Psihologija i deca: Vaš tinejdžer je sarkastičan - to je znak inteligencije

Ako bih vam rekao da je sarkazam jedno od naših najmoćnijih jezičkih oruđa, vaš prvi odgovor bi mogao biti razumno, kako da ne!

Možda biste čak jednostavno pretpostavili da sam se i sam poslužio sa malo ironije.

Često se, uostalom, podsećamo i šale Oskara Vajlda da je „sarkazam najniži oblik duhovitosti", a zaboravljamo da je čuveni umetnik sa rečima izjavu odmah kvalifikovao dodavanjem „ali najviši oblik inteligencije".

• Zašto za jedince i dalje važe stereotipi da su sebični i razmaženi
• „Pronašli smo bebu u podzemnoj železnici - sada je naš sin“
• Da li je zapadnjački način odgoja dece naopak

Roditeljima ili nastavnicima tinejdžera, posebno, može biti teško da poveruju da je ova jezička neobičnost znak fleksibilnog i inventivnog uma.

Ipak, to je upravo ono što psiholozi i neuronaučnici tvrde.

Otkrili su da sarkazam zahteva od mozga da skoči kroz brojne obruče da bi došao do ispravnog tumačenja, što zahteva više snage od bukvalnih izjava.

I iako se često odbacuje kao maloletnička pošalica, sarkazam je zapravo dokaz zrelosti - jer su potrebne godine da bi dečiji mozak u razvoju u potpunosti shvatio i savladao.

„To može biti prilično izazovno", kaže Peni Peksman, psiholingvistkinja sa Univerziteta u Kalgariju.

Mentalni napor se isplati.

Sarkazam nam omogućava da dodamo preko potrebnu nijansu našim interakcijama, ublažavajući udarce naših uvreda ili dodajući razigrano zadirkivanje komplimentu.

Postoje čak i neki dokazi da nas može podstaći da budemo kreativniji i da nam može pomoći da izbacimo negativne emocije kada se osećamo loše.

Peksmanova je toliko uverena u važnost sarkazma da je sada počela da osmišljava programe obuke kako bi pomogla onima sa nerazvijenim osećajem za sarkastičnu ironiju.

• Tajna roditeljstva za preživljavanje na Arktiku
• Zašto roditelji koriste decu da ostvare sopstvene ambicije
• „Fudbal je za devojčice, kao što su i lutke za dečake"

Bebini koraci

Neki tragovi o složenosti sarkazma dolaze iz njegove duge razvojne putanje kroz detinjstvo - činjenica koju je Peksmanova otkrila uz pomoć drskih lutaka.

U tipičnoj studiji, dete bi moglo da gleda lik po imenu Džejn, koja pokušava da naslika ružu - ali pravi užasan nered.

„Ti si sjajna slikarka", kaže Ana, lutkina prijateljica.

Ili mogu da vide lika po imenu Sem kako plevi baštu - i vrlo brzo završava posao.

„Ti si užasan baštovan", kaže njegov prijatelj Bob.

Uopšteno govoreći, deca mlađa od pet godina jednostavno nisu u stanju da otkriju sarkazam ovih izjava i imaju tendenciju da te izjave shvate doslovno.

Čak i nakon što počnu da shvataju da reči prikrivaju neku vrstu skrivenog značenja, možda će imati poteškoća da razumeju nijanse.

(Možda misle da neko jednostavno laže, na primer.)

Razumevanje upotrebe sarkazma u humoru, kao oblika zadirkivanja, dolazi na poslednjem mestu.

„To se razvija posebno kasno - u proseku sa oko devet ili deset godina", kaže Peksman.

Čini se da ovaj razvojni luk prati pojavu „teorije uma" - sposobnosti deteta da razume tuđe namere - koja sa godinama postaje sve sofisticiranija.

Drugi faktori mogu uključivati rečnik i gramatiku, sposobnost prepoznavanja suptilnih vokalnih znakova koji bi mogli signalizirati sarkastično značenje i razumevanje konteksta u kojima se sarkazam može ili ne mora očekivati.

To može doći samo sa velikim iskustvom u društvenim situacijama.

„Postoje svi ti delovi koje dete treba da sastavi, ali nijedan od njih sam po sebi nije dovoljan da razume sarkazam", kaže Peksman.

• Zašto mame i tate koriste aplikacije da špijuniraju decu
• Porodiljsko odsustvo za očeve - zašto ga više muškaraca ne koristi

Njena najnovija istraživanja su pokazala da kućno okruženje deteta može snažno uticati na njihovo razumevanje i upotrebu sarkazma.

Ako roditelji koriste sarkazam, veća je verovatnoća da će deca sama razviti tu sposobnost.

„Do četvrte godine, deca razvijaju sposobnost da zauzmu perspektivu druge osobe i prepoznaju da je uverenje koje neko može imati u njihovom umu drugačije od njihovog", kaže Peksman.

Sarkazam je složen jer dete mora i da razume stvarno uverenje govornika i načine na koje namerava da njihove reči protumači druga osoba - proces u dva koraka koji detetu treba vremena da savlada.

(Uopšteno govoreći, deci mlađoj od sedam godina je teško da imaju na umu dve potencijalno suprotstavljene ideje.)

Dok su tinejdžeri, mnoga deca su ovladala ovim složenim veštinama - i možda nije iznenađujuće što tada uživaju u eksperimentisanju sa njima i testiranju njihovih efekata na drugima.

Kreativni govor

Ako još niste ubeđeni da je ljubav vašeg tinejdžera prema sarkazmu prekretnica koju vredi slaviti, razmislite o nedavnom eksperimentu Rut Filik, psihološkinje sa Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji.

Učesnici su zamoljeni da legnu u fMRI skeneru dok čitaju različite scenarije uobičajenih događaja.

