Putovanja i saobraćaj: Četiri stvari na koje vozači treba da obrate pažnju ako su automobilom krenuli na letovanje

Leto je počelo, temperature rastu, a život na užarenom gradskom asfaltu postaje sve nepodnošljiviji, što Đorđa Naumovića, ličnog trenera iz Pančeva, navodi na sve intenzivnije razmišljanje o tome gde i kako otići na more.

Dok još vaga gde će letovati, ovaj 25-godišnjak zna da će na put krenuti automobilom, kojim se i prošle godine dovezao do Crne Gore.

Međutim, pre nego što okrene ključ i upali motor njegovog Seata, čega ga još posla – potrebno je da proveri i dotera četvorotočkaš pre nego što se otisne na put dugačak više stotina kilometara, kaže Naumović za BBC na srpskom.

„Prošle godine smo radili mali servis pre puta, proveravali i menjali ulje, gume, sisteme za kočenje i hlađenje“, priseća se on spiska obaveza pred odlazak na prošlogodišnje letovanje.

• Pet stvari na koje treba da obratite pažnju pre nego što uplatite letovanje
• Leto 2022. i kovid mere: Kako na more
• Kakva su prava putnika u slučaju otkazivanja leta

Pored brige o ispravnosti automobila, vozači će ovog leta pre polaska na put morati i da isplaniraju gde će i za koliko novca puniti rezervoare, kuda će voziti, gde će odmarati i šta će sve morati da ponesu u njihovom četvorotočkašu.

Kako pripremiti automobil za put?

• Servis

Pregled automobila, koji vozači bolje poznaju kao „mali servis“, obavlja se na svakih godinu dana ili pređenih 10.000 kilometara, a preporučuje se uoči dužeg putovanja, navodi se na specijalizovanom sajtu Karoserija.

Proverava se i menja motorno ulje, filteri za vazduh i gorivo, grejači, tečnost za kočnice i hlađenje automobila, kao i svećice, za šta vlasnici automobila moraju da izdvoje od 50 do 80 evra.

Preporučuje se da se „tehnički pregled uradi na vreme“, čime se osigurava bezbedno putovanje porodičnim automobilom na dalje destinacije, napominju iz Auto-moto saveza Srbije (AMSS) u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Prekontrolišite pre puta tehničku ispravnost vozila: upravljački sistem, svetla, kočioni sistem i rad motora, a obavezno servisirajte redovno klima uređaj“, navode.

Đorđe Naumović se seća da su mu u servisu automobila savetovali i da „na put ne kreće bez najmanje dve flaše destilovane vode, kao i tečnosti za hlađenje motora za slučaj da se automobil pregreje na putu“.

• Prtljag

Prilikom dužih porodičnih putovanja, mnogi se odlučuju da nabave ili iznajme krovne kofere za dodatni prtljag, koji ne može da stane u gepek ili u kabinu automobila.

Ovaj dodatni komad opreme u Srbiji može da košta oko 12.000 dinara, ali i više od 100.000 dinara, u zavisnosti od dimenzija, dizajna i proizvođača, utvrdili su novinari BBC-ja na srpskom proverom ponude na internetu.

Za dan iznajmljivanja krovnog kofera sa nosačima, koji su neophodni kako bi se on montirao na automobil, potrebno je izdvojiti oko 800 dinara po danu.

Pogledajte video: Toplotni talas u Srbiji

Kako uštedeti na putu?

• Gorivo

Put automobilom od nekoliko stotina kilometara do letovališta podrazumeva potrošnju desetine litara goriva, a koliko će putnici potrošiti novca zavisi od mnogih faktora.

Automobil kojim su krenuli na put, odnosno potrošnja goriva tog vozila, jedan je od najvažnijih, ali i oni čiji četvorotočkaš troši veliku količinu goriva mogu da uštede..

Prilagođavanje brzine jedan je od osnovnih mehanizama štednje i, iako zavisi od vrste vozila, pokazalo se da je kretanje brzinom od 70 do 80 kilometara na čas najekonomičnije, pokazuju podaci specijalizovanog britanskog sajta RAC cars.

Upotreba klima uređaja u automobilu potrošnju može povećati za 10 odsto, što je posebno izraženo na kraćim deonicama, kada mu je potrebno više energije da reguliše temperaturu u vozilu.

