Protesti u Francuskoj: Održan hitan sastanak nakon nemira

Predsednik Francuske Emanuel Makron održao je hitan sastanak zbog protesta koji besne u Parizu.

Ministri su saopštili da, iako nijedna opcija nije isključena, nije razmatrano uvođenje vanrednog stanja.

Protesti koji su započeli kao bunt zbog porasta cena goriva pretvorili su se u sveopšti bes zbog povišenih troškova života u Francuskoj.

Troje ljudi je izgubilo život u protestima koji su počeli pre više od dve nedelje, saopštila je francuska policija.

Ministarka pravde Francuske Nikol Belobet obećala je da će se postarati da svi koji su koristili silu odgovaraju.

Pre hitnog sastanka održanog u nedelju, predsednik Makron je ispitao štetu nastalu nakon nemira u Parizu.

Više od sto ljudi je povređeno u glavnom gradu, uključujući 23 pripadnika snaga bezbednosti, a oko 400 ljudi je uhapšeno, saopštila je policija.

Makron je posetio Jeliseljska polja i Trijumfalnu kapiju na kojima su se odigrali nemiri u nedelju.

Nakon toga održao je sastanak u predsedničkoj palati na kome je okupio ministra unutrašnjih poslova i rukovodioce snaga bezbednosrti.

Francuski ministar unutrašnjih poslova kaže da je na protestima učestvovalo oko 136 hiljada ljudi u celoj Francuskoj i podržalo takozvane Žute prsluke.

Portparol francuske vlade je u nedelju rekao za radio Evropa 1 da je moguće uvođenje vanrednog stanja.

„Moramo da razmišljamo o merama koje bi sprečile nasilje", izjavio je.

Ko su ljudi na ulicama?

Takozvani Žuti prsluci naziv su dobili zbog toga što su na ulice izašli u fluorescentnim prslucima - Francuski zakon nalaže da svaki vozač u automobilu mora da ima ovakav prsluk.

Makronovo objašnjenje povećanja cena goriva zbog zaštite životne sredine, nije dovoljno ljudima na ulicama, naročito onima čiji svakodnevni prevoz do posla zavisi od vožnje automobila.

Žuti prsluci nemaju vođu - organizovali su protest preko društvenih mreža i okupili široku lepezu ljudi, od anarhista do krajnje desnice i levice, ali i mnoštva ljudi umerenih političkih stavova.

Skoro 300 hiljada ljudi učestvovalo je na protestima koji su se održali širom Francuske 17. novembra.

Da li Makron može da smiri građane?

Hju Skofild, dopisnik iz Pariza

Put od aerodroma za Makrona bio je ispunjen najpre pozdravima, a zatim zvižducima koji su ga pratili dok je gledao polupane prozore i olupine, ostale nakon spaljivanja automobila.

Kod Trijumfalne kampije spolja su ga dočekali grafiti sa porukama protiv njega i vlade, a unutra uništena prijavnica prema kojoj protestanti nisu imali milosti.

Predsednik i vlada moraju da odluče na koji način da odgovore na dramu i nasilje koji potresaju zemlju.

Moguće je da se Markon nada da je nemilosrdno nasilje dostiglo vrhunac i da je Žutim prslucima svega dosta.

Ako je tako, moguće je da je prebrzo doneo zaključak.

Protesti koji su započeli zbog povišenih cena goriva pretvorili su se u nezadovoljstvo zbog sveopšteg životnog standarda i ne čini se da podrška običnih građana jenjava.

Šta se dogodilo u nedelju?

Žuti prsluci nastavili su proteste treću nedelju za redom i izašli na ulice širom Francuske.

Jedan vozač je izgubio život u gradu Arl na jugu Francuske kada se automobil kojim je upravljao sudario sa vozilom za prevoz teškog tereta, predstavnik žandarmerije je rekao agenciji Rojters.

Policija je na Jeliseljskim polima upotrebila suzavac i topove sa vodom, dok su maskirani protestanti gađali okolne zgrade i palili vatru.

Skoro 190 požara je ugašeno, a šest zgrada je zapaljeno, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Metro stanice i robne kuće su zatvorene.

Šta je predsednik Makron izjavio do sada?

„Nikada neću prihvatiti nasilje", Makron je rekao na konferenciji za medije u Buenoj Ajresu na samitu G20.

On se već neko vreme zalaže za više cene goriva objašnjavajući ih potrebom za borbom sa globalnim zagrevanjem.

Optuživao je i političke protivnike za saradnju sa nezadovoljnim građanima za koje kaže da pokušavaju da zaustave promene.

Ranije u toku prošle nedelje, Makron je izjavio da je otvoren za nove ideje o taksama na gorivo.

Šta je naljutilo vozače?

Cena dizela, najkorišćenijeg goriva u Francuskoj, porasla je za oko 23 odsto u poslednjih godinu dana.

Cena litra sada iznosi oko 1,51 evro, što je najviša cena od 2000. godine.

Cena nafte na svetskom nivpu rasla je i smanjivala se, a Makronova vlada podigla je taksu za zaštitu životne sredine na 7,6 centa po litru za dizel i 3,9 centa za benzin.

Kap koja je prelila čašu bila je najava povećanja takse od 1. januara 2019. godine, za kada je najavljeno povećanje od 6,5 odsto za dizel i 2,9 odsto za benzin.