Zapušteni podrumi u gradovima Srbije ubrzano su se raščišćavali tokom proleća 1999. godine da bi poslužili kao zajednička skloništa stanara tokom NATO bombardovanja Jugoslavije – ali je jedan u centru Beograda i danas centar okupljanja svojevrsnih globtrotera.

U vreme tmurnih dana bez mogućnosti za putovanja, Mirko Stanković je sa prijateljem Nebojšom Jojićem zakupio nekadašnji magacin pića i, uz malo novca i mnogo mašte, pretvorio ga u Jugoslovensko udruženje svetskih putnika.

Jojić je bio turistički vodič i nekada je satima prepričavao dogodovštine sa najudaljenijih krajeva planete – tako je nastala grupa svetskih putnika.

„Kada dolaziš ovde ulaziš u podrum i imaš osećaj kao da prolaziš kroz neku vrstu inicijacije“, kaže za BBC Ana iz Beograda, studentkinja koja često posećuje ovaj klub.

Nekada se ulazilo samo po preporuci, a danas je ovo mesto otvoreno za sve koji znaju za ovu „dobro čuvanu tajnu Beograda“.

Pozvonite na interfon, siđete stepenicama u podrum i počinje putovanje od sto hiljada milja, iako se nećete maknuti iz centra Beograda.

Figure medveda iz Berlina stoje pored slonova iz Indije, dok kristalni luster iz Turske obasjava staru petrolejsku lampu koja je stigla čak iz Hong Konga.

Gosti – dizajneri enterijera

Mirko Stanković, koji se bavio arhitekturom i scenografijom, brzo je shvatio kako klub treba da izgleda,

„Enterijer je počeo da nastaje tako što je moj brat doneo neki nameštaj iz stana naše pokojne babe“, priseća se Mirkov brat Aleksandar Stanković.

Tako je nastala bakina soba koju i danas krasi vitrina stara više od 100 godina.

„Sećam se da je moj brat među prvima postavio i šivaće mašine umesto stolova, a to su posle neki drugi kopirali“, kaže Stanković.

Vremenom je svako od prijatelja i članova kluba donosio nešto novo.

Bilo je tu svega, od starih stolica i stolova, slika, suvenira do ukrasnih predmeta – i tako je ovo mesto počelo da dobija prepoznatljivo šarenilo.

Ko god bi nekud putovao, uvek bi donosio suvenire iz te zemlje.

Danas u klubu postoje predmeti iz više od 30 zemalja sveta.

Tamer Erdem Murić vodi računa o Klubu svetskih putnika

Tamer Erdem Murić, koji trenutno rukovodi mestom, kaže da gosti i dalje donose predmete, a on se trudi da im uvek pokloni nešto što iz kluba ili suvenir koji je sam doneo sa putovanja.

Ipak, kako je ovo mesto postajalo otvorenije za širi krug ljudi, tako se broj darova smanjio.

Dok pokazuje figure slonova koje je dobio od prijatelja iz Indije, Murić ukazuje na negativan trend koji se pojavio poslednjih godina.

„Sada neke predmete koji su meni vredni moram i da sklanjam ili da ih stavljam negde gde će mi biti na oku, pošto ima onih koji ih kradu“, žali se Murić.

I ako nisu doneli suvenir, gosti ipak mogu da ostave sopstveni pečat.

Umesto knjige utisaka, u „bakinoj sobi“ su dva stola na kojima gosti ostavljaju poruke, ceduljice, ili fotografije koje će uvek svedočiti da su posetili ovo skriveno mesto – na primer, karte za operu iz Italije i poruke na poljskom jeziku.

Ulazak kao „inicijacija u tajno društvo“

Ana, studentkinja iz Beograda, posećuje klub već godinama.

Prvi put je došla sa drugaricom dok si bile u srednjoj školi i tada se, kako kaže, ovde dolazilo po preporuci.

Na prvi pogled je opčinila „mističnost“ mesta – kaže da je imala osećaj da prolazi kroj „inicijaciju u neko tajno društvo“.

„Prvi put kad sam ušla ovde pomislila sam da je ovo neko masonsko leglo“, dodaje ona.

Masoni predstavljaju udruženje koje okuplja milione, širom sveta bratski povezanih ljudi, svih nacija, veroispovesti, političkih ubeđenja, iz svih društvenih slojeva.

Murić se uz smeh priseća perioda kada je njegov prijatelj Mirko Stanković bio fasciniran Egiptom, pa su se na ulazu nalazili veliki stubovi i drugi simboli te kulture.

Otud utisak nekog drevnog i zatvorenog tajnog društva, kaže on.

Danas je klub otvoren za sve koji žele da dođu i nije potrebno najaviti se ili poznavati nekoga ko bi za vas garantovao.

Dovoljno je pozvoniti na interfon na ulazu u zgradu.

