Psihologija: Pet stvari o kojima muškarci ne govore

Skoro svakih 40 sekundi jedna osoba u svetu izvrši samoubistvo. Muškarci češće oduzimaju sebi život, delimično i zato što ređe pričaju o problemima ili traže pomoć.

O kojim temama bi muškarci trebalo da budu otvoreniji?

• Može li nešto dobro da proistekne iz sveta prevrnutog naglavačke
• Zašto sve vreme pogrešno govorimo „izvini“
• Šta znače naši snovi

Društvene mreže i realnost

U zaključku istraživanja Univerziteta Pensilvanija navodi se da što više vremena provodimo na društvenim mrežama, veća je šansa da se osećamo usamljeno i depresivno.

Međutim, postoje i suprotni efekti.

„Ako društvene mreže koristite u normalnim granicama, to dovodi do smanjenja depresije i usamljenosti“, kaže autorka studije, psihološkinja Melisa Hant.

„Ovo posebno važi za ljude koji su bili depresivniji na početku studije“.

Ali kako društvene mreže mogu da budu štetne?

Ono što se tamo dešava retko održava događaje iz stvarnog života, a opet, stalno pravimo poređenja.

„Ljudi ne moraju nužno da budu svesni, ali to se dešava. Ulogujete se, a onda vidite sadržaj koji je sa druge strane, dobro održavan.

„Što više koristite ove platforme, češća su i poređenja sa stvarnim životom i to utiče na osećanja ljudi“, navodi ona.

Usamljenost

I najvećem istraživanju te vrste, BBC eksperiment o usamljenosti u saradnji sa organizacijom Wellcome Collection, došao je do zaključka da najusamljeniji mladi uzrasta od 16 do 24 godine.

Pogotovo su usamljeni muškarci.

„Ono što presudno utiče kod devojaka je da li su razgovarale o tome među sobom, dok je kod muškaraca važno da zajedno rade stvari – odlaze na utakmice, u pab, igraju mali fudbal. Morali smo mnogo više da se potrude nego devojke“, kaže Robin Danbar koja je vodila studiju.

Kada usamljenost postane hronična, može ozbiljno da utiče na fizičko i psihičko zdravlje. Studije su pokazale da usamljenost povećava rizik od demencije i hroničnih oboljenja.

Plakanje

Brojne studije navode da plakanje ne samo da ima lekovit uticaj, već podstiče empatiju i društveno vezivanje. Ipak, izreka da „muškarci ne plaču“ predstavlja duboko usađen koncept.

U Velikoj Britaniji, 55 odsto muškaraca uzrasta od 18 do 24 godine smatraju da im plakanje narušava muževnost.

„Od malih nogu dečaci uče da ne pokazuju osećanja, jer je to znak slabosti“, kaže Kolman O’Driskol, bivši izvršni direktor australijske organizacije Lajflajn koja se bavi pružanjem podrške osobama koje imaju psihičke probleme.

Uloga hranitelja

Nedavno istraživanje u Britaniji pokazalo je da 42 odsto muškaraca koji su u heteroseksualnim vezama smatra da bi trebalo da zarađuju više od partnerki. Olumide Durođaje je jedan od njih.

„Gledao sam oca koji je hranio našu porodicu, radio je dan i noć, putovao po celoj zemlji i mislim da to treba i ja da radim“, kaže on.

„Morao sam nekako da zaradim novac, da igram tu mušku ulogu za koju sam mislio da je potrebna mojoj partnerki“, dodao je.

Teret finansijske odgovornisti može svakome da stvori psihičke probleme. Istraživanje iz 2015. pokazalo je da svako povećanje nezaposlenosti donosi i povećanje stope samoubistava za 0.79 odsto.

„Ceo život nas uče da moramo da budemo finansijski uspešni“, navodi Sajmon Ganing, izvšni direktor organizacije Campaign Against Living Miserably (Calm) koja se bavi sprečavanjem samoubistava muškaraca.

„Situacija se pogoršava kada su u igri ekonomski faktori koje ne možemo da kontrolišemo“, smatra Ganing.

Fizički izgled

Džoš je prošle godine postao relativno poznat u Britaniji kada je osvojio treće mesto u rijaliti programu Ostrvo ljubavi (Love Island).

„Ranije sam, maltene, živeo u teretani. Dešavalo mi se da se gledam u ogledalo i uprkos svim vežbama, nisam bio zadovoljan. Čak i sada, nema ništa gore kada na plaži vidite momka sa trbušnjacima, a onda pogledate sebe i osetite se loše“, priznaje Džoš.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk