Psihologija: Šest pokazatelja da je vaše pamćenje uvrnutije nego što ste mislili

Iako je psiholozima poznato koliko je čovekovo pamćenje nepozudano, mnogi od nas uporno potcenjuju njegovu sposobnost da nas zavara.

U ovom tekstu, BBC Budućnost je sabrao njegove najuvrnutije smicalice.

1. Nismo u mogućnosti da se setimo naših prvih nekoliko godina... mada mnogi veruju da jesmo

„Pretpostavljam da moji čitaoci nemaju nikakva, ili poseduju vrlo nejasna sećanja na izuzetno važan period njihovog postojanja koji je prethodio rođenju i koji se okončao u utrobi njihove majke", napisao je svestrani umetnik Salvador Dali u memoarima.

„Ali da, ja se sećam tog perioda, kao da se juče odigrao."

Gajio je nadu da će njegovo prisećanje tog „božanskog raja" pomoći drugima da povrate sećanje na izgubljene trenutke iz života pre rođenja.

U zbilji, Dalijeva prisećanja su gotovo bez sumnje posledica njegove izrazito bujne mašte.

• Zašto se osećamo dobro kad psujemo
• Problem sa perfekcionistima
• Kako je srednjovekovna crkva oblikovala zapadnjački um

Naučnici danas smatraju da nije moguće prisetiti se prvih godina života - a vreme pre rođenja nam je potpuno nedostupno.

Mnoge strukture mozga neophodne za pamćenje u to vreme još se nisu razvile, što znači da je fiziološki nemoguće da zadrže lične događaje iz ranog detinjestva i prenesu ih u odraslo doba.

Stoga svako prisećanje tog vremena predstavlja iluziju ili „lažno sećanje" - skrpljeno od tuđih iskustava ili saznanja koja stičemo kasnije tokom života.

2. Vaše pamćenje može da zavisi od vaše temperature

Psiholozi tvrde da je ljudsko pamćenje „uslovljeno kontekstom".

Kako biste shvatili šta to znači, zamislite eksperiment u kom se od učesnika traži da ubace šake u kofu punu ledene vode - što je prilično neprijatno iskustvo - a zatim da zapamte niz reči.

Kasnije, posle raznih testova, naučnici su otkrili da se učesnici uspešnije prisećaju ako opet ubace šaku u ledenu vodu.

Ova studija je pokazala da bolje pamtimo činjenice ako rekreiramo tanane signale povezane sa našom fiziologijom ili okolinom iz vremena kada su sećanja inicijalno kodirana, čak i ako se oni, naizgled, čine nevažnim.

To je jedan od razloga zašto se događaja iz pijane noći lakše prisećamo pošto smo popili nekoliko piva, dok ih je teže prizvati kada smo trezni.

Kao što Šo ističe u Iluziji pamćenja, te fiziološke signale biste mogli da pretvorite u saveznike.

Ljudi koji žvaću žvaku ili piju kafu dok uče setiće se više toga ako to isto budu činili u vreme ispita.

I mirisi umeju da prizovu sećanje: stoga, pokušajte da nosite isti parfem ili losion posle brijanja koji povezujete sa ponavljanjem gradiva.

• Mora li šef da bude samouveren i glasan? Postoje moćni „tihi lideri“
• Zašto možda pogrešno merimo koliko smo sagoreli na poslu
• Kako da učimo decu da kažu „da", ali i „ne"

3. Vaša mentalna lenta vremena je iskrivljena

(a) smrt Majkla Džeksona

(b) objavljivanje Bijonsinog albuma Lemonejd

(c) čuvena zabuna na dodeli Oskara, kada je La la Lend greškom proglašen za Najbolji film.

(d) izjava Angele Merkel da će 2021. godine stupiti sa mesta nemačkog kancelara.

Osim ako ne pratite zagriženo vesti, vaši odgovori će, verovatno, biti pogrešni, i možda će slediti prepoznatljiv obrazac.

Istraživanja su pokazala da često umanjujemo količinu vremena koje je proteklo od nekih događaja (kao što je smrt Majkla Džeksona), te da preterujemo u količini vremena proteklog od nekih skorijih događaja (kao što je izjava Angele Merkel).

Ovaj fenomen je poznat kao „temporalno premeštanje" ili „efekat teleskopa"; vaša mentalna lenta vremena iskrivljena je i ne odgovara stvarnoj hronologiji.

Ispravni datumi su: (a) jun 2009; (b) april 2016; (c) februar 2017 i (d) oktobar 2018.