Sudar religija, kultura i ideologija

U bašti ovog kafića možete videti mali oltar u kojem je smešten Isus, dok pored njega visi nazar – amajlija od plavog stakla.

Nazar je u Srbiji poznat kao tursko ili Fatimino oko, i često se može naći i u Egiptu, Libiji, Iranu, Iraku, Grčkoj ili na Kipru.

Ani nije promakao ni sudar ideologija čiji se simboli nalaze na zidovima ovog lokala.

„Volim eklektičnost ovog mesta – imaš četničku šubaru i Titove slike jedno naspram drugog. To mi je kul“, kaže.

Luster iz Turske obasjava malu petrolejsku lampu iz Hong Konga i figurice slonova koje su gosti i članovi kluba doneli iz Indije.

Nadomak njih je medved – suvenir iz Berlina, dok u vitrini nedaleko od njega stoji porcelanski mađarski ukras sa motivima socijalizma.

Na jednom zidu visi slika jugoslovenskog komunističkog lidera Josipa Broza Tita, a preko puta je šubara koju su nosili pripadnici monarhističkog četničkog pokreta.

Murić kaže da ne želi da postavlja u klub predmete koji se ljudima na ovim prostorima poznati.

Na taj način pokušava da zadrži autentičnost ovog mesta.

„Bilo je slučajeva da mi neko donese figuricu Ajfelovog tornja.

„Prihvatam kao poklon, ali onda to neću postaviti ovde, jer se može videti svuda“, kaže on za BBC.

Utočište tokom demonstracija i „štek“ za umetnike

U početku je klub bio mirna luka za nekolicinu prijatelja, ali je vremenom postajala sve veća gužva, pa je „u nekim momentima toliko ljudi ulazilo da više nismo mogli da se spakujemo svi“.

„Tako smo rešili da puštamo samo po preporuci, ljude koje znamo“, priča Aleksandar Stanković.

A među onima koje su poznavali bilo je i nekoliko glumaca, muzičara, novinara i fotografa.

Otuda vas sa fotografija na zidovima kluba gledaju glumica Mira Furlan, novinarka Olja Bećković ili glumac Goran Šušljik.

Ovaj prostor predstavljao utočište za umetnike koji su voleli da svrate jer je bilo skriveno i tu su mogli na miru da sede, kaže Aleksandar Stanković.

Stanković ističe da u udruženju nikada nije bilo previše priče o politici, iako su u doba otvaranja kluba „gotovo svi“ iz njegovog okruženja bili protiv tadašnje vlasti Slobodana Miloševića.

Zbog ušuškanosti, klub je 2000. tokom demonstracija protiv Miloševića i njegovog režima služio braći Stanković i njihovim prijateljima kao skrovište u begu od policije, priseća se on.

Sve se menja, a ostaje isto

Tamer Erdem Murić kaže da pokušava da stalno donosi nešto novo sa raznih meridijana.

Ali kaže da ne želi promene koje bi dovele do toga da se izgubi identitet ovog skrivenog udruženja.

„Ja sam mogao da nakupujem stvari i da menjam ovde sve, ali bi onda izgubilo dušu“, kaže on.

Ana kaže da se za osam godina koliko dolazi u klub nema osećaj da se promenio „vajb“.

„Nije se mnogo promenilo, ali uvek ima poneki novi predmet.

U tome je čar, dođeš i kažeš – vidi ovo, nisam do sada to videla“, objašnjava ona.

Salsa, origami i Černobilj

Osim predmeta iz svih krajeva sveta, gosti i prijatelji donose i ono što ne staje u putnički kofer – iskustva i veštine stečene na drugim meridijanima.

Slučajni posetioci i putnici namernici tako imaju priliku da nauče nešto nesvakidašnje.

„Devojka koja je desetak puta bila u Japanu dala nam je ideju da napravimo radionicu na kojoj su ljudi učili da prave origami.

„To smo i uradili i ljudi su super prihvatili“, kaže Erdem Murić.

U Klubu se organizuju i salsa večeri.

Murić kaže da su sada već postale zaštitni znak ovog mesta – oni hrabriji plešu, ali i oni koji nisu toliko odvažni dolaze kako bi uživali u atmosferi i videli nešto novo.

Među svetskim putnicima koji svraćaju u Klub našli su se i momci koji su posetili Černobiljsku crvenu zonu i gostima su pričali o iskustvima sa tog putovanja.

Milan Vujošević za sebe kaže da je „u srcu večni putnik“ i kada ne može sebi da priušti novu avanturu, Klub svetskih putnika nudi „bar privremenu zamenu.“

„Sada nije politika prepreka za putovanje, već korona, ali ovde pogledam na zid i vidim neko mesto o kojem sanjam – i uvek se nađe neko ko je bio tamo“, smeje se Milan.

Pogledajte video o početku turističke sezone na grčkom ostrvu Milos

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.