnosti i nasilja nad demonstrantima.
Najmanje četiri osobe su ubijene od početka protesta, a više stotina ih je povređeno.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države nisu priznale rezultate izbora, ocenjujući ih kao nepoštene.
Čelnici EU najavili su i uvođenje sankcija za zvaničnike koji su navodno umešani u izbornu krađu i nasilje nad demonstrantima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0