Naglo ubrzavanje ili kočenje znači i veću potrošnju, a blagovremeno prilagođavanje brzine bez oštrih prelaza štedi gorivo i novac vozačima, dodaje se.

• Tempomat

Zbog toga, preporučuju na specijalizovanom sajtu AA cars, upotreba tempomata na novijim automobilima, odnosno uređaja koji održava brzinu bez potrebe da vozač pritiska papučice gasa ili kočnicu, jedan je od načina da se uštedi, pogotovo na autoputu.

Sličan savet dobio je i 25-godišnji Đorđe kada je prošle godine kretao na put do Crne Gore.

„Stric mi je rekao da namestim tempomat na 110 kilometara na sat, da je tako najbolje i meni se to pokazalo dobro“, objašnjava ovaj Pančevac.

• Gume

Pre polaska na put treba proveriti i pritisak u gumama, a kako su prilikom polaska na letovanje mnogi automobili dodatno opterećeni prtljagom i putnicima, on bi trebalo da bude na gornjoj preporučenoj granici.

Osim što je bezbednije voziti sa tako podešenim pneumaticima, može se i smanjiti potrošnja goriva.

Vozači će ove sezone u odnosu na prethodnu u Srbiji plaćati i 1,8 odsto više za putarinu, prema odluci Vlade Srbije iz februara 2022. godine, dok ove dažbine u Hrvatskoj neće biti skuplje ove sezone, prenela je televizija N1.

Gde natočiti gorivo?

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, cene goriva su značajno poskupele i za mnoge vozače predstavljaju najveću brigu uoči polaska na put.

U Srbiji je cena evro dizela ograničena na 218 dinara po litru, a cena benzina 205 dinara, objavilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 1. jula.

U bivšim Jugoslovenskim republikama 21. juna došlo je do novog skoka sena benzina i dizel goriva, pa malo matematike u danima pre nego što se otisnu na letovanje turistima može uštedeti i više desetina evra.

Prema novim maksimalnim cenama, benzin u Sloveniji košta 1,75 evra po litru, a dizel 1,85 po litru, izvestio je slovenački Dnevnik.

U Hrvatskoj se za istu količinu benzina i dizel goriva plaća 1,79, odnosno 1,74 evra, prenosi Večernji list.

U ovim državama Evropske unije najviše dozvoljene cene regulisane su uredbama vlade, dok u Bosni i Hercegovini to nije slučaj, pa se litar benzina može kupiti po ceni od 1,64 do 1,82 evra, a dizela za 1,70 do 1,84 evra, pokazuju podaci sa benzinskih stanica za 18. jun, koje je prikupila Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine.

To Bosnu i Hercegovinu čini zemljom u regionu u kojoj se mogu pronaći i najniže i najviše cene goriva.

Građani Severne Makedonije su godinama plaćali najniže cene goriva od svih žitelja bivših jugoslovenskih republika, a od 21. juna u toj zemlji su izjednačene cene dizela i benzina na 1,78 evra po litru.

Oni koji odluče da rezervoar dopune u Grčkoj, moraće da se spreme na najveći trošak – u toj zemlji je 20. juna litar benzina koštao 2,42 evra, a litar dizel goriva 2,11 evra, prema podacima sa sajta Kargopedija.

• Tri glavna razloga za poskupljenje vozačke obuke u Srbiji
• Srbija ostaje bez ruske nafte – da li to znači poskupljenje na pumpama
• Šta je potrebno za kampovanje u Srbiji i čega se treba kloniti

Saobraćajna pravila i kovid mere

Za odlazak u susedne zemlje i Grčku, jednu od omiljenih destinacija srpskih turista u letnjem periodu, od dokumenata je potreban pasoš bez vize za najviše 90 dana boravka ili lična karta ako su se zaputili u Bosnu i Hercegovinu ili Crnu Goru.

Srpski državljani u ovim zemljama mogu upravljati motornim vozilom sa srpskom vozačkom dozvolom (osim probnih vozačkih dozvola) i nije neophodno posedovati međunarodnu vozačku dozvolu, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

Pored vozačke dozvole potrebno je imati i saobraćajnu dozvolu za automobil.