4. Postoji dobra strana lošeg pamćenja...

Pokušajte da prizovete lik vašeg najboljeg prijatelja u sećanje.

Ili ga opišite sa što više detalja a da pritom ne gledate fotografiju.

Osim ako imate problem s pamćenjem lica, verovatno ćete moći dobro da predstavite njihove osnovne crte, ali ćete ustanoviti i da je specifičnosti - pa čak i nešto tako osnovno poput boje očiju - teško pogoditi.

To je jedan od primera koji nam govori da pre pamtimo suštinu stvari nego detalje.

A to nije nužno loša osobina.

Detalji na licu se često menjaju od dana do dana, ali ukupni utisak ili suština uvek su isti - što znači da ćete moći da prepoznate prijatelja pod lošim osvetljenjem ili sa drugačijom frizurom.

(Uzgred, mi čak ni sopstveni izgled ne pamtimo baš precizno i često su nam lica u sećanju lepša nego što zaista jesu.)

• Davanje saveta na poslu - da li je bolje reći ili prećutati
• Kako Norveška bez lekova leči ljude sa psihozom
• Šta je toksična pozitivnost i da li je ona zamka

5. ... ali preterano uzdanje u pamćenje uzima konačni danak

Verovatno ćete pri pokušaju da nacrtate ili opišete sopstveno lice misliti da se sećate mnogo više nego što je zaista slučaj.

Mnoge studije pokazuju da većina veruje da im je pamćenje bolje od prosečnog - iako je to, naravno, statistički nemoguće.

Čini se da odbacujemo, a zatim i zaboravljamo, trenutke u kojima nas je pamćenje izdalo, te da se radije sećamo svih onih trenutaka kada je bilo uspešno.

Na taj način, kada sledeći put budemo proveravali njegovu preciznost, pretpostavićemo da neće omanuti.

To predstavlja velik problem za policiju, na primer, čija vera u preciznost sećanja može biti od ključnog značaja u nekom kriminalističkom slučaju, a takođe može doneti muku mnogim studentima, koji optimističko precenjuju obim naučenog gradiva.

Takođe se previše oslanjamo na naše „prospektivno pamćenje" - sposobnost da se setimo da uradimo nešto u budućnosti.

A to uzima konačni danak.

Kao što Šo ističe, servisi za pretplatu to mogu da zloupotrebe, tako što nude besplatni probni period na određeno vreme, posle čega će se početi sa automatskom naplatom sa vašeg računa.

Zahvaljujući prevelikoj veri u prospektivno pamćenje, mnogi zaborave da otkažu pretplatu pre nego što se probni period okonča.

• Kako ćemo zalečiti kolektivnu traumu od Kovida-19
• Ključ uspeha - razmišljaj kao Ajnštajn
• Zašto vrištimo iz zadovoljstva

6. Možda patite od digitalne amnezije

Sveprisutnost pametnih telefona može uveliko da ošteti pamćenje.

Pomislite samo na sve one događaje pohranjene u vašim objavama na Fejsbuku i Instragramu - što gradi ogromnu arhivu podstreka našem pamćenju.

Ali društvene mreže takođe sadrže potencijal da iskrive sećanje na protekle događaje.

Jedan od razloga za to je fenomen po imenu „zaboravljanje usled ponovnog sećanja".

Sada je već dobro poznato da sećanja postaju „labilna" i „krhka" kada ih izvučemo na površinu svesti - što takođe iskrivljuje sećanja povezana s njima.

Usled toga, prisećanje jednog segmenta nekog događaja može ojačati naše pamćenje tog detalja, ali to često dovodi do zaboravljanja povezanih informacija, kojih se ne prisećamo tako često.

Jasno je kako se to ispoljava na društvenim mrežama.

Fejsbukovo podsećanje koje vam privuče pažnju na neku fotografiju sa venčanja, recimo, može dovesti do toga da zaboravite druge delove tog dana.

To je posebno problematično kada se ima u vidu da su fidovi naših društvenih mreža već obrađeni i modelovani kako bi predstavili nerealnu sliku o nama.

„Time što prepuštamo društvenoj mreži da određuje koja su nam iskustva najvažnija u životu, potencijalno odbacujemo sećanja koja je teže podeliti sa drugima", piše Šo.

„Istovremeno mreža osnažuje sećanja koja kolektiv obeleži kao najpodesnija za lajkovanje, i time potencijalno neka od njih čini značajnijim i pamtljivijim nešto što su u početku bila."

Pogledajte video o zagrljajima u vreme pandemije

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]