Dve nedelje uoči početka rata u Ukrajini luksuzna jahta Graceful brzinski je napustila Hamburg i uputila se prema Kalinjingradu, verovatno zbog pretnji sankcijama. Ranije su je bez naročitih dokaza nazivali „Putinovom jahtom“. BBC je našao njenog vlasnika u masi dokumenata „Putinove palate“.
Izdanje Build je 7. februara saopštilo: takozvana „Putinova jahta“ napustila je brodogradilište grada Hamburga.
„Očigledno da je to bilo bekstvo zbog straha od hapšenja!“ – napisao je tabloid, misleći na moguće sankcije kao odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu.
Tada su samo američki mediji izveštavali o mogućoj invaziji, a ruske vlasti su odgovorile da su sve to insinuacije, a da su se trupe grupisale na granici radi sprovođenja vojnih vežbi.
„Putinovom jahtom“ se obično naziva komforno komercijalno plovilo okeanskog tipa dužine 82 metara, čija je izgradnja započeta u „Sevmašu“ u Severodvinsku, a završena u Nemačkoj.
Jahta je porinuta 2014.godine i dobila je naziv Graceful, odnosno „Elegantna“ ili „Graciozna“, na engleskom.
Ima bazen, heliodrom, dva sprata sa apartmanima, kabine za goste i dnevne sobe. Moguća vrednost jahte se procenjuje na 100 miliona dolara.
Naručilac izgradnje jahte bila je kompanija sa Bahama, a operater porinuća bila je kiparska „ćerka kompanija“ državnog „Sovkomflota“.
Zapadni mediji i specijalizovani portali nazvali su brod „Putinovom jahtom“ na osnovu nekoliko indirektnih činjenica koje su očigledno nedovoljne da je vežu za ruskog predsednika: na primer, skrenuli su pažnju na činjenicu da je pravljena u vojno-industrijskom kompleksu „Sevmaš“, koji je zapravo specijalizovan za izradu podmornice.
„Bila bih srećna kada bih znala za koga je ‘Sevmaš’ napravio ovu jahtu.
„Mi smo sarađivali samo sa predstavnikom naručioca, a ko je kupac ne znamo“, odgovorila je predstavnica „Sevmaša“ na pitanja medija.
A onda su jahtu često počeli da primećuju u Sočiju, gde ruski predsednik i njegova pratnja vole da odmaraju: čak je i na spisku brodova kojima lokalna luka pruža agencijske usluge.
Rusko izdanje „Sagovornik“ je 2018. godine analiziralo podatke o kretanju jahte i pronašlo podudaranja: Vladimir Putin je 15. septembra 2016. otišao u Kerč na zasedanje Prezidijuma Državnog saveta, a jahta je tamo stigla iz Sočija.
Ipak, to nije dovoljno da se jahta, pa makar i sa rezervom, poveže sa predsednikom Rusije.
Međutim, zahvaljujući priči o plovidbi broda u pozadini zaoštravanja odnosa između Rusije i Zapada, mediji su ponovo skrenuli pažnju na nju, i to je otkrilo vlasnik broda.
U jesen 2021. jahta Graceful je pristigla u Hamburg u brodogradilište Blohm and Voss radi modernizacije, posebno je planirano da se izvedu radovi na pramcu i na delu iznad palube.
Međutim, početkom februara, jahta je napustila Hamburg – ne čekajući završetak svih radova.
„Prema planu, trebalo je da budu završeni najkasnije do aprila“, rekao je za BBC izvor koji je učestvovao u popravci.
„Jasno je da je naredba da se odmah napusti brodogradilište stigla od vlasnika“, kaže svedok koji je video odlazak jahte.
Prema njegovim rečima, završetak popravke je uglavnom bio zakazan za kraj maja.
Nekoliko dana kasnije, fotografisana je na ulazu u Kalinjingradski zaliv, gde se sada nalazi, što su podaci sa sajta Marinetraffic koji prati kretanje brodova.
Zahvaljujući tome, sada je moguće da se sazna ko je tačno vlasnik jahte, koja je u fazi izgradnje registrovana na ofšor kompaniju sa Bahama.
Prema informacijama sa sajta „Administracije morskih luka Baltičkog mora“, njen vlasnik je izvesno preduzeće AD „Argument“.