Polisa međunarodnog osiguranja poznata i kao „zeleni karton“ obavezna je samo u Severnoj Makedoniji i ukoliko je vozači nisu nabavili u Srbiji na granici će za izdavanje ovog dokumenta platiti 50 evra.

U Srbiji je cena zelenog kartona između 2.000 i 3.000 dinara, u zavisnosti od polise osiguranja vozila.

Iz AMSS upozoravaju da vozači provere saobraćajna pravila i zakone zemalja u koje putuju ili kroz koje prolaze, pošto se neki od njih mogu razlikovati u odnosu na srpsko zakonodavstvo, a kazne za kršenje tih normi takođe mogu biti drugačije.

„Razlikuju se, recimo, propisani način korišćenja dečjih sedišta, obaveza posedovanja protivpožarnog aparata i mnogi drugi detalji, na koje treba obratiti pažnju“, navode primere iz AMSS.

Oni koji putuju sa malom decom u automobilu moraju da imaju i dečije sedište.

Istraživanje sprovedeno u Švedskoj pokazalo je da će najmlađi putovati najbezbednije ukoliko je sedište postavljeno na skandinavski način, odnosno suprotno od smera kretanja vozila, piše hrvatski Auto klub.

O saobraćajnim pravilima u inostranstvu pred put se raspita i Đorđe Naumović, a posebno o onome šta ga čeka ukoliko ih prekrši.

„Generalno, najviše čitam kolike su kazne, pogotovo za one najčešće, manje prekršaje koje mogu da napravim, poput ugašenih svetala, nevezanog pojasa i sličnih stvari“, objašnjava ovaj 25-godišnjak.

Kazne za saobraćajne prekršaje u Srbiji su niže od zemalja u regionu, a u Hrvatskoj maksimalna naplaćena kazna za prekoračenje brzine veća je od 3.000 američkih dolara, pokazalo je istraživanje osiguravajuće kuće Budžet direkt iz Australije, a prenosi portal 021.

Za prevoženje tereta koji je teži od propisanog ili tovar nepropisno nadmašuje dimenzije auta, vozač će platiti kaznu do 15.000 kuna (nešto manje od 2.000 evra), a nevezivanje pojasa kažnjava se sa 1.000 kuna (više od 130 evra), navodi se u hrvatskom Zakonu o sigurnosti prometa na cestama.

• Letovanje u Hrvatskoj: Da li je i dalje problem
• Kako se 2020. godine otkriva turizam u Albaniji

U Crnoj Gori za grublja kršenja ograničenja brzine ili preticanja koja ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju kazna može biti i 1.000 evra, kao i maksimalno 60 dana zatvora, prema zakonima u toj zemlji.

Zakoni u Bosni i Hercegovini predviđaju kazne od 100 do 300 konvertibilnih maraka (50-150 evra) za nekorišćenje pojasa, oni koji zaborave da uključe svetla tokom vožnje platiće 30 maraka (oko 15 evra), a za prekoračenje brzine plaća se od 400 maraka do 1.000 maraka (200-500 evra).

Tokom vožnje kroz Severnu Makedoniju za prekoračenje brzine zaprećene su kazne između 45 i 300 evra, korišćenje telefona za volanom kažnjava se sa 45 evra, a oni koji ne vežu pojas platiće 20 evra, navode iz Međunarodne asocijacije vozača.

Srpski državljani u Hrvatsku, Sloveniju, Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Grčku mogu ući bez potvrda o vakcinaciji, negativnom PCR testu ili preležanom korona virusu, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Vozači nemaju obavezu da uplaćuju putno osiguranje, ali im ono može uštedeti novac ukoliko dođe do nezgoda, dodaju iz ovog saveza, koji članovima nudi i pomoć na putu prilikom putovanja u inostranstvo.

Cena polise osiguranja pomoći na putu košta prosečno od 2.000 do 6.000 dinara godišnje, prema podacima specijalizovanog sajta za automobile SAT Plus.

Putno osiguranje je „bolje imati, nego razmišljati“, smatra Đorđe Naumović, a to je uvideo na nekoliko primera iz najužeg okruženja.

„Moji pre nisu uzimali, pa su im jednom udarili auto i nikom ništa, a deda uplaćuje, što ga je jednom spasilo kada su mu kola stala nasred puta u inostranstvu“, dodaje ovaj trener.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk