Ptičiji grip stigao na Balkan, šta treba da znate
Slučajevi ptičijeg gripa, koji može biti koban za divlje ptice i domaću živinu, a vrlo retko za čoveka, potvrđeni su u Srbiji i Hrvatskoj.
Prethodno je zaraza izbila u susednoj Mađarskoj, gde je uginulo 10.000 ždralova, prenosi Radio televizija Srbije.
Ptičiji grip je bolest izazvana virusom avijarne influence.
„Virus avijarne influence ima veliki broj podtipova i nisu svi visoko patogeni i opasni za ptice i druge životinje, pa i čoveka.
„Za domaću živinu i divlje ptice su najopasniji H5 i H7 podtipovi“, kaže Tamaš Petrović, šef Odeljenja za virusologiju Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu.
Kod kokošaka i ćurki smrtnost ide i do 100 odsto, dodaje za BBC na srpskom.
- Da li je Izrael pred epidemijom ptičjeg gripa
- U Kini otkriven prvi slučaj retkog ptičijeg virusa kod ljudi
- Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
- Vakcinacije u Srbiji – od variole vere, preko svinjskog gripa do kovida
Ranije je bolest ustanovljena u Rumuniji i Bugarskoj, kao i u još najmanje 20 evropskih zemlja, podaci su Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije.
Ova zarazna bolest, koja postoji već jedan vek, obično bukne u jesen i traje preko zime, a umine u proleće i leto.
Odakle dolazi virus?
Prirodni domaćini virusa avijarne infulence su najčešće divlje plovke – guske, patke i zato se često slučajevi zaraze otkrivaju oko močvara i reka.
„U tim životinjama se taj virus često umnožava bez nekih značajnijih poremećaja zdravstvenog stanja i tako se prenosi“, kaže Petrović.
Pošto su u pitanju ptice selice, one virus šire u letu ka toplijim krajevima tokom kog prelaze i Balkan.
„One razvijaju gnezda i dobijaju mlade u sibirskim predelima, a kad dođe zima povlače se na jug i idu ka Africi i u tom letu svraćaju kod nas, odmaraju pa nastavljaju“, dodaje on.
Podtip H5 se najviše javljao na istoku Azije, na području Kine i Malezije, ali se putevi ptica ukrštaju što omogućava da virus stigne i u Evropu.
Ipak, nisu ni svi podtipovi H5 podjednako opasni i ne izazivaju svi bolesti, navodi stručnjak za veterinu.
Kako se zarazi živina?
Do širenja virusa dolazi kada zaražena ptica dođe u kontakt sa živinom.
Može se preneti na čitava jata ili farme domaćih ptica u roku od nekoliko dana, preko ptičjeg izmeta ili preko kontaminirane hrane i vode.
„Kad izbije zaraza, živina mora da se ubije, u Americi je prošle godine 40 miliona jedinki živine uništeno, u Mađarskoj nekoliko miliona.
„Mere kontrole bolesti su isključivo eutanazija i zabrana prometa domaće živine i njihovih proizvoda“, kaže veterinar.
Neškodljivo uklanjanje uginulih ptica podrazumeva spaljivanje u ovlašćenim institucijama ili ređe, zakopavanje u rupe i prelivanje krečom, kao što je bio slučaj u rezervatu prirode „Slano Kopovo“ kod Novog Bečeja gde je pronađeno 70 uginulih ždralova.
U Srbiji se od 2006. pojavljuje podtip H5, ali ne svake godine.
U 2023. godini u Srbiji je registrovano šest žarišta ovog virusa kod divljih ptica, ali nisu zabeleženi slučajevi kod domaće živine.
Zaraza nije izbijala na velikim farmama, ali je prethodnih godina bilo slučajeva u seoskim gazdinstvima.
Mogu li ljudi da se zaraze?
Da, ali retko.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je 873 ljudi zaraženo ptičijim gripom tipa H5N1 u proteklih 20 godina.
Od toga je umrlo 458.
Do zaraze čoveka može doći u bliskom kontaktu sa zaraženom pticom.
„Čovek se retko inficira, ali kad se dogodi, smrtnost je visoka, oko 50 odsto“, zaključuje Petrović.
Mere prevencije
- Pranje ruku / dobra higijena
- Lična zaštitna oprema / namenska odeća
- Dezinfekcija vozila i opreme
- Zatvaranje ptica i živine
- Uklanjanje ostataka hrane koji mogu privlačiti divlje ptice
- Ograničenje kretanja na gazdinstvo sa živinom i sa njega
- Propisno uklanjanje leševa živine
- Suzbijanje štetočina
- Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica.
- U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je blagovremeno obavestiti veterinara.
Saveti Uprave za veterinu
Uprava za veterinu je u Srbiji je preduzela mere nadzora i kontrole divljih ptica i živine širom zemlje kako bi se sprečilo širenja ove zarazne bolesti.
I u Hrvatskoj je nadležna Uprava za veterinu naredila da se domaća perad i ptice drže u zatočeništvu u zatvorenim prostorijama.
Kada je došlo do izbijanja ptičijeg gripa u proleće 2023, stručnjaci su zaključili da se radi o najozbiljnijoj zarazi do sada, pisao je BBC.
Pored divljih ptica i živine, obolevali su i sisari – foke, vidre, divlji psi i lisice.
Virus H5N1, najrasprostranjeniji soj ptičjeg gripa, prvi put je prijavljen u Kini 1996. godine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0