Telegram kanal „Možemo da objasnimo“ pronašao je istu informaciju o vlasniku jahte u bazi brodskih stanica Međunarodne unije za telekomunikacije UN: svi brodovi koji koriste sistem globalnog pomorskog komunikacionog sistema za pomoć u nevolji tamo šalju podatke.
U Rusiji postoje tri kompanije sa ovim imenom i ovim oblikom vlasništva.
Dva su u Moskvi bez tragova o nekakvim aktivnostima. Treća je iz Gelendžika, direktno je povezana sa projektom takozvane „Putinove palate“: luksuznog kompleksa u blizini sela Praskovejevka kod Gelendžika, koji je izgrađen u tajnosti, navodno za ruskog predsednika.
U januaru 2021. godine tim Alekseja Navaljnog objavio je veliku istragu posvećenu „Putinovoj palati“.
„Ništa što je tamo navedeno kao moja imovina ne pripada meni ili mojim bliskim rođacima i nikada nije pripadala“, prokomentarisao je tada istragu sam predsednik.
U maju 2021. godine, BBC je potvrdio mnoge zaključke Navaljnog zahvaljujući mnoštvu dokumenata koje su urednici imali na raspolaganju.
Reč je o sertifikatima i zvaničnim dokumentima koje su pripremili zaposleni u jednoj moskovskoj kompaniji angažovanoj da servisira izgradnju palate i nekoliko pratećih objekata.
Konkretno, to mnoštvo sadrži skenirana dokumenta sa potpisima i pečatima za prodaju palate: od Nikolaja Šamalova, starog poznanika Vladimira Putina iz preduzeća „Ozero“, do struktura suvlasnika aerodroma Šeremetjevo Aleksandra Ponomarenka, koji je 28. februara 2022.godine uvršten na listu EU lica koja podležu sankcijama, za finansiranje izgradnje „Putinove palate“.
https://www.youtube.com/watch?v=bJpgezLnZWM
Tu se nalaze i dokumenta AD „Argument“, među njima, na primer, skenirane poreske prijave sa pečatom, nalog za imenovanje direktora, kao i ugovor o zajmu jedne od kompanija za upravljanje „Putinove palate“.
Sva dokumenta su od kasnih 2000-ih do početka 2010-ih.
Preduzeće „Argument“ i dalje iznajmljuje šumsko područje od skoro 16 hektara od države između „Putinove palate“ kod Praskovejevke i vinograda u Divnomorskom, koji su bili deo iste mreže objekata sa palatom.
Nije sasvim jasno šta je tačno planirano da se ovde izgradi: u mnoštvu tih dokumenata, dokumenti preduzeća „Argument“ se nalaze u fascikli „nije prošlo“.
„Verovatno neki vinogradi“, sugerisao je sagovornik BBC-ja, koji je tih godina bio uključen u projekat.
Osnivači preduzeća „Argument“ bili su: Oleg Kuznjecov – bivši šef strukture Federalna službe zaštite, koja je bila naručilac projekta za izgradnju „Putinove palate“, Aleksandar Kolpakov – prvo šef odeljenja „B“ FSO, koja se bavi izgradnjom i upravljanjem predsedničkim rezidencijama, a sada i šef za upravljanje poslovima ruskog predsednika.
Iz „Argumenta“ nisu odgovarali na pozive BBC-ja.
Dve nedelje nakon što je jahta ušla u Kalinjingradski zaliv, Vladimir Putin je započeo rat sa Ukrajinom.
Oni koji su doneli ovu odluku mogli su da se plaše sankcija, o kojima se tada samo hipotetički razgovaralo, napominje Ilja Šumanov, zamenik generalnog direktora Transparency International.
„Pošto su se ove kompanije i imena pojavila u istrazi Navaljnog, onda je jahta najverovatnije povezana sa osobom koja je bila korisnik i objekata [iz istrage], a to je, verovatno, predsednik Ruske Federacije.
„Dakle, uzimajući u obzir okolnosti premeštanja jahte, može se pretpostaviti da su vlasnici ove jahte ili uključeni u uži krug predsednika, ili u krug ljudi koji su doneli odluku o vojnoj operaciji. I očigledno ih je bio ograničen broj“.
Na jednoj od fotogrfija enterijera jahte Graceful vidi se da na gornjoj palubi stoje sprave za vežbanje, kako bi vlasnik moga da se bavi sportom dok uživa u moru i suncu.
Pogledajte video o Putinu
Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0