U nekim slučajevima, izjave likova su imale za cilj da budu blago ironične, kao što su:

Bernis i Kejtlin su se prijavljivale za kurs psihologije na univerzitetu u SAD-u.

Zajedno su otišli da štampaju svoje prijave.

Štampač je imao na raspolaganju samo ružičasti papir.

Bernis je rekla Kejtlin: „Vrlo formalno!".

Kod drugih, iste reči su korišćene kao sarkastična kritika određene osobe:

Bernis i Kejtlin su se prijavljivale za kurs psihologije na univerzitetu u SAD-u.

Zajedno su otišli da štampaju svoje prijave.

Kejtlin je odlučila da odštampa svoj na ružičastom papiru.

Bernis je rekla Kejtlin: „Vrlo formalno!"

Obe vrste ironije pokrenule su „mentalizirajuću" mrežu uključenu u razumevanje verovanja i namera drugih ljudi - nalaz koji naglašava važnost teorije uma u tumačenju ove vrste dvosmislenih izjava.

Važno je, međutim, da je Filikova otkrila da je sarkazam takođe pokrenuo veću aktivnost u semantičkim mrežama uključenim u opštu jezičku obradu i regijama mozga uključenim u humor, u poređenju sa ne-sarkastičnom ironijom - za koju smatra da je znak njene ukupne složenosti.

„Izazovnije je utvrditi kakva su verovanja druge osobe, zašto su to rekli i da li pokušavaju da budu zli ili smešni."

• Zašto očevi u Srbiji provode samo 11 minuta dnevno sa decom
• Kako da učimo decu da kažu „da", ali i „ne"
• „Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u policiju" - direktor finskog školskog tela za BBC

Ovaj mentalni trening može imati neke iznenađujuće prednosti.

Radeći sa kolegama na univerzitetima Harvard i Kolumbija, Li Huang iz Inseadove poslovne škole u Fontenblou u Francuskoj, pokazao je da i izražavanje, primanje ili podsećanje na sarkastične komentare može pomoći u ubrzanju kreativnog razmišljanja.

Jedan od njenih eksperimenata uključivao je, na primer, „Problem sa svećama", u kojem se učesnicima daju sveća, pakovanje šibica i kutija špenadli.

Njihov zadatak je da pronađu način da pričvrste sveću na zid kako bi mogla da gori, a da ne kaplje vosak na pod.

Tačan odgovor je da ispraznite kutiju od špenadli, pričvrstite je na zid, a zatim stavite sveću unutra - rešenje koje će vam pasti na pamet samo ako ste spremni da sa strane razmišljate o funkcijama svakog predmeta.

Pre nego što su se upustili u rešavanje problema, od nekih učesnika je zatraženo da se prisete sarkastične interakcije, dok su se drugi setili iskrene ili neutralne razmene.

Zapanjujuće, sarkastična sećanja su više nego udvostručila stopu uspeha učesnika, sa oko 30 na više od 60 odsto.

Kao oblik humora, sarkazam nam takođe može pomoći da se nosimo sa frustracijom ili stresom.

„To može biti način da se ispusti para", kaže Ketrin Rotermič sa Univerziteta Istočna Karolina u Grinvilu, u Severnoj Karolini.

Intrigantno, jedna od njenih nedavnih studija otkrila je da je upotreba sarkazma depresivnih i anksioznih pojedinaca porasla tokom pandemije kovida-19 - što može odražavati ovaj mehanizam suočavanja.

Međutim, uopšteno gledano, primarna motivacija sarkazma biće lingvistička - da doda boju porukama koje se nadamo da ćemo preneti.

„Imate veo površinskog značenja, preko osnovnog značenja", kaže Peksmanova.

To bi moglo biti nežno zadirkivanje, a ako nekoga implicitno kritikujete, to vam može čak dati uverljivo poricanje - smanjujući rizik od svađe.

Iako su ove studije sprovedene na odraslima, a ne na tinejdžerima, izgleda da tinejdžeri doživljavaju slične senzacije kada koriste sarkazam - i možda smatraju da je to koristan način da se izbore sa negativnim osećanjima ili teškim situacijama.

Trening sarkazma

U početku može izgledati kao šok kada roditelji primete da njihova deca koriste sarkazam - znak, možda, cinizma više nalik odraslima koji stavlja pred izazov njihove utiske o mladalačkoj nevinosti potomstva.

Roditelji se mogu osećati posebno bespomoćno kada imaju posla sa tinejdžerom koji to ubrizgava u skoro sve interakcije, kao da imaju teškoće da izraze bilo kakve iskrene emocije.

Ali da li treba da krivimo tinejdžere što koriste ovaj svestrani alat?

Možda je to bolje posmatrati kao korisnu praksu vitalne sposobnosti?

„To je veština u kojoj žele da budu dobri, posebno zato što ogromna količina jezika koji koristimo u svakodnevnom životu nije doslovna", kaže Filikova.

Peksmanova se slaže - i iz tog razloga je počela da traži načine da nauči sarkazmu decu koja sporo shvataju njegove nijanse.

Rezultat je „Sidnej postaje sarkastičan", knjiga priča koja pruža više primera sarkazma i razloga zbog kojih je korišćen.

U nedavnom eksperimentu na petogodišnjacima i šestogodišnjacima, pokazala je da je deci koja su čitala priču i razgovarala o njoj lakše otkriti sarkastične izjave u naknadnom testu.

S obzirom na lošu reputaciju sarkazma, možda bismo svi malo više mogli da cenimo njegovu složenost i sofisticiranost.

Ne mislim na ironiju kada kažem da je to - sasvim bukvalno - jedan od najvećih darova jezika.

Pogledajte vesti o deci u Keniji koja trenutno žive iza rešetaka

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]