Protesti u Francuskoj: Hiljade ljudi ustalo protiv antisemitizma

Hiljade ljudi protestovalo je širom Francuske protiv sve češćih antisemitskih napada.

Na Trgu republike u Parizu okupljeni su nosili transparente „Dosta je“, a sličnih poruka bilo je i u drugim gradovima.

Protestima su se priključili i bivši predsednici Fransoa Oland i Nikola Sarkozi.

Samo nekoliko sati pre početka protesta oskrnavljeni su jevrejski grobovi.

Olivije For, sekretar Socijalističke partije, pozvao je prošle nedelje na okupljanje u Parizu. Protesti su zatim organizovani uz učešće pedesetak političkih partija, sindikata i udruženja u oko 70 gradova, uključujući i Marsej, Bordo i Nant.

„Ne verujem da je ovakva reakcija ikoga iznenadila“, rekao je jedan od učesnika protesta u Parizu, Frederik Ober, za BBC.

„Ne razumem zašto su ljudi ljuti na Jevreje“, rekao je Alan, koji je odbio da otkrije svoje prezime.

Zašto ljudi protestuju?

Antisemitski napadi već nekoliko meseci dešavaju se širom Francuska.

Samo u poslednjih nedelju dana, vandali su oskrnavili portrete onih koji su preživeli holokaust, poput bivše francuske ministarke Simon Vej. Na pekari u Parizu ispisali su na nemačkom reč „Jevrej“ i isekli drvo zasađeno u spomen na mlade Jevreje koje su bande antisemitista mučile do smrti.

U utorak je francuski predsednik Emanuel Makron posetio jevrejsko groblje na istoku Francuske, gde je nacističkim simbolima oskrnavljeno gotovo 100 grobova.

„Ko god da je ovo uradio ne zaslužuje da bude državljanin Francuske i biće strogo kažnjen“, rekao je Makron.

U video poruci izraelski premijer Benjamin Netanijahu osudio je ovaj napad nazivajući ga „šokantnim“, i dodajući da je antisemitizam „kuga koja ugrožava sve“.

Francuska ima najbrojniju jevrejsku zajednicu u Evropi – oko 550.000 ljudi.

Prema statističkim podacima objavljenim prošle nedelje, broj antisemitskih napada u Francuskoj porastao je za 74 odsto – sa 311 u 2017. godini, na 541 u 2018. godini.

Francuski premijer, Eduard Filip, izjavio je za magazin El ekspres da vlada razmatra izmene zakona kojima bi se ograničio govor mržnje na društvenim mrežama.

Tokom intervjua, Filip je rekao da je antisemitizam „duboko ukorenjen u francuskom društvu“.

Da li se ovo dešava i u drugim državama?

Jevrejske zajednice već neko vreme upozoravaju da desnica, koja je sve jača širom Evrope, promoviše antisemitizam i mržnju prema drugim manjinskim grupama.

Podaci objavljeni u Nemačkoj prošle nedelje pokazuju da je u proteklih godinu dana broj antisemitskih prekršaja porastao za 10 odsto, a broj fizičkih napada za 60 odsto.

Napadi su pripisivani ekstremnim desničarima i islamističkim grupama.

Istraživanje Evropske komisije koje je obuhvatilo 28 zemalja, pokazalo je da se viđenja onih koji pripadaju i onih koji ne pripadaju jevrejskoj zajednici značajno razlikuju.

Izveštaj, objavljen prošlog meseca, pokazao je da 89 odsto pripadnika jevrejske zajednice smatra da se antisemitizam „znatno povećao“ u poslednjih pet godina – što je viđenje koje deli samo 36 odsto ostalih građana.